Poruku iz mog poslednjeg javljanja Novobečejci su prihvatili.. Jovo Popović i Ljupko Eremić, sa još nekoliko navijača i rođaka, organizovali su nam nezaboravan doček. Ispred glavne beogradske stanice, Jovo Popović je predvodio grupu trubača, zvuk truba nadvisio je beogradsku buku i dodatno podgrejao naše uzbuđenje. Jovo Popović, nije krio svoje oduševljenje, uzeo je pehar i njime dirigovao trubačima, bili smo ponosni. Naravno tu na ulici otvoren je i šampanjac, slavlje je počelo.
Za povratak, umesto žutog kombija, čekao nas je autobus, šampionke su to zaslužile. Prva baza, kada smo stigli u Novi Bečej, bila je kafana kod „Busije“, gde nam se priključila grupa navijača i rođaka. Kada smo izašli iz autobusa dočekao nas je poklič „Mi smo šampioni...šampioni, šampioni...“, vijorila se državna zastava.
Zajedno sa navijačima vraćamo se u autobus jer, kako su nam rekli, na platou ispred Doma kulture šampionke čeka opštinsko rukovodstvo. Stižemo, dočekalo nas je više desetina navijača, kompletno rukovodstvo opštine, sa novoizabranim predsednikom Skupštine opštine Milovanom Baštovanovim.
Na svečanoj večeri u Hotelu „Tiski cvet“ predstavio sam pojedinačno sve kuglašice, prepričavali smo utiske. Naravno, kako to već biva u ovakvim prilikama, usledila su velika obećanja. Kapiten Đenđi Kiš i ostale, premorene od velikog uzbuđenja i dugog puta, željne odmora odlaze, jer ih već naredne nedelje očekuju utakmice domaćeg prvenstva.
