Ovo je nikakva pesma.

Nema baš nikakvu svrhu

u ovoj knjizi.

Ali to nije uopšte bitno,

bar ne meni.

Čak je i nasuvo s krompirom

bolјe od ove pesme.

Ipak, ovo je moja knjiga

i ja mogu da pišem

pesme kakve hoću.

Čak i nikakve.

Biće ih u knjizi još,

možda čak i gorih

od ove, ali sigurno

i bolјih.

Da bi knjigu shvatio u

potpunosti,

moraćeš mnogo

da koristiš maštu.

Možda ćeš se na

kraju pitati da li sam

genije ili ludak,

a možda i nećeš.

Ne sudi dok ne pročitaš

sve što je napisano.

Ako ti se ne sviđa,

izvini što sam te

prevario da je kupiš,

bar nije bila skupa.

Ako si je uzeo iz

biblioteke, onda si

ti jedan veoma lukav

i pametan čovek i to

mi se sviđa kod tebe.

Šteta što nema više

takvih lјudi,

svet bi sigurno

bio bolјe mesto za život...

Milana, tvoj moćni pogled

je porušio sve suncobrane

na plažama Leptokarije,

kada si svojim nežnim

stopalima kročila

na vreli morski pesak.

Tvoj topli osmeh je istopio

i poslednje snegove na Olimpu,

a tvoj glas mi je zavrteo mozak

posle samo jedne rečenice.

Sreli smo se prekasno,

te večeri kada sam odlazio.

Nije bilo vremena

da ti poskidam

zvezde s neba.

Noć je bila crnja

nego inače,

Mesec je pokušavao

da nas nasmeje,

ali bezuspešno.

Morske sirene su ućutale...

Rekla si tužno “Ćao”,

koje nikada neću zaboraviti,

čujem ga svaki put

kad zatvorim oči...

Neke od najlepših

pesama mojih

inspirisane su

očima njenim,

to joj nikada nisam rekao.

Ali i dan danas kad je vidim,

ja se zacrvenim.

Možda ću joj to nekada reći,

ako je budem sreo

dok sama šeta kraj reke

ili kad se bude skrivala

u nekom prolazu

od snega il' kiše,

a možda i nikada saznati neće,

da neko pesme joj piše.

Zamisli želјe,

neka tišina otkuca

triput.

I kada zvezde postanu krupne,

počeće polako da ti se ostvaruju,

al' jedna po jedna,

svaki put kad prstima puknem.

Ali nemoj da preteraš,

pa da ih brzo stučeš,

moraš polako,

želјu za želјom,

da kao magični

osmeh razvučeš...

Kada bi rakija tekla

kao voda s česme,

mislim da bi mi

bilo mnogo lakše

da svakoga dana

smišlјam nove pesme.

Mada, veruj mi,

najlepše pesme sam

napisao trezan.

Da, potpuno trezan.

I neću se nalјutiti na tebe

ako mi ne poveruješ,

i ako misliš da te zezam.

Ali, pomoć prijatelјa

uvek dobro dođe,

zato se svakoga dana molim

da umesto vode,

rakija na česmi pođe.

Ne volim kad

pobegne dan,

i misli dođu mi ružne,

pa sviram gitaru do

kasno u noć,

i pišem pesme tužne.

A onda kad svane

novi,

opet sam dobar.

Tad Bogu zahvalјujem,

pa uzimam te tužne

i jednu po jednu

spalјujem...