Zažmuri
Oseti jutarnji vetar
Zlo pred sobom što nosi
Snažan a miran i tih
Uzdahni
Seti se snova što usnio si
Iznova
Polako utoni u njih
Poveruj
U mala čuda
Smisao što životu daju
Poželi
I ti jednu želju
Okupaj
Oči u sjaju
Oteraj
Strah na kraj sveta
Još dalje
Ne dozvoli
Da spreči
Da tvoje oči zasjaje
Ćutiš...
A tvoj pogled govori
Nejasan je
Ćutiš...
A hteo bi vikati
Plašiš se
Ćutiš...
Strah reči drži ti
Želja
Bori se
Čekam...
Da čujem te
Možda reč pobegne
Provuče se
Čekam...
Želja
Jača da postane
U sebi nadam se
Tišina...
Lomi te
Nestaješ
Pogled
Bio je dovoljan
I dodir
Da znam da nisi san
Muzika kiše, čujem joj glas
Zima miriše svud oko nas
Izgubljena između jave i sna...
Sećanje uvek ostaje
Ni vreme neće izbristi tragove
Tragove očiju koje su plakale
Zajedno sa ledenom kišom
Probudi se!
Želja
Da ti bude poslednja
I tajna
Neka svako nagađa
Kao zvezde ne nebu u očima sjaj
Vreme nek stane da izbriše kraj
Ostajem sama između jave i sna...
Sećanje uvek ostaje
Ni vreme neće izbrisati tragove
Tragove očiju koje su blistale
Zajedno sa zvezdanim nebom
Probudi me!
Poželim da sam ptica
Iznad oblaka što leti
Mala
Usamljena
Crna ptica
Koju jedva iko može da primeti
Što leti sama
Kroz oblake tuge
Nebesa teška
I noći duge
Da letim sama
Letim i letim
I da na zalutali brodić
Sletim
On plovi kroz mora
Mirna
I tiha
Za srećom traga
Pobeđuje bure
Oluje...
I stiže do sjanog
Skrivenog blaga
A ptica opet poleće sama
Leti ka nebu
lako je tama
Leti ka suncu
Ka slobodi
Leti i leti
I ljude vodi
Poželim tako da sam ptica
Što leti
Mala ptica
Koju jedva iko može da primeti
Kad su se pogledi sreli
I rukom mi dotakao leđa
Život je postao novi
Rodila su se nova jutra
Osvanuli novi dani
Došli neki novi snovi
Sada život bez tebe
Nikako ne mogu da vidim
I ne želim
I hoću da vičem
Da kažem glasno
Da znaš
Da se ne stidim
Što s tobom vazduh delim
Kao da oduvek smo bili
Jedno
I vanzemaljsko
Postali smo jedno
Kao magija neka
Postali smo nesalomivo
I blago
Neprocenjivo vredno
da je jedan od glavnih aktera, pri osnivanju opere u Novom Sadu, bude naš sugrađanin Bogdan Čiplić, u to vreme upravnik Srpskog narodnog pozorišta.
