Bežim

Ne osvrćem se

Osećam samo silu

Što grebe i čepa

Pred sobom

Tražim dah

Noge ne kontrolišem

Sila me za dlaku dotiče

Čujem sopstvene vriske i

Poslednje zbogom

Bežim

Ne osvrćem se

Sitni prilaze sili

Tuđu muku uzimaju

Hrane se

Uzmičem

Tražim put

Nemoguć

Tvoje misli me nalaze

Svom snagom odvlače

Sila ostaje

U daljini gubi se

Smanjuje

Za njom se sitni migolje

Povlače

Nemir mi ispunjava dan

Tuđim imenom zovem te

Osluškujem...

Nema te

U svakom kutu zavirujem

Zemlja drhti

Lomi se...

Puca sve

Nemir mi ispunjava san

Vičem ti ime

Dozivam te...

Tišina čuje se

Zaboravljene stvari dodirujem

Miris opija me

Predajem se

Ne kontrolišem...

Sećanje na dan

Kada smo bili drugačiji

Od tog dana

Svet je postao mračniji

S tamom hodnika

Gde svetla nema

I ljudima bolesnim

Nada drema

Sa suzom u oku

Ne ispuštaš joj ruku

Dubokim uzdahom

Ne zavaravaš muku

To je sećanje na dan

Kada smo bili drugačiji

Od tog dana

Svet je postao mračniji

Na kraju hodnika

Ipak svetlost te čeka

Vapi ka njoj

lako je daleka

Trči, koračaj

Puzi ali kreni

Ne vraćaj se nazad

Vrati se meni

Osetim te

Uvek...

I kada si kilometrima daleko

Tvoj dodir, miris i dah

Čujem tvoj glas

Ali strah opije me

U sumnji da je tu

Drugi neko

Osetim te

Zaista!

I kada si godinama daleko

Tvoj dodir, miris i dah

Čujem tvoj glas

Ali strah obuzme me

U sumnji da je tu

Drugi neko

Osetim te

U srcu...

Kada si od mene daleko

Baš tebe,

Dodir i miris i dah

Na sebi

Konačno je nestao strah

Jer znam da smo tu mi

A ne drugi neko

Uvek

Čak i ako kažu da je kasno

Boriću se

I vikati

Da me svi vide i čuju

Glasno

Uvek

lako kažu da ne vredi

Grebaću

I ujedati

Svim svojim silama

Da život ne izbledi

Uvek

lako kažu da sam luda

Nadaću se

I želeti

Da svakog dana doživim

Čuda

Uvek

Čak ako suprotno kažu

Neću verovati

Dok ne proživim

Jer mnogi

Bez nekog valjanog razloga

Lažu

Kad su se pogledi sreli

I rukom mi dotakao leđa

Život je postao novi

Rodila su se nova jutra

Osvanuli novi dani

Došli neki novi snovi

Sada život bez tebe

Nikako ne mogu da vidim

I ne želim

I hoću da vičem

Da kažem glasno

Da znaš

Da se ne stidim

Što s tobom vazduh delim

Kao da oduvek smo bili

Jedno

I vanzemaljsko

Postali smo jedno

Kao magija neka

Postali smo nesalomivo

I blago

Neprocenjivo vredno

Kad mrak prekrije zemlju

Tišina zavlada svud

Jedan zračak svetla se javi

I nacrta novi krug

Kad tuga obuzme ljude

I gorčinu okuse svi

Jedna mrvica sreće se javi

Njom se otkriju putevi novi

Kada strah prohuji svetom

Jeza opije svakog od nas

Jedno dete doći će dano

I zaplakati u pravi čas

Kada prvo jutro s radošću

Posle hiljadu godina svane

Jedan čovek shvatiće

Njegov plač je oterao tame

Na klupi ushićen sediš,

Sanjaš

Doživljavaš lepe trenutke

A na vidiku još uvek nikog

Maštaš

I ne gubiš nadu, ne blediš

Kraj klupe nervozno stojiš

Razmišljaš

Strepiš da ostaćeš sam

Na vidiku samo stari čovek

Gledaš

Ali ne gubiš nadu, sekunde brojiš

Oko klupe cupkaš, ne prestaješ

Čezneš

Suze ti oči pune

Na vidiku samo mutni stranci

Odlaziš

Nada kraj klupe osta, nestaješ

Često te sanjam

Kako spavaš

Mirno i spokojno

Kao dete

Često te sanjam

Kako mirno spavaš

A rosa ti kosu kvasi

Toneš

Često te sanjam

Kako mirno spavaš

Orošene kose toneš

Ispuštam te

Često te sanjam

Kako nestaješ

A ja ostajem sam

Ostajem da sanjam

I tako te često sanjam

Kako spavaš

Mirno i spokojno

Baš kako bih ja želeo

Kako da ti kažem

Da sam deo sveta

Što ti život brani

Kako da ti kažem

Da sam deo vremena

Gde su tmurni dani

Gde sunce ne izlazi

Gde cveće ne cveta

Da su zime večite

Bez sunca i leta

Pa sam i ja samo senka

Što polako bledi

Sad te zovem u pomoć

Da li nešto vredi?

Ratujemo

Moćan neprijatelj

Planira napad

Zamišljam

Naša vojska trči mu u susret

Uslediće raspad

Ratujemo

Zamišljen neprijatelj

Pobeđuje i mene i tebe

Razmišljam

Da li smo poraženi od neprijatelja

Ili od sebe

Sanjah

Tebe i mene

Kraj reke

Kako plačemo

Na glas

Sanjah

Mene i tebe

Duše daleke

Kako jedno kraj drugog

Stojimo

Sanjah

Mene bez tebe

Na svetu

Kako tonem

Iz časa u čas

Sanjah

Tebe bez mene

Na nebu

Kako gledaš

Da dane brojimo

Ćutiš...

A tvoj pogled govori

Nejasan je

Ćutiš...

A hteo bi vikati

Plašiš se

Ćutiš...

Strah reči drži ti

Želja

Bori se

Čekam...

Da čujem te

Možda reč pobegne

Provuče se

Čekam...

Želja

Jača da postane

U sebi nadam se

Tišina...

Lomi te

Nestaješ

Ne znam

I tako je lako

Kada naiđem na problem

Bez problema pitam

Zašto je tako

Ne znam

I zaista je lako

Kada treba

Nešto novo da radim

Drugi će reći kako

Kako bi bilo da znam

Da mogu i hoću

Sve sam

Od silnih razmišljanja

Ne bih spavao noću

Od silnih pitanja

Ne bih imao mira

I u duši bi bluz počeo

Da svira

Zato ne znam, ne znam

I tako je lako

A za sve ostalo

Drugi će reći kako

Odlaziš daleko

Dokle te bose noge nose

Za sobom ostavljaš svoj miris

Nežne kože

I razbarušene kose

Pune bola, patnje i straha

Ostavljaš i svoje reči

Ostavljaš mene

Bez ljubavi

Ko je mogao da te spreči

Odlaziš daleko

Dokle te bose noge nose

Za sobom ostavljaš svoj miris

Nežne kože

I razbarušene kose

Pune nade, čežnje i želje

Ostavljaš i misli svoje

Ostavljaš mene

Da živim

Neke nove ljubavi

Neke nove boje

Odlaziš daleko

Dokle te bose noge nose

Za sobom ostavljaš svoj miris

Zaboravljaš

On bez tebe bledi

Jer novi ljudi

Nove mirise donose

Idi i nemoj se vraćati

U buduće razmišljaj

Samo o lepom

Idi, greškama ćeš plaćati

Ako ne odeš i ostaneš

Na putu slepom

Idi i zaboravi nas

Sutra doći će novi ljudi

Novi snovi

Idi, potrči već

Tamo te čekaju lepši putevi

Izazovi

Juče, danas, sutra

Kao da ne postoje

Sve je postalo pusto

Bez ljubavi, sreće i boje

Sve je postalo tmurno

Bez svetla, svuda je tama

I pored hiljadu ljudi

Ja sam i dalje sama

Ja sam ptica bez krila

Koja ne može da poleti

Ili tužna priča

Koje niko ne želi da se seti

Svi ljudi žive srećno

U svetu oko mene

Svima sve buja večno

Jedino u meni sve živo vene

Čekam

Da vreme prođe

Onoliko koliko treba samo

I sve na svoje mesto dođe

Plašim se i čekam tamo

Tamo gde jutra sviću

U nekom svetlu čudnom

Tamo gde ljudi sanjaju

U nekom polusnu budnom

I sreća se krije

Opijena strahom

A noć hrli ulicama

Pustoši jednim dahom

Čekam

Da vreme stane

Baš u trenu kad sanjam

Da su nestale rane

I neću morati da se klanjam

Da su nestale boli

Što nas kao senke prate

I da me ljudi vole

Bez potrebe da me shvate

Jer sreća je načinila korak

I ja je u stopu pratim

Čekam da vreme stane

U tvoj život

Na večnost da svratim

Za jedan tren i putujemo

Neznanim stazama

Iznad zemlje od sna

Vođeni mislima

Protiv glasnika straha

Za jedan tren i tamo sam

Kraj zaleđenog neba

Kraj kristalnog tla

Vođena željom

Protiv mora zla

Za jedan tren i letimo

Čudesnim nebesima

Iznad severnog jezera

Vođeni srcima

Protiv reči ljubomora

Za jedan tren i ovde sam

Između neba i zemlje

U tvojim mislima

Vođena ljubavlju

Sa tobom do kraja

Pogled

Bio je dovoljan

I dodir

Da znam da nisi san

Muzika kiše, čujem joj glas

Zima miriše svud oko nas

Izgubljena  između jave i sna...

Sećanje uvek ostaje

Ni vreme neće izbristi tragove

Tragove očiju koje su plakale

Zajedno sa ledenom kišom

Probudi se!

Želja

Da ti bude poslednja

I tajna

Neka svako nagađa

Kao zvezde ne nebu u očima sjaj

Vreme nek stane da izbriše  kraj

Ostajem sama  između jave i sna...

Sećanje uvek ostaje

Ni vreme neće izbrisati tragove

Tragove očiju koje su blistale

Zajedno sa zvezdanim nebom

Probudi me!

Osećam bol, samoću, tugu

U duši nemir

U srcu rat

Gledam te stojiš u stadu ljudi

Gledam te

Kao da si mi brat

Sećam se svega što smo prošli

Što nestalo je

Ne postoji više

Samo se nadam da ćeš i ti otići

A vrba nad vodom

Još uvek se njiše

Sada stojim sama u pustom mraku

Između četiri

Visoka zida

Puna sam besramnog ponosa

A ujedno

Srama i stida

Čujem fijuk vetra

I promukli

Tihi glas

Tu pustoš preseca vrisak

Kucnuoje

Poslednji čas

U stvarnosti sve je gore

Slika se muti

Više te nema

Bistre suze niz obraz klize

I prave more

Tuge i gneva

Ulice puste bez igde ikog

Kao da ljudi

Ne postoje

Teško mi je, kad poneki putnik

Prođe i podseti

Na nešto tvoje

Ubijaju me mračne misli

U glavi mi

Zvona zvone

Znam da moram da pobegnem

Neke tajne sile me

Ka tebi gone...

Čujem te

Da govoriš reči

Reči nejasne

Reči zle

Čujem te

Ti mene ne čuješ

Od glasnih ljudi

Od nje

Čuješ me

Kada ne govorim

Pogled mi kazuje

Bez reči sve

Čuješ me

Samo kad hoćeš to

A zašto ne čuješ

Te reči dve

Želim da te osetim

Tvoj dodir

Miris i dah

Želim da nestanu zauvek

Strepnja, bol

Suze i strah

Dok postajem samo tvoja

Topla, nežna

I krhka od sna

Ti bivaš samo moj, jedini

Do kraja vremena

Do dna

Jedna snežna noć

I jedan sunčan dan

Noć kao java, a dan kao san

Ostaće zauvek jedno

Ne suparnika dva

Kao vatra i voda

Nebo i zemlja

Crno i belo

Ti i ja...

Ceo život

Promene čine

Od sna do jave

Od dobra do zla

Nižu se

Jedna

Po jedna

Satkane pažljivo

Životnim delima

Svako biće

Promene čine

Od početka do kraja

Od vrha do dna

Nižu se

Jedna

Po jedna

Satkane uzdasima

Od jave do sna