Kada duša nemirima treperi,

šta učiniti da je smiriš?

Kako joj pomoći da ne pati?!

Uputi me, molim te,

makar u snu,

anđele moj!

Nemoj biti samo nemi posmatrač.

Nagovesti mi, molim te,

anđele moj,

ali samo po volji tvorca.

Kako pomoći neprijatelju

da se smiri

i reći mu da ima oprost.

Uputi me, molim te,

makar u snu,

anđele moj!

Molim pomilovanje

za sav ljudski rod!

Molim pomilovanje

za tvoja čeda,

Gospode.

Molim oproštaj

za naše grehe ljudske.

Molim te, majčice presveta,

uzmi nas u naručje i oprosti.

Privi nas uz svoje skute,

jer smo bez tebe

izgubljena čeda.

Ja obična, malena

i grešna preklinjem,

sada nam je

potreban spas!

Pričaju ljudi stariji

mlađima za pamćenje

negde duboko,

negde skriveno

u virovima nebeske dame

počivaju mošti

velikog ratnika.

Želeo je da bude tu,

baš tu, na obali Tise.

Na prostoru između

Novog Bečeja i Kanjiže.

Pričaju ljudi stariji,

tu, baš tu

dirnula ga je

lepota žena

i toplina ljudskih duša.

Stolećima ljudi

od nauke traže

dokaze o legendi.

Da li se u skutima

nebeske dame

nalaze mošti

Atile Biča Božijeg?

Ćuti Tisa

čuvajući veliku tajnu,

ćute nebeski anđeli,

ćute i tiski cvetovi.

Ali jedno ljudi zasigurno znaju

da je njihova reka sveta

i da je prava nebeska dama,

a njene tajne,

tajne,

možda i nisu

za obične ljude.

U mome kraju, u mome Banatu,

žita klasaju,

a nebeska dama, Tisa - cveta!

Jeste li videli igde to čudo sveta?

Kada se napreže bremenita

od života u sebi,

njena se površina blago zatalasa

i zapeni

i sve živo u njoj i oko nje,

vidljivo i skriveno, zatreperi.

Toga se dana, novobečejci

lagano šetaju obalom i strpljivo čekaju.

U mome kraju, u mome Banatu,

žita klasaju,

a nebeska dama, Tisa - cveta!

Jeste li videli igde to čudo sveta,

osim kod nas i u Kitaju?

Pred zoru sve utihne, pa zatreperi...

Vodena se lepotica zatalasa,

oseti se muzika rađanja i Ijubavi

tvorca.

Tiska se površina zabeli

kao da je posuta

milionima pahulja i leptirića.

Rađaju se tiski anđelčići - cvetovi.

A popodne, popodne

čuju se svatovi sa nebesa do sumraka.

Toga se dana vremešniji novobečejci

pozdravljaju ne sa: „Dobar vam dan",

već sa strahopoštovanjem šapuću:

„Tisa je cvetala".

U mome kraju, u mome Banatu,

žita klasaju,

a nebeska dama, Tisa - cveta!

Jeste li videli igde to čudo sveta?