logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Odlazak u penziju

Te, 1977. godine, kao što sam već istakao otišao sam u penziju. Napunio sam 8. septembra 1977. godine 60 godina, a 9. septembra sam podneo zahtev za penzionisanje i već 1. oktobra 1977. godine napustio službu i dobio rešenje o penziji.

Niko od mojih saradnika, a pogotovu od rukovodilaca u Komori nije verovao da ću biti tako dosledan onom što sam ranije nagoveštavao, tj. da ću čim napunim 60 godina starosti otići u penziju.

Svi su oni smatrali da je meni u službi izuzetno lepo.

Svoj posao sam znao i obavljao ga sa lakoćom, za sve svoje saradnike bio sam autoritet, jer sam im svima u stručnom pogledu mogao da pomognem i što je najglavnije nisam se ni sa jednim svojim saradnikom sukobio, već sam imao vrlo harmoničnu situaciju.

Laza Telečki

Sinoć u 7 i po sati izdahnuo je ovde član srpskog narodnog pozorišta, srpski glumac i književnik, najizvrsniji pozorišni crtač karaktera na slovenskom jugu, - Laza Telečki, u 33-oj godini svojoj. Suvobolјa, od nekog doba omladinska bolest, a u njega, rekao bi, porodična, jer mu je već pokosila dva brata i sestru, došla mu je glave. Poslednja pojava na pozornici beše mu Nona Purilo u Ni brigeta. Pozorište mu beše srce i duša, njegov panteon, njegova crkva.

Gróf Leiningen - Westerburg Károly (1819-1849)

Grof Karolj Leiningen od Westerburga izdanak je čuvene aristokratske porodice iz Hesena čije poreklo možemo pratiti od kraja XI veka. Rodbinske veze imala je čak i sa engleskom kraljevkom kućom, preko kraljice Viktorije. Porodicu Leiningen obeležavala je činjenica da su mnogi njeni članovi stvarali vojničku karijeru u Habsburškoj monarhiji.

Оsnivаnје Теkеliјаnumа

Оsnivаnjе Тekеliјаnumа, zаdužbine zа stinеndirаnjе srpskih učеnikа i studеnаtа, spаdа „u јеdаn оd nајvеćih dаtumа u istоriјi Маticе srpskе." Оvim rеčimа pоčinjе pоglаvlје I. ОPĆI PRЕGLЕD I KАRАKTЕRISTIKЕ knjigе pоsvеćеnе stоgоdišnjici Маticе „Маticа srpskа 1826-1926", štо, nеmа sumnjе, prеdstаvlја rеаlnu оcеnu.

 

U Pеšti је Tеkеliја, pо nаgоvоru Tеоdоrа Pаvlоvićа, оsnоvао zаdužbinu ТЕKЕLIЈАNUМ, u kоmе će dvаnаеst studеnаtа imаti bеsplаtаn stаn i stо fоrinti gоdišnjе zа izdržаvаnjе.

Robert i Norbert Ernješi

Za porodicu Roberta Ernješija kuglanje je deo višegeneracijske tradicije.

Sin i unuk novobečejskih kuglaša, Robert Ernješi, rođen je 24. februara 1994. Školovao se u Novom Bečeju i Senti, a od početka školovanja se bavio sportom. Pre nego što se u potpunosti opredelio za kuglanje, trenirao je fudbal i košarku. Provodeći sve svoje slobodno vreme u kuglani, sa roditelјima aktivnim kuglašima i bratom Norbertom, brzo je napredovao, i već sa dvanaest godina počeo da se takmiči. U četrnaestoj godini je prvi put nastupio za prvi tim KK „Jedinstvo" Novi Bečej, a u petnaestoj postao deo pionirske reprezentacije Srbije i ostvario učešće i visok plasman na svetskom prvenstvu.

Prof. dr Duško Letić

Duško Letić je rođen u Kumanu 1959. godine. Završio je osnovnu školu ''Milan Stančić Uča'' u Kumanu. Srednju mašinsku školu je završio u Zrenjaninu 1978. god. Diplomirao je 1984. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na odseku za industrijske sisteme. Magistrirao je 1994. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu sa temom ''Razvoj novih metoda za upravlјanje tokovima materijala u mašinogradnji'', kada je boravio u švajcarskom institutu Micron Hessler u Bazelu.

Josif Marinković (1851 - 1931)

Vranjevo kao mesto početka umetničkog razvoja kompozitora Josifa Marinkovića

U vreme rođenja i godinama detinjstva i mladosti Josifa Marinkovića. Vranjevo je bilo najrazvijenije i najbogatije naselje velikokikindskog Dištrikta. Nalazeći se na plovnom rukavcu reke Tise, ono je bilo mesto žive trgovinske razmene. Tu se nalazio veliki sabirni magacin za izvoz žitarica, pa su proizvođači susednih sela tu dovozili i prodavali svoje proizvode, a isto tako i kupovali raznovrsnu robu drugih proizvođača. Sve to je stvaralo interese, pre svega trgovaca i zanatlija, da se tu naseljavaju i obavljaju svoje poslove. Kao relativno novije naselje, svojim širokim, pravim i lepim ulicama na uzvišenom terenu, Vranjevo je takođe privlačilo nove stanovnike, te se broj stanovnika u mestu kretao između šest i šest i po hiljada stanovnika.

Aleksandra Zadonska – Madama

(27.12.1897. Harkov – 13.12.1981. Novi Bečej)

Aleksandra Zadonska rođena je u Ruskom gradu Harkovu 27.12.1897. godine od oca Ivana Zadonskog i majke Nadežde1. Tačan datum njenog dolaska u Novi Bečej se ne zna ali se sa sigurnošću zna da se porodica Zadonska zadesila za vreme ruske oktobarske revolucije u Švajcarsku. Pošto su bili pripadnici višeg buržoaskog staleža nikako nisu smeli da se vrate u svoju zemlju, te su utočište našli u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca – u Beogradu. Tu su živeli neko vreme, da bi posle smrti  glave porodice, Aleksandra Zadonska došla u Novi Bečej oko 1925. godine.

Osnovni podaci

Rođen sam 8. septembra 1917. godine u Kumanu u srednje-imućnoj zemljoradničkoj porodici. Moj otac Boško Mečkić i majka Zorka rođena Kišprdilo iz Melenaca imali su tridesetak jutara zemlje. Otac se nije zadovoljavao samo prihodima koje je „odbacivala“ zemlja, već je u svojim mlađim danima trgovao sa stokom, pšenicom, imao mlekaru, vršalice, motornu krunjaču i tako stvorio uslove da uveća svoje zemljišne posede. Kupio je u Novom Bečeju, u neposrednoj blizini varošice, salaš sa 50 jutara zemlje 1927. godine, a cela porodica se preselila iz Kumana u Novi Bečej, odmah po završetku moje osnovne škole, u leto, 1928. godine.

Otac je u Novom Bečeju, pored zemlje, držao u vlasništvu novu vršalicu i traktor, imao odličan vinograd (dva jutra – 9.000 čokoti) i ubrzo je stvorio sredstva da mom bratu, svom starijem sinu, Svetoliku, 1933. godine otvori, na najlepšem mestu, na glavnoj ulici Novog Bečeja, mesarsku radnju, kao i da 1938. godine ćerki, mojoj sestri Ivanki, da miraz u iznosu od 100.000 dinara, što je bilo ravno 10 jutara najbolje zemlje.

Teodora – Toda Boberić

Teodora – Toda Boberić

…udata Arsenović, rođena je u Novom Bečeju (Vranjevu) 1886. godine. Smatra se jednom od najuspešnijih glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, u periodu svoje karijere od 1906-1956. godine. Nјen značaj za istoriju srpskog pozorišta je višestruk. Pored velikih uspeha u dramskom repertoaru, Teodora se ostvarila i kao interpretator nosećih uloga u popularnim komadima sa pevanjem (Koštana, Tašana, Čučuk Stana), ali i kao pionir srpske opere, gde je tumačila važne uloge kao što su Acučena u Trubaduru i Karmen u istoimenom delu. Ove dve role se smatraju izuzetno zahtevnim, a Teodori je pošlo za rukom da odigra prvu Acučenu i prvu Karmen u istoriji opere Narodnog pozorišta. U drami se proslavila mnogim ulogama kao što su Maša u Živom lešu, Elmira u Tartifu, Mara Nikšina Beneša u Sutonu, Baka Eugenija u Drveće umire usprovno, te vračara Manefa u Kolo mudrosti - dvoja ludosti, za koju je i nagrađena od strane Ministarstva prosvete.

Milorad Miša Berbakov

Ove godine i nekako baš ovih dana, navršava se tačno 20 godina od prvog saziva Tiske akademije akvarela, koja u kontinuitetu traje do danas.  Na svim brošurama, katalozima, monografijama i uopšte tragovima o trajanju ove akvarelističke likovne kolonije, naći ćete nepobitna fakta da su 1995 Milorad – Miša Berbakov, Zdravko Mandić, Grujica Lazarević, Đorđe Simić i Vlastimir – Vlasta Nikolić odlučili da osnuju ovu umetničku koloniju u Novom Bečeju, u prostoru Radničkog univerziteta na Tisi, a u okrilјu Doma kulture. Prateći biografije i rezidencijalne gradove osnivača, niti po mestima rođenja, niti po adresama nećete doći do Novog Bečeja. Zrenjanin, Čačak, Kralјevo, Beograd, Vojvoda Sepa, Strigova, Novi Kozarci su pominjana mesta rođenja i živlјenja osnivača. Ko je onda sve ove umetnike i ovaj događaj, koji se u kontinuitetu ponavlјa već dve decenije, povezao u ovaj magični prostor na Tisi? Odgovor koji je nepobitno tačan jednostavno glasi: Miša Berbakov i njegova lјubav prema Novom Bečeju.  Galaktičko središte Vojvodine, Austrougarska banja u vansezoni, Atilin vodeni grob, Najlepši rumeni zapad samo su neki od sinonima kojima je Miša mazio svoj Novi Bečej.

V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com