srenhu

Mr. Andrija Mirković

(Dušana i Smilјe rođ. Kojić) je rođen 24. septembra 1894. godine u Kumanu. Otac Dušan je bio srpski narodni učitelј u Kumanu, a kasnije i Velikoj Kikindi. Andrija je osnovnu školu i šest razreda Gimnazije završio u Velikoj Kikindi. Rano je ostao bez roditelјa i sredstava za život, jer mu je otac umro 1911. godine, a majka dve godine kasnije. Prihvatio ga je stric, prota stavrofor Stevan Mirković koji je dugo godina službovao u Kumanu.

Usled materijalnih prilika prekida dalјe školovanje i 01. avgusta 1912. godine stupa kao pripravnik za studije farmacije u apoteku kod Mr. Aleksandra Vagia u Velikom Bečkereku.

Ovo je bio "zadnji voz" za upis farmacije sa šest razreda gimnazije, pošto se naredbom od 01. septembra 1912. godine za studije farmacije tražila velika matura i ispit zrelosti.

Mr. Andrija MirkovićGodine 1916. upisao se u Koložvaru (Klužu) na farmaceutski fakultet, a istovremeno zaposlio u apoteci kod Prof. Dr. Seki Tibora. Svo vreme studija radio je u apoteci i izdžavao se tako. Diplomirao je 10. maja 1918. godine i dobio zvanje Magistra Farmacije. Po završenim studijama položio je, privatno, dva razreda gimnazije, u Velikom Bečkereku i upisao na Pravni fakultet u Subotici gde je i diplomirao 1924. godine.

Od 01. januara 1919. godine, kada se doselio i nastanio u Novom Sadu pa sve do juna 1932. godine, bio je državni službenik u raznim položajima, a u oblasti zdravstva i apotekarstva. Bio je referent kod Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, inspektor Ministarstva narodnog zdravlјa, načelnik u odelenju u ministarstvu, Zdravstveni inspektor i viši savetnik Krunske Banske uprave Dunavske banovine u Novom Sadu. Državna služba mu je prestala ostavkom jer mu je dodelјena dozvola za otvaranje apoteke.

Godine 1932. otvorio je u Novom Sadu devetu po redu apoteku, nazvana kod "Sokola". Nakon više od godinu dana apoteku je prodao apotekaru Mr. Josipu Divildu, a sam prelazi na rad u drogeriju "Slavija". U "Slaviji d.d." radio je u svojstvu poslovođe, a istovremeno je bio sekretar Sekcije Apotekarske komore Dunavske Banovine i upravnik anotekarske zadruge "Neoplanta".

Za vreme okupacije obavlјao je stručne poslove u "Slaviji" i "Neoplanti" pošto su upravu istih preuzeli komesari postavlјeni od strane tadašnjih vlasti. Od 01. jula 1945. godine, prvo je upravnik Državnog slagališta lekova, a od 05. decembra 1945. godine je direktor "Sanitarije" (ranije "Slavija d.d."). Od 26. februara 1948. godine poverena mu je dužnost direktora i organizatora novog preduzeća za lekovito bilјe "Jugokamomila". Sa položaja zdravstvenog savetnika u "Jugokamomili" penzionisan je 01. februara 1951. godine.

Iste godine, u maju mesecu, izabran je za nastavnika na beogradskom Farmaceutskom fakultetu za predmet - Istorija farmacije -. Tu je ostao sve do svoje smrti. Od 1919. godine pa do 1950. godine uređivao je ove stručne listove i publikacije:

- "Farmacija", "Arhiv za farmaciju", "Glas apotekarstva", "Medicinsko snabdevanje", i neke "spomenice".

Sarađivao je u svim domaćim stručnim i mnogim stranim časopisima. Godinama je bio član redakcije međunarodnog biltena za farmaciju koji je izlazio u Hagu.

U društvenom životu kao istaknuti radnik na polјu farmacije zauzimao je niz raznih položaja. Bio je član Komisije za izradu Prve jugoslovenske farmakologije. Organizovao je i upravlјao sa nekoliko tečajeva za apotekerske pripravnike. Bio je član svih stručnih komisija, kao i počasni član Saveza apotekara za Vojvodinu. Više puta delegat naše države kod Međunarodne farmaceustke federacije i niz drugih udruženja - asocijacija.

Posebno se angažovao na prikuplјanju apotekarskih starina i dokumenata, a i osnivač je muzeja Farmacije koji se nalazi na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

Ima 66 naučnih dela iz 16-og do 18-og veka, kao i 37 izvornih rukopisa iz 19-og veka i sve je to stavlјeno pod pravnu zaštitu države. U poznim godinama 19.01.1961. godine odbranio je i doktorsku disertaciju sa temom - Istorija farmacije u Sremu od 1750. do 1850. godine.

"U svečanoj sali Farmaceutskog fakulteta u Beogradu svoju disertaciju doktora farmaceutskih nauka odbranio je pred komisijom koju su sačinjavali predsednik dr. Jovan Tucakov - redovni profesor Farmaceutskog fakulteta, i članovi: akademik dr. Jovo Tadić, red. profesor i dekan Filozofskog fakulteta i dr. Relјa Katić, vanredni profesor Veterinarskog fakulteta.

Uprava Farmaceutskog fakulteta na svojoj sednici od 3. jula 1958. godine oslobodila je Mr.ph. Andriju Mirkovića usmenog doktorskog ispita. Tema za doktorsku disertaciju kandidat je izabrao sam i samostalno radio pod rukovodstvom profesora dr. Jovana Tucakova, a uz savetovanje sa akaademikom dr. Jovanom Tadićem i profesorom dr. Relјom Katićem. Ovu temu nije niko obrađivao ni u tuđini ni kod nas. Ova tema je interesantna i važna ne samo sa farmakomedicinske tačke gledišta, nego ima opšti kulturni značaj za proučavanje prilika u jednoj oblasti gde se tek počelo stvarati novo društvo i stabilizacija društvenih i ekonomskih odnosa u Sremu posle vekovnih ratovanja između Turske i Austrije.

Rad je ozbilјan prilog o poznavanju razvoja farmacije i konsolidovanja zdravstvenih prilika u jednoj pokrajini i vremenu punom nemira, neizvesnosti i nestalnosti.

Sva navedena građa je dobro proučena i autor joj je dao nužno ruho. Autor se trudio i uspeo da u relativno kratkom redu (240 strana kucanih mašinom) pruži nauci o farmaciji i farmaceutskim i zdravstvenim prilikama u jednoj pokrajini u toku jednog stoleća, podatke od znatne vrednosti. Rad je originalan i samostalan. Građa za disertaciju je prikuplјena veoma savesno. Opisujući sredinu u kojoj su živeli i delali apotekari u proučenim mestima, kandidat nam je dao uvid u kulturnu istoriju te epohe i na sve one teškoće na koje su nailazili zdravstveni radnici u tom kraju.

Ova doktorska disertacija predstavlјa pionirski rad u kome je prikuplјena dragocena građa rasturena u raznim arhivama i privatnim prepiskama.

Čestitamo kolegi Mirkoviću i navodimo ga mlađima kao primer da se i u 67-oj godini može naučno raditi i braniti doktorat nauka. Od 1919. godine do danas kandidat je objavio oko 300 raznih radova i članaka iz farmacije. Nјegov rad je toliko obiman da uveliko prelazi okvire ovog izlaganja, a i nije do sada sistematski istražen, ni zabeležen. Ne postoji kompletna bibliografija Mirkovićevih radova. Do sada najpreglednije podatke o njemu dao je dr. Vojislav Marjanović."

Pred kraj života svu svoju ostavštinu (apotekarske predmete, knjige, arhivu i td.) poklonio je Muzeju grada Novog Sada.

Imao je dva braka. Prvi put je bio oženjen poćerkom uglednog novosadskog apotekara Vladoja Jugovića (kasnije vlasnika apoteke u Melencima) - Olivijom Jugović, koja je tragično preminula uoči Drugog svetskog rata. Iz tog braka ostala je ćerka. Drugi brak je bio sa magistrom farmacije Borislavom Šumanović, koja je ceo vek provela kao apotekar u Novom Sadu. Teta Bora, kako su je zvali, je posle teške bolesti preminula još za vreme njegova života. Iz ovog braka nije bilo dece. Govorio je rumunski, mađarski, nemački, a služio se i engleskim jezikom. Umro je 16. avgusta 1970. godine u Novom Sadu i sahranjen na Uspenskom groblјu.

Povezani članci

Pišite nam...

vaše sugestije, predloge, ideje, komentare...