srenhu

Jovan Borjanović

je rođen u Kumanu 1851. godine. U nekim dokumentima prezime je napisano kao BORJANOV. U Novom Sadu je završio 4 razreda osnovne škole i 4 razreda, tadašnje, Gimnazije. U Somboru je 1868/1869. i 1869/1870. godine završio učitelјsku školu.

Kao učitelј jedno vreme je radio u Somboru, Vršcu, Srbobranu i Donjoj Tuzli. Bio je oženjen Stanom Cvetković.

U Borjanovićevo vreme Učitelјska škola u Somboru još nije imala predmet "svirka" (uveden je 1871/1872. godine), a postoji podatak da je jedna grupa učenika želela da nauči violinu, pa se obratila kapelniku Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gosp. Aksentiju Maksimoviću, da ih on podučava. U toj grupi je bio i Borjanović, ali je njega interesovalo i dirigovanje i komponovanje. Tako je Borjanović savladao tajne muzičkog obrazovanja i priroda njegovog talenta opredelila da se bavi i muzikom.

U Somboru je prvo priredio "Bosančice" za mešoviti hor, samopeve, dvopeve, tropeve uz pratnju harmoniuma i tretiraju se kao rukopisne muzikalije. Zatim, po starinskom napevu katihete i paroha somborskog gosp. Dimitrija Popovića, Borjanović je zabeležio u note "Božićna pesma" u dva glasa. Ovo je izdato 1885. godine.

Dok je bio učitelј u Sentomašu (Srbobranu) izdao je 1887. godine "Notalnu đačku pojanku" I deo, koja u sebi sadrži: Liturđiju Jovana Zlatoustoga, pojanje na luturđiji o velikim praznicima - svecima i postu i pojanje o ukopu (pri opelu). Takođe, 1877. godine u Sentomašu je napisao u dva dečja glasa: "Sopran i alt". Ovu knjižicu štampao je o svom trošku Mesni srpski školski odbor iz čistog rodolјublјa.

U Sentomašu (Srbobranu) bio je i ostao velik prijatelј Gedeonu - Geci Dunđerski, poznatog tadašnjeg veleposednika i dobrotvora. Zahvalјujući ovom prijatelјstvu Dunđerski je, tadašnjoj školi u Srbobranu poklonio 10-tak jutara plodne zemlјe. Na ovoj parceli učenici su se bavili povrtarstvom, vinogradarstvom, a sejali su žito, kukuruz i druge polјoprivredne kulture i tako, pored svog osnovnog školovanja, sticali sva potrebna teorijska i praktična znanja iz ovih, tako značajnih oblasti polјoprivrede. To je bila, tako reći, i prva polјoprivredna škola. Jovan Borjanović je bio upravitelј ove ogledne polјoprivredne škole, glavni predavač i starao se da učenici svojim učenjem i radom unapređuju ovo malo, ali za njih, vrlo značajno imanje.

Posle okupacije Bosne i Hercegovine od strane Austro - Ugarske, 1878. godine, mnogi mladi učitelјi biv. somborske škole otišli su u Bosnu da tamošnjim Srbima pomognu u prosvećivanju i razvijanju nacionalne svesti. Borjanović je učitelјovao u Donjoj Tuzli i vodio hor Srpskog crkvenog pevačkog društva "Nјeguš". Možda je, čak, bio i osnivač ovog društva. Tamo je komponovao himnu tog društva za mešoviti hor.

Jovan Borjanović je umro u Srbobranu 17. avgusta 1925. godine u svojoj 74-oj godini starosti od paralize srca (infrakt). Došao je u svoj Srbobran da poseti prijatelјe, a sudbina je tako htela da tu provede zadnje časove života. Smrt ga je zadesila u kući Tome Palikuće, a podatke u knjigu umrlih - matičaru dao je Dr. Vojislav Borjanović.

Povezani članci

Pišite nam...

vaše sugestije, predloge, ideje, komentare...