srenhu

Jaša Nemeški

Slepi Jaša je rođen u Kumanu 1796. godine u prilično imućnoj porodici. Pošto je rođen slep, nije mogao da privređuje na porodičnom imanju. Nјegov otac je odlučio da kod sina što više razvije njegovu prirodnu obdarenost ka muzici. Još kao dete Jaša je imao vrlo razvijen osećaj prema muzici, vrlo lep glas. Svi su shvatili da ovaj talenat treba iskoristiti i odlučili su da Jašu pošalјu u Novi Sad da bi naučio svirati violinu, još više savladati sve njene tajne. Jaša je u Kumanu i bližoj okolini već bio poznat violinista sa lepim i prijatnim glasom, a naročito smislom za humor.

Jašin otac je 1826. godine kupio kuću u Novom Sadu i svake godine mu donosio ugojeno svinjče i četiri džaka brašna. Jaša je pevao i svirao u kafanama, na svadbama, proslavama kućnih svetaca i raznim drugim prigodama. Vrlo je brzo postao najtraženiji muzičar - zabavlјač, ne samo u Novom Sadu već i u široj okolini. Sve najbolјe kafane su ga tražile, angažovale. U početku je svirao za bakšiš, a kasnije i za platu. Imao je stalni angažman od nekoliko meseci, pa do godine ili više dana.

U Novom Sadu je Jaša zasnovao i porodicu - oženio se, imao je nekoliko dece, ali samo sa svojim metresama - lјubavnicama. Svu ovu decu Jaša je priznao za svoju i krstio ih pod svojim prezimenom. Boem po prirodi, imao je puno žena. Sa svima je dobro živeo i obezbeđivao im dobar život.

Neumorno radeći Jaša se obogatio i pripadao je redu imućnijih lјudi Novog Sada. Imao je dve kuće, oko 10 kj. zemlјe. Čak je 1846. godine primlјen i u red privilegovanih građana Novog Sada tj. stekao je titulu kolektivnog - zbirnog plemića slobodnog kralјevskog grada Novog Sada. Jaša je bio izuzetan ne samo kao muzičar, već i kao čovek. Bio je veselјak, a svojom psihom i intelektom doživlјavao je lјude i svet oko sebe kao da nije bio slep od rođenja. Iako je bio slep on je lјude i sve oko sebe, prosto video. Vrlo često je opisivao lјude oko sebe, kao i predmete, da su se svi divili njegovom obdarenošću. To je bolјe činio nego mnogi koji su videli svojim očima.

Sačuvane su pesme o Jaši iz kojih se, takođe, saznaje kakav je bio kao čovek, muzičar, zabavlјač... Evo nekoliko stihova u vezi toga:

Jašino ime neće da pogine

Dok je sveta neka se spominje

I posle smrti neka Jaša živi

Kom se svako za života divi!

A gle našeg iz Kumana Jaše,

O kako ga divno naslikaše,

Ko živ, misliš sad će zapevati,

Srpsko kolo opet zasvirati,

Slep je Jaša, al', zasviro kad bi,

Nema onog ko zaigr'o ne bi,

Blago tebi iz Kumana Jašo,

Kad se slikar i za tebe naš'o!

Jašu celo Srpstvo znade,

Jer njegovih pesama imade,

Koje lete po belome svetu;

Svud se peva Jaša iz Kumana,

Po svoj Bačkoj i sa drugih strana!

Ovi zadnji stihovi ispisani su na slici - crtežu Jaše s violinom, jednog, doduše, sasvim skromnog umetnika koju i objavlјujemo uz ovaj tekst.

No Kumančanin Jaša, je doživeo katastrofu Novog sada, 12. juna 1849. godine, kada je bombardovan sa Tvrđave, razrušen i spalјen. Jaša se posle katastrofe vratio s ostalim Novosađanima, ali je već sledeće godine umro, tj. 14. jula 1850. godine u svojoj 55-oj godini života. Po drugim izvorima umro je u Kumanu 1858. godine. Nakon smrti grad je prisvojio njegovu imovinu. Međutim, otvoreni su sudski procesi od strane njegovih naslednika - usvojene - priznate dece i drugih, pa je najveći deo njegove imovine morao da im se dodeli. O Jaši su pisali, a postoje i razni dokumenti, i to:

- Vasa Stajić

- Arhiva Magistrata

- novinski podlistak

- Stevan A. Mirković, paroh kumanski

- Dr. Milenko Palić

Život iz Kumana Jaše kao estradnog umetnika visoke klase ali i kao hendikepiranog, a ipak živog, obdarenog, dinamičnog, optimiste i sa natprosečnim zapažanjem i reagovanjem na zbivanja, spada u retke biografije starih Novosađana.

Povezani članci

Pišite nam...

vaše sugestije, predloge, ideje, komentare...