rođen 1968. godine. Pripada 10-oj generaciji fudbalera. Još kao učenik osnovne škole branio gol svog razreda, a i školske reprezentacije u međuškolskom takmičenju. Još u osnovnoj školi se videlo da je Vlasta talentovan i da bi bilo šteta da se ne usmeri na pravi put. Voleo je Vlasta fudbal više no što su drugi mislili. Sam je, u leto 1984. godine, došao u podmladak da trenira fudbal. Tu je shvatio svu ozbilјnost treninga. Prvu utakmicu je odigrao u Čenti, 19. avgusta 1984. godine protiv FK Banata (3:2), ali na mestu levog halfa. To je, zapravo, bila prvenstve na utakmica, ali Vlasta nije dobio šansu kao golman, već kao igrač. Sve ostale utakmice je igrao kao golman. Za prvi tim, prvu prvenstvenu utakmicu je odigrao u petom kolu, 15. septembra 1985. godine u Kumanu protiv Jedinstva iz Bočara (0:1). Sledećih šest kola bio je rezerva Stančić Vlastimiru-Čačkalu, da bi u zadnja četiri kola, opet, branio.
U prolećnom delu 1986. godine branio je u prva četiri kola, a posle bio rezerva Bibin Siniši, s tim što je u 13 i 16-tom kolu, opet, igrao levog halfa tj. levo krilo. Tog proleća u 9-tom kolu je branio gol u podmlatku. Slična situacija je bila i u jesenjem delu, te 1986. godine. Tek od proleća 1987. godine postaje standardni i, tako reći, nezamenlјiv golman prvog tima. Znači, u svojoj 19-oj godini ostvaruje svoj san i postaje zvezda Kumana i šire okoline. Put do irvog golmana nije bio lak. Iako talentovan, morao je proći put od 3 godine da bi stasao, stekao iskustvo i bio pravi golman i korektor svoje odbrane - tima. U ove 3 (tri) godine se kalio braneći gol podmlatka a povremeno i prvog tima. Učio je, trenirao marlјivo, bio rezerva dobrim i starijim golmanima, uočavao njihove greppse i dobre osobine.
Vlasta je golman vrhunskih mogućnosti. Sa visinom od 182 cm dugih, tankih ekstremiteta (noge, ruke). Skladne fizičke konstrukcije. Refleksi, skladnih pokreta, čvste volјe i žel»e da uvek bude u top formi. Imao je podjednak osećaj za gol liniju kao i za prostor. Čudnovato je branio i penale - jedanaesterce. Uvek je bio u toku igre i blagovremeno vraćao korekture u odbrani. Sa dugim i čistim udarcima, pri degažiranju lopte, omogućavao je svojim suigračima da ih lako savladaju - primaju. Nije se isticao paradama, ali ni one mu nisu bile sgrane. Uvek je nastojao da sigurno brani gol svog tima, što je ekipi davalo posebnu sigurnost.
U periodu jesen 1990 - jesen 1992. godine, dva puta po pola sezone, je bio u Jedinstvu iz Novog Bečeja i jednu polusezonu u Rusandi iz Melenaca. U toku svoje fudbalske karijere imao je ponuda da brani u prvo i drugoligaškim klubovima iz Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada i Beograda, ali nije želeo da ostavi svoju porodicu, drugove i Kumane.
Vojnu obavezu regulisao od 1988. do 1989. godine. Fudbalsku karijeru zavrpšo u proleću 1997. godine, ali je branio i na nekoliko utakmica u 1999. godini.
Oženjen, živi i radi sa svojim roditelјima i porodicom u Kumanu.
