srenhu

Stančić Ž. Ilija

Stančić Ž. Ilijarođen 1958. godine u Kumanu. Fudbal je voleo od kada zna za sebe. Do februara 1975. godine u Kumanu, nikada nije bilo podmlatka. Svi su trenirali sa prvim timom, a ako se igrala neka utakmica to je bilo kombinovani tim mlađih i starijih fudbalera. Po prvi put se na organizovan i stručan način prilazi ovom problemu i radi sa mlađim selekcijama. Ilija se odmah uklјučio u pripreme. Odmah se videlo da je Žule vrlo talentovan mladić, a ako bude redovno trenirao, dostići će vrhunski kvalitet. Konkurencija je bila velika. Počelo se sa 50-tak mladića. Žule je bio jedan od najredovnijih na treninzima. Vrlo ozbilјno je shvatio fudbal kao sport, kao afirmaciju, kao egzistenciju.

Želeo je da sve to ima, da bude sastavni deo njegovog života. Postaje standardni igrač podmlatka, a od jeseni 1976. godine povremeno ulazi u prvi tim, postaje standardni igrač i igra sve do odlaska u vojsku juna 1978. godine. Odlazak u vojsku za njega je bio koban. Na nekoliko dana pred dolazak kući iz vojske, nepromišlјenim postupkom jednog vojnika, 22.5.1979. godine u selu Pokoj kod Bihaća ugasio se život Ilije u svojoj 21 godini. Pucajući u Iliju, smrtno ranivši ga, taj mladi i nama nepoznati vojnik pucao je u naš fudbalski klub, u naše Kumane i sve njegove žitelјe. Zavio je u crno ne samo Ilijine roditelјe, brata, sestru, rodbinu već i sve Kumančane i sve one koji su znali Iliju. Tako reći, celo selo je ispratilo Iliju u večni dom. Fudbalski klub je dostojno učestvovao u ovom neizmernom bolu. Mnogi i dan danas, a naročito autor ove knjige, nikada neće zaboraviti tu plemenitu i mladu dušu i ukupnu njegovu ličnost. Na njegovom grobu je veličanstven spomenik koji će večito pokazivati Iliju sa fudbalskom loptom - njegovom najvećom a ne ostvarenom lјubavlјu. Fudbalski klub je mnogo izgubio. Nјegova rodbina najviše. Ali, Iliji je uskraćeno radovanje, zadovolјstvo, ostvarivanje želјe da postane vrhunski fudbaler. Iliju više nikada nećemo videti na zelenim terenima.

Ilija kao fudbaler je imao neprocenjive vrednosti. Visok oko 178 cm, fine i skladne telesne građe. Plave, lepo i uredno držane malo duže kose, sa plavim očima, lepog vaspitanja i mirnog - skromnog ponašanja i karaktera.

Prefinjenih pokreta, driblinga, sa visokom tehnikom u baratanju loptom, čistih i preciznih dodavanja, smislom za kombinatoriku u igri - lucidnih rešenja. Iliji pripada jedno mesto u najbolјoj selekciji kumanskih fudbalera. Broj na dresu je uvek bio osam, glavni organizator igre. Nepogrešivi reallizator penala i opasan strelac iz igre. Golmani su ga zapamtili i bili nemoćni kada je Ilija sa loptom.

Ilija je sahranjen u kumanskom groblјu, od ulaza prva staza desno, 10-tak metara sa leve strane. Sahranjen je 25. maja 1979. godine.

Povezani članci