je rođen 1933. godine u Kumanu. Još kao đak kumanske škole zavoleo je fudbal. Kasnije i u vojnoj školi privlačila ga je fudbalska lopta. Pilotski poziv i fudbal za njega su bila sveta zanimanja.
U fudbalskom timu igrao je na mestima beka, centarfora pa i golmana. Bio je vrlo oštar fudbaler. Nije se plašio duel igre. Iako mu je tehnika bila slabija strana, taj nedostatak je dokazivao velikom upornošću. Uvek je izvršavao postavlјene zadatke. Pripadao je igračima za koje se kaže da su razarači. Vrlo čvrst, dobre telesne građe, sa uvek primernom, kao urođenom, kondicijom.
Aktivno je igrao do 1962. godine i od tada pa sve do 1995. godine, s manjim prekidima, uvek je bio u upravi, a mnogo godina i sekretar kluba. Za njega se može reći da je najduže, od svih, bio u upravi, pa i kao sekretar fudbalskog kluba. Bio je, prosto, bolestan kada nije u upravi. Fudbalski klub pa i sport u celini, voleo je do fanatizma. Bio je lјuti neprijatelј svih onih koji su sputavali da se sportu obezbeđuju dovolјna sredstva za primeran rad. U obezbeđivanju finansijskih sredstava često je išao iz krajnosti u krajnost, pa se često to graničilo i sa ne fer postupcima. Bio je u stanju da sve uradi samo da bi obezbedio pristojne uslove za rad u sportu, a naročito u fudbalskom klubu. Zbog toga ga mnogi smatraju za kontraverznu ličnost. Zapravo, bio je čovek pun energije, akcija, tako reći bez kompromisa u najoštrijem obliku reči. Raditi sa njim bilo je kao igrati fudbal protiv njega. Uvek i stalna borba.
Svojim radom u fudbalskom klubu i sportu ostavio je lepe rezultate i oni su sigurno važniji deo njegovog bitisanja. Obeležio je vreme svojim prisustvom i to mu treba priznati, što na ovaj način i činim.
Kao penzioner je živeo u Kumanu, gde je 1995. godine umro.
