rođen je u Kumanu 1944. godine. Kao učenik osnovne škole nije se baš mnogo interesovao za fudbal. Tek kada je bio u završnom razredu počeo se interesovati za, tu, magičnu okruglu loptu. Pohađajući industrijsku školu u Zrenjaninu odlazio je na trening kod FK Banat, Zrenjanin, pa za njihov podmladak igrao do jeseni 1961. godine. Konkurencija u Banatu bila je izuzetno jaka pa Đeba dolazi u Kumane, okuplјa 20-tak mladića njegove generacije i starijih. Te 1962. i sledećeg proleća 1963. godine igraju nekoliko utakmica, pripremajući se za ponovno uklјučivanje fudbalskog kluba u redovno takmičenje. Jer 1961/1962. godine klub se nije takmičio.
Znači, od jeseni 1963. godine klub se uklјučuje u redovno takmičenje. Visok oko 185 cm, izraziti levak, jake fizičke građe, crnomanjast, blago talasaste kose. Uglavnom je igrao levog beka, a ponekad i levo krilo. Beskompromisan borac. Nije dozvolјavao da ga protivnički igrači nadigraju - nadmudre. Ulazio je vrlo hrabro u duele i svojom upornošću često onemogućavao protivničkog igrača, da preko te strane, stvori gol šansu. Takav odnos se ponekad graničio i sa fer-plejom, no Đeba je nastojao da svoje duele završi bez sudije. Ali bilo je dosta situacija da je sudija morao da ga smiri. Bio je, tako reći, gospodar svog prostora i svaki ga je protivnički igrač respektovao.
Uvek dobro fizički pripremlјen, pun snage, osvežavajuće je uticao na svoje suigrače. Uvek ih je podsticao da ne klone duhom, da izdrže, da se ne predaju.
Ako i mora utakmica da se izgubi onda da to bude u bespoštednoj borbi. Jer nije sramota izgubiti od bolјeg, izgubiti u pravoj borbi. Ne dozvoliti da protivnik oseti da lako dobija utakmicu. Neka i kod njega vlada strah da ostvarenu prednost može lako izgubiti.
U toku svoje karijere vrlo retko je davao golove. Zadnju utakmicu odigrao 24. novembra 1974. godine u Kumanu protiv FK Lehel iz Mužlјe. Kao takav bio je volјen u ekipi, među drugovima. Nјemu nije bilo teško da kreči fudbalski teren, da kosi travu, da postavlјa mreže na golu.
Obavlјao je razne poslove samo da bi sve bilo pripremlјeno za predstojeću utakmicu. Učestvovao je u svim tzv. radnim akcijama na pripremi, osposoblјavanju fudbalskih terena. Nјegovim angažovanjem obezbedio je cevi za tribine, golove, ogradu. Elekričar po struci, radio je sve u vezi struje u zgradi kod fudbalskog terena. Pa i kada se, kasnije, preselio u Zrenjanin nije mu bilo teško da dođe u Kumane i učestvuje u radnim akcijama na fudbalskom terenu i oko zgrade.
Po završetku fudbalske karijere položio je za fudbalskog sudiju i par godina delio pravdu na zelenom polјu, u periodu od marta 1983. godine do danas. Kurs trenera završio u Novom Bečeju u organizaciji SOFK-e i dobio zvanje trener-kandidat, 17.12.1971. godine, Mat. br. 290/71. Bavio se trenerskim pozivom i radio sa juniorima u Kumanu, a i u Elemiru, kao pomoćnik treneru. Kao pomoćni trener prvog tima bio na pripremama na Zlataru od 5-15. februara 1979. godine.
Bio aktivan u sekciji veterana Kumančana, sve do 1996. godine i vrlo retko se dešavalo da Đeba ne dođe i igra za veterane. Od Sportskog društva Kumana dobio niz priznanja. Oženjen, živi i radi u Zrenjaninu. Vojnu obavezu regulisao od septembra 1965., do marta 1967.
