srenhu

Tražim

Tražim. Tražim jednu ruku

Da spustim na nju dah.

Da poklonim plavu jabuku.

I noć. Mesec i prah.

 

Da muzika bude njena.

Da lјubav pozove dan

I da uvenu gorko i sena.

Evo spajamo dlan i dlan.

 

Evo lјubimo lice i kosu.

Evo telo dotiče telo

I telo budi toplinu. Rosu

Na obrazu tvom. Opet je celo.

 

Opet je radost u nama.

Tvoje srce odvaja lat.

(Čujem svaki do jedan bat.)

Novi je polјubac dat.

Ti više nisi sama.

Ja više nisam sam.

 

I tražim jednu ruku.

I tražim jednu ruku.

I tražim jednu ruku.

 

Da joj se dam.

Odbegli bećar

Dušo moja, ko te jebe

voleo sam i ja tebe

ali ti si sve usrala

drugome si se podala

 

Mislio sam da je nežnost

skoro isto što i vernost

ali si me osvestila

ljubavi se osvetila

 

Ostavila si me sada

usred mog velikog jada

ne znam ni ja šta da činim

zašto da i dalje živim

 

Za tvoju prokletu bušu

đavolu ću dati dušu

i sada već žurim kasom

da me Bog uhvati lasom

Alas

Alas ima srce

boje reke,

i u vrbacima

plave vrane...

i žene... koje

na prste dođu

da mu ukradu

reku i dane.

Lovački pas

Kad krenem da

klonem duhom,

kao pas se služim

njuhom.

 

Pa njušim i njušim,

dok ne nanjušim

nešto lepo...

 

A onda opet gledam

u zvezde,

i veselo mašem

repom...

Blago

Neka ovo bude tvoje!

A njegovo, evo, to je!

Meni ovo, to je moje!

 

Hoćeš li mi dati tvoje

Samo malo da je moje?!

Nek njegovo bude tvoje,

Njemu dajem ovo moje;

Posle opet svakom svoje!

 

Kakvo retko blago dele,

Dve sestrice, mali braca?!

Tri klikera porcelanca,

Šest sličica nalepnica

I drvenih šest bojica.

Kolevka

Pita čaplja sveznalicu,

Jednu svraku brbljivicu:

-  Šta to divlja patka radi?!

 

-  Povrh vode gnezdo gradi.

Ukraj bare, sred ševara

Kolevčicu malu stvara.

 

Kada na svet dođu ptići,

Ljuljaće ih talasići,

Čuvaće ih od lisice

Brižno vivci-stražar ptice,

Žabe će im sve po mraku

Kreketati uspavanku.

Gluperdina pesma

Gluperda je moje ime

šteta što nemam vime

 

Jer bi možda mene tada

posisali sve do jaja

 

Ne znam šta još da vam kažem

a da ne varam i ne lažem

 

Nisam ja još vredan žala

podiže se moja kara

 

Pripremite se i vi jerbo

ja bi sada nešto jebo

Reka monotonije

I tako,

svakog dana

po jednu pesmu

na papir bacim.

 

Čisto da noć

ne plovi

po reci monotonije,

 

a i jazajedno

s njom.

 

Možda bih mogao

pisati i neke lepše,

ali eto,

to mi je

što mi je...

Gubim se...

Gubim se.

Ne tražeći spas

U skrivenom staklenom zvonu

Med pruženim rukama,

Ljubim šta stignem

Možda poslednji put.

Klizeće bez spasa

Dovikujem ljubljene,

Za oproštaj razlupanog zvona.

Koji, ne obeleži kraj

I ne da pomen

Razbijaču duše svoje

U zori rađanja slobode.

Meda i kruške

Uz stablo se meda vere

Da sa grana kruške bere.

 

Zar on može da se vere?!

Da li stvarno kruške bere?!

 

Drvo se pod medom klati

Tako meda kruške mlati.

 

Zar se stvarno drvo klati?!

Da li kruške sve omlati?!

 

Znaš šta posle meda radi?

Kruškama se dugo sladi.

Sve dok sočne kruške traju

Za njih meda ima gladi.

Tiski cvet

Mirno teče Tisa reka

Šta to tako budno čeka

Sav obalski živi svet?!

 

Na početku svakog leta

Iznenada reka cveta

Izleteće Tiski cvet!

 

Da gledaju svi bi hteli

Iznad vode oblak beli

Insekata nežnih roj,

 

Tad utihne kreket žaba

Šum talasa,

Ptičji poj.

 

I reka bi načas stala

Dok srebrna trepću krila,

Da to nije isplivala

Neka bela rečna vila?!

 

A kad najzad dočekaju,

Sve prolazi kao san.

Ova mala bića traju

Sasvim kratko, jedan dan.

Pesma za Lelu (16)

Noć.

Samo zrikavci napolјu

pevaju istu

i dosadnu pesmu.

 

Kad jednom prestanu,

krenuću da napišem Leli

najlepšu pesmu.

 

To će biti pesma,

o prošlim noćima našim.

 

Ne, više se ne plašim.

 

(Ako pročitaš svako 16. slovo, pronaći ćeš skrivenu poruku. Naslov se ne broji, ni u ovoj ni u narednim pesmama ovakve vrste)