Varveđa

Usred srca vajnoga Banata,

u onome tužnom Bečkereku,

Bečkereku gradu velikome,

na rečici banackoj Begeju,

u njegovom pupku samom, kasti,

jedna torta povelika bila

na baknketu keđelmeša ura,

jedna torta zdravo fina,

od oraja čisti umešena,

išarana sas obrstom-šlagom,

sas tornjevi viti i pendžeri uski

od otoga kretoš-grilijaša

sred Banata našog siromašnog

jedna fina gospocka varmeđa.

Jest grilijaš svuda uokolo,

cifrasta je od šlaga-obrsta,

al zidovi jesu od opeke,

a opeke od banacke zemlje,

a od žute one ilovače,

u koju se mrtvi saranjuju,

od ote su zemlje ispečene

te opeke bečkerečke crne,

a crne su od krvi dedova

kojino su tu zemlju kopali,

i sas krvlju njinom crnom

ilovaču jesu umesili,

i sas krvlju i sas crnim znojom,

jerbo krv, znoj od naroda rackog

najbolji su za mešenja lepa

sas kojim se varmeđa podiže.

Temelji su sas suzom kvašeni

od onije banacki robova

koji su po tavnim tamnicama

za dugove njijevi  dedova

vekovima tuna robovali

robovali, koste ostavljali,

a u temelj od varmeđe dične

krv, znoj i suze još pride –

zaoto je varmeđa banacka

na temelji čvrsti podignuta

da sas njenim vitkim tornjom

po Banatu sve ona nadvisi,

toranj onaj od najlepše torte,

s grilijašom zelenim farbani.

Ta zelena farba što se masti

to su njive u zelen prodate

da se caru varmeđska porcija

do filira jednog sva isplati,

da fukara ne bi možda dužna

njenom caru – gospodaru bila.

Svaka para srebrna brušena

od ovoga krvavog poreza

po jedna je suza devojačka

što je nije mlada devojana

oko vrata u niski ponela.

Svaki dukat u porciju predat

od majke je jedne strašna kletva

što je majka na sisi kunela

i svog cara i kraljsku varmeđu,

jer bi dukat  u niskama bijo

svakoj momi miraz preobilan

da se moma u dobar rod uda,

di ne jedu luka sa sirćetom,

nego brava tučedu u glavu,

da im snaša jede paprikaša.

Svako zrno lepa i maltera

s kojima je varmeđa zidana

to su one neme reči strašne

od dedova i od askurđela

s kojima su vazda propraćali

gospodu i varmeđu njinu,

kad su kuluk na nji nametali

po banacki rovnati drumovi

di se bare od paorske krvi

sas barama od kiše mešadu.

Sve je na toj torti od varmeđe

za gospodu i za plemenite

besne, ljute banacke spajije,

i za njine debele išpane

što im goje masne spajiluke –

kad gospoda presvetla naiđu

u Bečkerek a kod feišpana,

torontalskog župana velikog,

svemogućeg međe gospodara

usred srede banacki prostaka

političara i bednih trećaka

što iz drugog i iza trećeg dela

radidu za cara i kralja.

Kad je meni suza paorije

okvasila s rosom zmajska krila,

kad krv gusta od risara bedni

sva je polja širom orosila,

ja sam sazvo u Kumane dično

kraj njegove ponosne utrine

u kumanskoj staroj vetrenjači

sve tatoše moje na skupštinu,

te smo tu mi tri dana većali

i na kraju doneli odluku

da narodu našeg duž Banata

i popreko preko zemlje crne

povedemo vojnu najstašniju

s gradobitom i sas olujinom,

sas oblaci crni vilenjaci,

i sas svima jakim vetrovima

-  pa na tortu onu udaridu,

i sas crnom zemljom je sravnidu.

otišo je grilijaš i obrst

-  rasprsno se nebu pod oblake,

srušili su olujine strašne

sve zelene županske tornjove,

severac je pendžere polupo,

a temelje zatresle su hale

što s gromovi uvek napadadu.

A za njima sa mnom na svom čelu

sa poslednjim zmajom od Banata

ustala je silna sirotinja,

ustala je kuka i motika,

ustala je gladna golotinja,

podigla je srpove i kose,

da pokosi korov izđikali

što je Banat-zemlju prošarao,

što je narod od zemlje banacke

u grob žute ilovače smradne

saraniti za uvek hoteo.

Nekima

Nekima je dato da vole,

nekima da povređuju,

nekima da leče tela,

a nekima dušu.

Retkima je dato više,

a najređima

da sačuvaju toplinu duše

kojom zrače,

oplemenjujući svaku stopu

kojom hode po našoj majci zemlji.

Eh, da vas je više!

Ko

Ko bi se ogrejao

Na tvom ludom ognju

Ko neće ustuknuti

Pred tvojom vatrom

Da li će prepoznati

Nežnost gladnih bezdana

Prsti

Palac prstić najvažniji

Izrastao najsnažniji,

Početak je ove priče.

Prste redom sve dotiče

I poziva: -Je l' hoćemo?!

Hajde, hajde, da krenemo!

 

Kažiprst je radoznalac,

Ne zna zašto zove palac.

Da ostale obraduje,

Sve što vidi pokazuje,

On se tiska, gura svuda,

Pita: - kuda, kuda, kuda?!

 

Srednji prstić ponajduži,

Sa palcem se rado druži,

Kaže poput sveznalice:

Kod mamice! Kod mamice!

 

A domali tiho pita,

Jer „Ko pita, taj ne skita!“:

-  Želeo bih da znam samo,

A šta ćemo svi mi tamo?

Palac zove, krenućemo,

A šta ćemo?! A šta ćemo?!

 

Malčić kao i svi mali

Odmah počne da se hvali:

-  Iako sam sasvim mali,

Znam što drugi nisu znali.

Naša mama na nas čeka,

Da pijemo toplog mleka!

Sećanje

Tvoja duša sada,

negde tamo spava.

U poljima beskrajnim,

rasuta ko trava.

U latici poljskog cveta,

na glavici suncokreta.

Nevidljiva, meka.

Na dohvat sećanja,

a tako nedostižna

i daleka.

Uprkos

Uprkos

Ja idem bos,

Ti ne smeš od majke.

 

Lup! Lup! Lupa neko glup.

Što da idem bosa

Imam nove Najke.

 

A ja imam kopačke

Od mame iz Nemačke

I da te strefi  fras,

Prave su Adidas!

Donela i Starke

Kupila za marke.

 

Auh! Baš ti zavidim,

Volela bih da vidim.

A šta radiš s' njima?

 

Nosiću ih, zna se,

Kad mi bude zima.

Ali šta ćeš, eto,

Dok je toplo leto,

Uživam da sam bos.

Zato što to volim

i tebi uprkos!

Da li ima takvog leka

Za svoju govornu manu

Jedan Bole traži leka.

Da li ima u dućanu?

Drži li ga apoteka?

 

Nezgodno je ovo stanje

Pričao bi doživljaje,

Odmah krene i  mucanje,

Pa ta priča dugo traje.

 

Ne muca dok piše slova

Mana mu je samo glasna,

Napisana svaka nova,

Pričica mu čitka, jasna.

 

Jeste muca, pa šta mari?

Duže priča, ali neka.

Sjajni su mu svi drugari

Strpljivo ga svaki čeka.

 

Loptu dobro on šutira,

Okretan je kao čigra,

Mucanje mu ne da mira,

Al' sve igre dobro igra.

 

Naučnici i lekari

Ako ima takvog leka,

Mucanje mu život kvari,

Pošaljite, Bole čeka.

Smrt pesnika

Pаdаlа је kišа i nеbо је ličilо nа оkо.

Pričаću ti о sаmоći pо strаšnоm sеćаnju

Kао sin pоštеnih rеči, njihоvа sеnkа i krv.

U јеdnој šumi, nа trulој krоšnji, visоkо,

Živео pеsnik. Nоću је lоviо pticе, а dаnju

Ćutао. Pоrеd stаblа nаgоmilаnа rаslа је strv.

Kоsti i krilа.

 

Snоvi i rеkа tеkli su, nežnо, јеdnо u drugоm,

Аli оn niје znао. Živ sе čudiо zаštо pоstојi,

Dоk rеči sаkrivа vоdа i rukе umivа tајnа.

Ludаčki је skоčiо nа tlе, svоm skuplјеnоm tugоm

Pоčео trаvu dа lјubi. I kаmеn. Suzоm dа bојi

Bilје i trči krоz sеbе. Kаd nајzаd izrоni sјајnа

Iz tеlа kаp.

 

Vidео је srcе. Pоkоpао је lеšinе pticа,

Lišću imеnа nаdеnuо, zеmlјu upаliо snаgоm.

Stао јe zаglеdаn u svеt kојi sаm stvаrа.

Činilо sе dа uzimа оbrisе crvеnоg licа

Pоslеdnjе zvеzdе. Pоšао је, оpiјеn, zа nоvim trаgоm

Ni slutеći dа gа čеžnjа prvi put vаrа.

I оžеniо sе.

 

Pаdаlа је kišа а nеbо је ličilо nа оkо.

Inventar jedne haljine

Kriškica Sunca;

Talasić vetra;

Kapljica Mora;

Kristalčić Neba.

 

Sa postavom od vučjih zuba,

dugmadima od zmijskih očiju,

i kragnicom od repa kameleona.

Jedinica

Kćeri naša lepa mila

Iz gnezda si izletila

U svet si se otisnula

Roditelje napustila.

 

Iz ljubavi se rodila

Mažena voljena bila

I nama baš sve značila

Al' si sada odrastila.

 

Krenula si putem svojim

Nadam se od mojeg boljim

U sobi tvojoj sad stojim

Za sudbu se tvoju bojim.

 

Brinućemo ja i mati

Svako veče skajpovati

Jer želimo i mi znati

Da li naše dete pati.

 

Nemoj biti potištena

Budi vredna i poštena

Postojana kao stena

Slatkog i rumenog tena.

 

Gde god bila budi srećna

A ljubav je naša večna

Ogromna a ne prosečna

Beskonačnim identična.

 

Za bol našu nema leka

Otišla si od nas neka

Dok je sveta a i veka

Sobica te tvoja čeka.

Kad Steva pita

Mama – kaže mali Steva,

Naša maca tiho peva.

-  Za pevanje dara nema,

Maca prede kadgod drema.

Sad pitanja mnoga slede:

-  Šta zar maca zna da prede?!

Kako  prede bez preslice,

Bez vretena i vunice?!

Da li zna da veze maca,

Cvetnu šaru od konaca?!

Objašnjenja tu ne vrede,

Kao:  - Ne zna baš da prede,

To se Stevo, tako kaže!

Takve priče sad ne važe.

-  Ja sam znao – kaže Steva –

Da ne prede, nego peva!

Odluka

Zatvorenih očiju

ka njemu

mrakom ohrabriti

prvi korak

 

Ono što sledi

pobedom zvati

nad sobom

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam