Oda (o ne) glupostima

Dvadesetak mladih milionera

Jure za nekim mehurom kožnim

Kad ga stignu đavo ih potera

Šutnu dalje svojim palcem nožnim.

 

Publika oduševljeno gleda

Mladalačka bogataška lica

Nisu svesnii da su jad i beda

Prodana im svaka utakmica.

 

Pihtijada čvarkijada kobasicijada

Mudijada štrudlijada pa pasuljijada

Namamili glupi narod na te silne jade

Da dođu i zaborave svoje prave jade.

 

Opelješe i sponzore a i sitnu raju

Koji bi da se pokažu i da zakuvaju

A ni ne zna jadni stvor koji dovde dođe

Da samo organizator ove dobro prođe.

 

Onda ovi narodnjaci domaća estrada

Tužno tmurno jedno gadno to su šaka jada

Silikonskim minićima hit za hitom ređa

Potrebna joj samo krava umesto solfeđa.

 

Pederi su zaštićeni kao medved beli

Danas se i  ministarka sa njima veseli

Ne smeš ih ni opsovati prilaziš sa smeškom

I žalosno u njih gledaš: to je roba s greškom.

 

Da ne dužim više i gomilam reči

Shvatil ste šta sam ovim hteo reći

Živim dalje život ovaj život pseći

Od ovog se brale ne može pobeći.

Čuvаrskа pеsmа

Тi sеdiš dоk rеkа pаdа u nоć,

Nа klupi sа јеdrоm vоdеnоg nеbа.

Krај tеbе čаšа (zа kаfu) – mоć

Piјаnоg čuvаrа i kоmаd hlеbа.

I mаč.

 

Оkоlо čаmci hlаdni i zvеzdе.

Pоdižеš оči nа mrtvu lаđu.

Prеkrstiš nоgе, zаtvоriš ruke:

Prе nајеzdе suncа dа te nе nаđu

Мisli.

 

Dа pоslе šеtаš оbаlоm gоrаk.

Sеtоm tišinа dоnоsi rеči.

Pа pričаš nikоm kаkаv је rаk

Nаđеn u sоmu. I kојеštа. Dоk tе nе spreči

Smеnа.

 

Тi sеdiš dоk rеkа pаdа u nоć.

Bor

Poznato je još

veoma davno,

 

bor iznikne

i živi uspravno.

 

Ako hoćeš

kao bor da živiš,

 

stoj uspravno,

nemoj da se kriviš.

Brod u sećanјu

Bila je kiša.

I jedna ptica u oku.

Plav vetar noći...

Ćutali smo na doku.

 

Spustila je ruku

U moju

I šapatom,

Koji se ne da čuti,

Priznala

Zašto je morala

I da se niko ne lјuti...

 

Da... Osetih jasno tada;

(Mesec je video gore.)

Brod sam sećanja samo

U srcu žene,

Što nije nikad,

 

Što nije nikad

Volela more...

Daleko si

Daleko si

I to me peče

Pomisao da sve između nas neko seče

Da na nečiji obraz naslanjaš dlan

I sa tim drugim deliš naš san

 

Daleko si

I to me boli

Pomisao da te neko drugi voli

I da na njegov obraz naslanjaš dlan

I sa njim sanjaš naš slatki san

 

Daleko si

A ja još sanjam nas dvoje

Grlim, mirišem sve što je tvoje

Čekam neznajući da drugi neko

Voli te dok si od mene daleko

Sat

Da li naš sat

Srce ima

Da mu kuca

U grudima,

Tika-tak?!

 

A kazaljka

Korak lak.

Po krugu se

Istom šeta,

Odmerava

Vreme sveta.

U svakom krugu

Po jedan čas

Proteče tiho

Za sve nas.

Tika-tak!

 

Ili sat možda,

Svako ima

I nosi ga

U grudima?

Ne verujte

Ne verujte večeras, ako iznenada nestanem iz ovog tihog prostora prepoznatljivih mirisa nostalgije Nataše Rostove, Džejn Ejr, Emine, pa Kore Potočnik i Ines.

Ne verujte, ako čujete šapat strepnje i opomene Desankine i raskošni smeh Laure i tihi šapat „indolentnog mužika" među stranicama „Registrature". Ako se lomi hleb i pije vino cigansko Mikine „Vojvodine", ako slutite da sakupljam krpice neke Preverove „kada mi lepo kaže". Ne verujte...

To je leptir sleteo tiho u svet večnih reči da sluša iz prikrajka imena nezaborava.

Velim vam, prijatelji moji, ne verujte ni sutra zraku sunca na vašem prozoru. To je samo crni leptir sleteo po naslov za po neku večerašnju pesmu, ako je možda neki drhtavi stih zaspao u vašim damarima „pomilovanja".

Hvala vam, prijatelji, za tišinu poštovanja stihovima baršunaste bisernice, dok rasprostirala sam plavo od mojih trepavica noći do lepote vaše duše, koju sam osetila kao pticu.

A devojka je bila

Pričali su ljudi da je živela vila

u žirovoj šumi na obali Tise.

 

To je časna sestra - pričali su drugi -

pobegla sa neke manastirske mise.

 

A devojka je bila ...

Jednom smo se sreli, slučajno, u zoru,

kada je vetar razgrtao lozu i brao kupine.

 

Gledali smo se dugo i bez glasa.

 

Ja sam pogledom krao uzrele obline,

a iza nas se čula tišina jutra ... i talasa.

 

Od tada smo se viđali sve češće,

brali kupine i sa stabala žira kidali smole,

a onda su nas vetrovi sa Tise

često u šumi zaticale gole - nage ...

Dobili su, al neistinu

Hteli su igru, dobili su je

Hteli su svetlo, i to su dobili

Ja sam želeo istinu

A to sam i dobio.

Naša posla

Čime narod zaluđuju

Parovi i farma

Direkt na kulturu pljuju

Ova dela sramna.

 

Umetnosti nema tamo

Ni kote ni note

Dokle ovo da trpimo

Blagi Bog jebote.

 

Kao ja sam bezobrazan

A šta ovi rade

Koji su ti krem namazan

Sa vrha estrade.

 

Naduvano nekulturno

To su jad i beda

Naspram njih je i opanak

Vitez prvog reda.

 

Smeju nam se seljacima

Izlažu nas ruglu

A ne vide šta sve pišu

O njima na guglu.

 

Kada bi im bar obrazi

Bili malo tanji

Nikada se u javnosti

Ne bi pojavljivali.

 

Ni prosipali intelekt

Za kojim još jure

Jedva im je malo viši

Od sobne temperature.

 

Oni malo pametniji

Elita su cela

Njima je i iq veći

Od broja cipela.

 

Eto kakve nas svet vidi

I posle se čudimo

Kako smo mi ljudi fini

A nikome ne trebamo.

Boje

Prvo je cvet beo, nežan i mirisan

Leptir. Svud je proleće. Sunce je crveno,

Vležan je vetar, zemlja je mutna, a san

Je okolo. Tu je i puž. Prvo je probuđeno

Drvo.

 

Ah kiša je topla: Diže se leto. Trava

Je oštra, raspaljena... Nemirne pčele

I ptice su. Devojke silne. Tisa plava.

Brža. Marijana je zaljubljena. Ukus je zrele

Kajsije jak.

 

I to prođe. Padne sneg... zelene magle...

Ljubavi umru. Babe se razbole. Budem tužan:

Pišem i čekam dugo. Tada nagle

Slete misli. Nazirem, izgorim za crn, ružan

Krug

 

Ali ozdravim.

Wiener walzer

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Trenutak rumeni bolan i drag

U tvome snu

Trenutak hladne lepote mramorne

Dok se običnost okolo ceri

 

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Tišina

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam