Da li?

Kako da ti kažem

Da sam deo sveta

Što ti život brani

 

Kako da ti kažem

Da sam deo vremena

Gde su tmurni dani

 

Gde sunce ne izlazi

Gde cveće ne cveta

Da su zime večite

Bez sunca i leta

 

Pa sam i ja samo senka

Što polako bledi

Sad te zovem u pomoć

Da li nešto vredi?

Gozba

Umreću kad

navršim četrdesetu.

 

U leto, na najživopisnijem polju

pod sazvežđem biti.

 

Popiću (kao Sokrat) otrov od kukute

uobražavajući da je vino.

 

A pred zadnji gutljaj,

reći ću

najdivnije reči,

koje će biti toliko jasne i gole,

da se nikada

nikada

nikada neće zaboraviti.

Gracija

I ljudi me pitaju:

Zašto si brzo osedeo?

Ja sam ćutao,

Nisam im rekao.

Da sam ceo dan sedeo

I čekao nju, Graciju.

Jesen

Golo granje njiše

rasuta gnezda

Sa neba padne

po koja zvezda

Kuće se ogledaju

u lokvama kiša

Zrika zrikavaca

sve tiša

Jesen ljubi ptice

za sretan put

U polju grli se

kukuruz žut

Miriše jesen

na bagrem zreli

i suvo lišće

kestena...

Vrteška

Moje, tvoje, naše.

Toplo, nežno, blaženo.

Buđenje...

I od našeg osta opet

samo moje i tvoje.

1.

Bila je kapija vremena

Ljubavi moje.

Tamni cvet dvorišta.

Most jave i žud.

Kamen i vatra:

Moja je bila svud.

Moja slabost i hrabrost.

Moja tišina, jad.

Sve je u jednom trenu bila;

Da bi zaborav postala sad,

Sto dana pošto je otišla?

Zaista,

Ako je trebalo tako:

Nemam da kažem ništa.

Tačka

Nisam ja niko.

Nisam ja ništa.

Samo

Tačka iza nakaradne rečenice.

Kada sam odrastao

Kada sam se rodio

na vlasti je drug Tito bio

i pošto sam bio mali

pionirom su me zvali

 

Kako sam odrastao

omladinac sam postao

lepo mi je bilo to sve

rekli su večno trajaće

 

Onda je njemu došao kraj

zaobišli mi smo raj

dotle je sve bilo fraj

al’ to više ne sanjaj

 

Sada kad sam odrastao

i na svoje noge stao

video sam, bre, i to

sve što sija nije zlato

 

Onda sam primetio

sve bi tada isto bilo

da nam je drug Tito živ

i on bi nam tada bio kriv

Majstor Njusi iz Banata

Hteli su da budem vidar

al’ sam eto posto zidar

 

Teško je lečiti ljude

bolje mi je da zidam kuće

 

Zidam kuće i roštilje

a tu se uvek i popije

 

Nekad padne prase, jagnje

al’ najviše volim pragnje

 

Svega kad se natovarim

neću više ni da radim

 

Samo lupam, pevam, slavim

a nešto bi i da povalim

 

Ovo mi je bolja for a

kakva korist od doktora

 

Bit ću za sve tata-mata

majstor Njusi iz Banata

Mladost

Moj život je iznenadila mladost...

Zagrlila me iznenada, istinski i ne znajući da je to, možda, prevara života.

Ja sam znala i rekla sam da je to, možda, prevara života. Ne pitajte me zašto! Divno mi je mirisala sočna pomorandža na reveru ljubavi, a na usnama kapi višnje.

Delili smo ukus tajne, malo sjajne, malo kratke, u sobi lepršavoj od mojih mirisa, na nekoliko trenutaka, poput oblutaka, beležeći svilena mesta i maštajući da ćemo dočekati zrelo grožđe nekog tamo daleko avgusta.

Kaljeva peć je razlivala toplotu po razastrtim ćilimima, po našim zanesenim sanjama, po mojim slutnjama, kao ćutnjama, i po tvojoj dragosti. Čaše sa do pola otpijenim vinom mutile su um... Da li da se sasvim damo htenju, žudnji, strepnji kao sudbi. Bože, prosvetli mi dušu, molim te, moja ikono, neka se oseti miris tamjana da ne ostanem srna napuštena!

Ovaj sumrak, ipak, moram odgonetnuti sama. Proživeli trenutak do kraja nezaborava. Kajati se, ili smejati?! Povela me misao svetice, ružine bele latice. Već sam videla čipkasto staklo starih vrata i nežne ruke anđela. A onda sam osetila obraze tvoje vrele i postala grešnica kose raspletene u sobi toploj od aprila i avgusta, ili vatre zanesene od nesanice.

Da li se kajati, smejati, plakati? Osećam da ću se kajati, a ti ćeš otići, ili ostati. Bajka bi to bila koja se prvi put meni dogodila! Ali, meni se bajka nikad ne dogodi! Zato ti sam odluči i pogodi kraj?!

Lako

Lako je meni dok je zvezda.

Načičkaju puno nebo,

uzvrpolje se, pa me zivkaju da izađem.

Onako treperave, kako im odoleti?

Ne daju mi da pognem glavu.

Hajde desna hajde leva

Rasplakanu malu Milu

Teta ljulja u svom krilu

Hajde desna, hajde leva!

Pesmu staru Mili peva:

Hajd' na levo braca Stevo,

Hajd' na desno Mila sestro,

Pa u mestuzob, zob, zob!“

 

Ala Mila tužno plače

Teta ljulja malo jače,

Opet levo, braca Stevo,

Opet desno, Mila sestro,

I u mestu – zob, zob, zob!

 

Sija sunce posle kiše

Naša Mila suze briše,

Veselo se smeje, evo

Hajd' na desno, hajd' na levo!

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam