srenhu

Obećanјe

Obećao sam sebi

da ću svakog dana

da napišem po dve pesme,

dok traje ovo vanredno stanje.

 

Mogu da napišem i više,

ali nikako ne smem manje.

 

Obećao sam,

ali, malo mi teško ide.

 

Znam, ne moraju

sve te pesme i

drugi lјudi da vide,

al' opet, to nije

nimalo lako.

 

Obećao sam,

zeznuo se,

sad kažem

„Neću više."

 

Obećao,

zeznuo se,

sad ćutim i pišem...

 

24.3.2020, 18:18

Jablan

Dva mosta,

Bez reke,

Između njih,

Jablan.

I gola pustinja

Puna lešinara.

Posle pada

Posle pada

pokušaj ponovo

prohodati.

 

Pokušaj planinu

preskočiti,

pokušaj poleteti,

pokušaj pticu pobediti.

 

Pokušaj proći pored

poezije prkosno,

pa posle ponizno

piši pesme.

 

Pokušaj plakati

poput plјuska,

pa posle pevaj ponosno.

 

Pokušaj pisati pisma,

pokušaj proći pored

pogrešnog puta,

pokušaj postati pravednik,

pokušaj prijatelјu, pokušaj

postaćeš ponovo pobednik...

 

14.3.2019, 18:16

Oglas

Traži se jedna visoka, plava,

sasvim nežna, tiha i mila,

što znade svašta vredno da radi,

da ćutke ćuti, pametno zbori

i da je lepša od majske ruže.

 

Meka, kao prolećna trava,

čarobnog glasa, ko kakva vila,

da pesmom celu kuću okadi

dok se sa nevoljama bori.

 

Nek mi se javi, takva je prava,

pa da je pitam gde li se krila.

Zar mladog da me umore jadi?

 

Probudite mi je ako spava

ne bi li se zaljubila.

 

Traži se jedna, visoka, plava...

Miris tamjana u noći

Oktobarska noć u meni diše. Ja nemam vazduha ni za delić odlutalih misli, da ih vratim i poklonim onima što traže odgovore koji se u ovoj tišini ne rađaju.

Miris tamjana u mojoj kosi, nestaje u daljini ruku, pogleda, nesnu noći, a ostaju tornjevi crkava i zvona da lelujaju u mojim nervima.

Hiljadu treptaja snova u jednoj noći, hiljadu godina iščekivanja duge, a ona će, ipak, nestati, tu iza prvog oblaka neba i ostaviti mi samo pramenove sećanja i kameno lice izgubljene nade.

Zaplovi danas u svoju stvarnost, u svoju luku! Pogledaj u oči i Boga!

Tu završi noć i priču! Ostaje cvet da zamiriše u neko novo jutro, u nekim novim ćutnjama, u nekim dragim daljinama.

Ostaje samo miris tamjana u mojoj kosi.

Dragoceno vreme

Trošim dragoceno vreme

na poeziju,

umesto na san.

 

Nema veze,

sutra je subota,

 

ne bi trebalo

da bude naporan dan.

 

12.11.2021, 20:06

Tajna o tebi i meni

Odlutam ponekad

Na ovom svetu nema me

Misli me vode

Od neba do zemlje, kroz čudesne predele

Od straha do stremnje

Traže te

Sakriven u prvom redu sediš

Miran, spokojan, tih

Da li misli i tebe vode?

Ili bežiš od njih?

 

Pobegnem ponekad

Na ovom svetu nema me

Srce me vodi

Na moje sedište u prve redove

Od čežnje do strasti

Ne pušta te

Do mene, u prvom redu sanjaš

Uznemiren, lepršav i smeo

Srce i tebe dovelo je

Pa i ako nisi hteo

 

Odlutam ponekad

Na ovom svetu nema me

I ti me vodiš

Od neba do zemlje u prvi red

Od straha i čežnje

Do strasti i stremnje

I tako u krug... 

Rana jesen

U kraj neba je

crveno sunce uskočilo.

Od dana umorno

ode da bi prenoćilo.

 

Lagani vetar jesenji

još bira tople note leta.

Oslušni, pevuši

valja da se prošeta.

 

Kažem da čarobna je jesen rana.

Ko lepa devojka  ulicom gazi doterana.

Ne možeš proći mimo nje bez daha,

ukrašće bar par uzdaha ...

Kažem da čarobna je jesen rana.

 

Deca i zvezde nju najbolje poznaju.

Danju se sa njom ulicom svakom igraju,

a noću svaka zvezda zna da treba

naći svoje mesto neba.

Kažem da čarobna je ta jesen rana.

Ostavljam te

Ja sada ne jadikujem

nit’ osvetu ljutu kujem

mirno ću da se spakujem

i polako otputujem

 

Da te gledam nemam oči

i znam da ću sada moći

daleko od tebe poći

nikad više ti ne doći

 

Tebi ne trebam ja

niti ova familija

dovoljna ti je rakija

tebi samo ona prija

 

Ništa tebi sveto nije

dok ima šta da se pije

a ni to ti strano nije

kada te neko prebije

 

Prelila mi se čaša

gotova je veza naša

odoh sa ovog salaša

naći će se neka nova snaša

Bivši pesnik

Škrabam.

Tako nešto bez veze.

 

Ni sam sebe ne razumem.

 

Kao da pišem pesme,

ja izgleda više ne umem.

 

Gde mi je nestala moć?

Da li ju je odnela noć?

 

Ili je neko odvrnuo slavinu,

pa ugasio sve moje

pesničke vatre?

 

Ili su možda duhovi poezije

otišli kod nekog drugog

i napustili moje

mlado telo?

 

"Pa on više nije pesnik!"

 

Sad će reći selo.

 

Au, kakva nevolјa.

 

To znači da ću morati da

uradim jednu od dve stvari.

 

Ili da nastavim da

se usavršavam,

ili da ovu zbirku

lagano završavam.

Reinkarnacija

Dok tela kopne

sred tamne dubine,

gavrani krešte

iznad humki.

Lake će se duše,

kroz pukotine,

vinuti nebu u visine.

Možda će postati

valovi

ili slobodni ždralovi...

Nemirno more

Nemirnim morem

ja plovim,

sad mi je već

uveliko jasno,

 

napred se

ne vidi kopno,

za povratak nazad

je kasno.

 

8.4.2020, 18:49