Nostalgija

Sećam se još i ja

Prašnjavih sokaka

Širokih Banatskih

Prepunih gusaka.

 

Iliti blatnjavih

Kad je kiša jaka

Kaljužali smo se tu

Kao deca svaka.

 

I mramornog krsta

Na sred raskrsnice

A imena prosta

Male kafanice.

 

Sa tamburom na zidu

Begešom u ćošku

Zlatni zub se smeši

Pridošlom mu gostu.

 

Pored kafanice

Naše berbernice

Ćelavog berbera

Što mu sija lice.

 

I škripavog đerma

Oronulog palanka

Gde se napajala

Stoka svakojaka.

 

Starih šinskih kola

Jedan konj ih vuče

Za nju vezanog vola

Koji tužno muče.

 

Pogrbljenog paora

Zaraslog u bradu

Sa masnim šeširom

Nagnutim na stranu.

 

Ničeg više nema

Sve se promenilo

Prašnjavu ulicu

Asfalt je pokrio.

 

Krst im silno smet'o

Pa ga porušili

Bunar nije treb'o

Njega zatrpali.

 

Ni begeša ni tambure

Ni zlatnog zuba nema

A matori berberin se

Na zadnji put sprema.

 

Nema konja ni volova

Sada zuje traktori

Stigla su vremena nova

Savremeni paori.

 

Sve je manje onih

Što se starog sećaju

Ovi novi naraštaji

Za njih i ne haju.

 

Kompjuteri telefoni

Oni to samo znaju

A šta li će unucima

Jednom da pričaju.

Verni glasač

Čovečuljku mali

Drži se po strani

Samog sebe hrani

Za te niko ne mari.

 

Da li si ti gladan

Ne dao Bog žedan

Život imaš jedan

Ma koliko bedan.

 

Jedva preživljavaš

Samo obitavaš

Al' ih jednom zanimaš

Kada treba da glasaš.

 

Tad se oni silno trude

Da te što više zalude

A svesni su: to što nude

Neće nikada da bude.

 

Ti se opet ponadaš

Požuriš svoj glas da daš

I nikako ne shvataš

Da im više ne trebaš.

 

Vrati se u svoju rupu

Tamo neku bednu šupu

Jedi onu tanku supu

I ne slušaj priču glupu.

 

Čekaš da ti lepo dođe

Ceo život će da prođe

Pratiš neke lažne vođe

Dok potomak kosku glođe.

 

Bolje popij jednu votku

Pa usranu hvataj motku

Pomozi bar svom napretku

A nemoj kukati pretku.

Visibaba

Sramežljiva neka cura

Al se prva kroz sneg gura

Sasvim skromna, jednostavna

A lepotom očara.

 

Svake zime iznenadi

U tom ledu, Mali raj

Ko zvončići al bez zvuka

Da najave zimi kraj.

 

Eto jutros u kraj bašte

Povijenih glava struk

U tom ledu, ko iz mašte

Zanemeo zimski muk.

Moj zavičaj

Banat

Moj Banat

I nije to samo moj Banat

Već je svačiji Banat

I ljudi

Nisu samo moji ljudi

Već su svačiji ljudi

I ravnica

Moja lepa ravnica

I nije to samo moja ravnica

Već je svačija ravnica

I zemlja

Plodna

Pa jalova

Spržena

I  nije samo moja zemlja

Spržena

Jalova

I žena

I ne samo moja žena

Već je svačija žena

Voljena

Shvaćena

Mučena

Odbačena

Kao i

Banat

Moj Banat

I ne samo moj Banat

Već svačiji Banat

I livade

I reke

I šume

I divljači

Tovljene

Pa lovljene

Izdane

Ostavljene

I uništene

Kao i moj

Banat

Večni Banat.

Životna škola

Život me nauči

da zaledim srce

kad poželim.

Volim nežno, strasno,

a onda stavim ključ

na svoje želje.

Iskradem se lopovski

i živim van svog

pohotnog tela.

Tad lutam duhom,

tragam razumom...

A kad poželim,

uzmem ključ,

otključam srce

i volim opet

beskrajno do bola...

Čamac za spasavanje

Mrzim da pišem pesme.

 

Mrzim da uskačem u

taj prokleti čamac poezije

svaki put kada mi je

potrebna uteha,

a rakija ne pomaže.

 

Mrzim da slušam

kroz prozor oktobarski

vetar, kako napolјu

čisti lišće i

priprema doček novembru.

 

Mrzim ovakve noći

kad mrzim ceo svet.

 

Mrzim i kad pišem pesmu,

a nemam ideju kako

da je završim...

Druga poza

Nekad je bilo poučno

da se to radi ručno

a kako si odrastala

druga poza je nastala

 

Bilo je prvo spreda

čisto ono radi reda

ali posle je nastala

i ona poza nastrana

 

Od pozadi i sa strane

može pamet da ti stane

odozgore pa naniže

treba li ti nešto više

 

Sada si već ostarila

pica ti omlitavila

volela bi pod stare dane

da bar neko u red stane

Turčin

Jao, Živo, ti si Turčin pravi –

to ne ide tako kod vas, Srba,

ni po Božjem, ni ljudskom zakonu,

pa ni zmajskom, Živo, budalino –

Bog je kazo: jednu ali vrednu!

Ljudski zakon Božji potvrđiva,

a zmajevski ženu i ne treba,

zar je meni, zmaju tvome besnom,

potrebna ma i jedna samo –

 a znade se: tri su zmajske glave,

na svaku bi mogla žena doći,

al sas ženom zmaj zmaj ne bi bio,

već il Srbin, ili Turčin ko ti,

ondak bi ja harem držat moro,

pa bi aga od Banat bijo,

 a ne zmajski njegov gospodar.

Ti da držiš, baš ti, Živo, dve,

ono što ni ja sam nisam čuo nikad

otkad nebom banackim krstarim.

Baš ti što si šaka mesa ljudskog,

i brkovi tvoji baš su retki!

A, badava ja ti prebacujem,

ti si pozvan da u selu tvome

kršiš sva tri odjednom zakona.

Od vekova što je samo priča

u tvom selu ko i u Banatu,

kod tebe je došlo izozbiljno.

Jedna žena u selu ti vodi

kuću, i mal, i celo imuće,

a druga je na salašu mati

devetoro tvoje dece krasne,

koju š njome ti si izrodijo.

Ona što si nju venčo zakonom,

po tipiku, slovu Jevanđelja,

donela ti sto jutra miraza,

al joj nema klicu maternjača

kojom bi je mogla oploditi,

te je tako ostala jalova,

ko kobila lepa jalovica,

koja rže al se ne porađa,

š njome bi nam Živa jalov osto,

i brez muške glave i brez čada.

A Živina žena na salašu

rotkinja je od semena prava,

iž nje deca ko iz škole idu,

Živino se seme poftorava.

Jalovuša paoru ne treba,

za ukras je, al naslednik treba,

da se rodu trag ostavi jaki,

da mu loza brez grožđa ne bide,

da mu seme zemlja ne poništi

u prašinu i u pomrčinu.

Tako misli i Živina žena,

ona što mal vodi, umnožava,

al na salaš nikad ne zalazi,

da Božiju volju ne pogazi,

da se zakon vrši najglavniji

kad Bog ne da da se njegov vrši.

Ona prsa njena tuče prazna,

što jalova brez mleka joj gnjiju.

Za utehu pijucka rakiju –

mleka nema, ta nije muzara.

Oda (o ne) glupostima

Dvadesetak mladih milionera

Jure za nekim mehurom kožnim

Kad ga stignu đavo ih potera

Šutnu dalje svojim palcem nožnim.

 

Publika oduševljeno gleda

Mladalačka bogataška lica

Nisu svesnii da su jad i beda

Prodana im svaka utakmica.

 

Pihtijada čvarkijada kobasicijada

Mudijada štrudlijada pa pasuljijada

Namamili glupi narod na te silne jade

Da dođu i zaborave svoje prave jade.

 

Opelješe i sponzore a i sitnu raju

Koji bi da se pokažu i da zakuvaju

A ni ne zna jadni stvor koji dovde dođe

Da samo organizator ove dobro prođe.

 

Onda ovi narodnjaci domaća estrada

Tužno tmurno jedno gadno to su šaka jada

Silikonskim minićima hit za hitom ređa

Potrebna joj samo krava umesto solfeđa.

 

Pederi su zaštićeni kao medved beli

Danas se i  ministarka sa njima veseli

Ne smeš ih ni opsovati prilaziš sa smeškom

I žalosno u njih gledaš: to je roba s greškom.

 

Da ne dužim više i gomilam reči

Shvatil ste šta sam ovim hteo reći

Živim dalje život ovaj život pseći

Od ovog se brale ne može pobeći.

2.

(Pitanje jednoj ženi)

 

Dvoje se dece udaljava u jesen

I drži za ruke.

To je gotovo sve.

I reči ljubavi tvoje od pre.

Bol odlaska:

Sumoran, dubok i tih.

Kameni cvet dahom spušten na stih

Koliko dugo,

Koliko dugo,

Koliko dugo

Treba da nosim?

Pista za poletanje

Tako malo mi

fali da poletim.

 

Jedna pista

i jedna crnokosa

stjuardesa.

 

I to je sasvim

dovolјno,

da moj avion opet

poleti u nebesa.

San i java

Nije vetrić

Možda čak ni lahor

Više joj je ličilo na šapat

Lepet krila

Plavkastog leptira

Poteralo sunce čak

Na zapad

Lenjo pada

U reku

Uranja

Polumrak je zavladao

Svetom

Zatvorenih očiju još

Sanja

Da je kraj nje

Baš onaj

Sa cvetom

Doziva je glasom

Baršunastim

Dok još nije zaspala

Al' sasvim

Reči klize

Sa nje

Kao svila

Na korak od vrha

Brda bila

Kada pukne iz vedra neba

Grom

I zaduva vetar sa

Silinom svom

Oduvalo i njega i

Cveće

Više nikad ga videti

Neće

Mesto duše ostala

Praznina

Poznato joj je to

Od davnina

U duboki očaj tad je

Pala

Od sopstvene ruke htela da

Postrada

Tada glasno baš u zadnji

Čas

Zvoni zvono na

Vratima

Spas

Iz košmara podigla se

Ona

Halalila sva na svetu

Zvona

Otvorila

Dveri podbočila

Petom

Isped nje je bio

Onaj tip sa

Cvetom

Prosuo je po njoj

Baršunasti glas

Zagrlila ga je

Priželjkujući spas

I nije mu dala da opet

Izvrda

Zajedno su pošli

Sve do vrha

Brda.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam