Sreća

Koliko je čoveku

potrebno za sreću?

 

Malo, stvarno malo.

 

Par lepih očiju,

iskren osmeh,

malo kafe, malo Sunca,

malo pokošene trave,

i da po njoj prošeta bos,

makar par koraka,

i malo oblaka

i malo oblaka...

 

To je sve.

 

4. 9. 2018, 18:27

Početak

Sumorni mornar sedi na doku,

Sa njim na klupi tuguju ptice.

Suza ko lađa plovi u oku:

Kvaseći mlado okruglo lice.

 

Lopate – šake – kolena stežu;

Iz zadnjeg džepa izvlači pismo:

Soleći ranu ko zdenac svežu

Rečima njenim: „Mate, mi nismo.

 

Neću da budem pomorca žena:

Rođena sam za nešto veće!“

Nјegove grudi hladno raseče;

Mate se diže i tiho reče:

„KOPNO ME VIŠE VIDETI

NEĆE.“

Tragove stopa polјubi pena.

 

Da – mornar i brod – za sva vremena.

Mornar i brod

Za sva vremena…

U zoru

Dečak

Kome suza

Siđe niz lice

(Al’ se ne stidi).

 

Starac

Na čije rame

Dolaze ptice.

 

Žena

Koja ume

Da čeka.

 

Park od borova,

Kojim prolazi reka...

 

I čovek,

Koji zaista daje,

 

Zar ne,

tako se retko vidi

Ali u nama zauvek traje,

Ali u nama zauvek traje...

Nе tuguј

Оtkud Тi vеčеrаs tugа

- Тisо mоја lеpа -

mоždа štо је sunčеv zrаk

pао izа vidikа,

pа krоz mаglu plоviš

bеz оblаkа,

ili štо је nеbо dаlеkо

pа s tugоm svеtlо zаlаzi

оprоštајnо i mеkо.

 

Nе tuguј uzаlud

- Мilа mоја rеkо -

tаlаsi Тvојi i vеčеrаs

bruје sklаdnо i tihо.

Pеsmоm svојih tаlаsа

uspаvаnku pеvаš svimа

- pticаmа, vrbаmа i lјudimа.

Med i mleko

Moj život nije baš

nešto zanimlјiv,

u njemu ne teče

ni mleko ni med.

 

Bože, izgleda da je

previše onih

što čekaju na

tvoju pomoć.

 

A ja? Kada ću ja

doći na red?

 

13.3.2021, 16:52

Ponedeljak popodne

Čas gledam kroz prozor,

čas pogled uperim ka plafonu.

 

Dva goluba stoje na

telefonskoj žici,

jedna poruka na mom telefonu.

 

Napišem poneku pesmu,

da ne sedim dokon u kući.

 

Ovo vanredno stanje

nije loše za nas pesnike,

ali će većinu drugih lјudi dotući...

 

30.3.2020, 18:03

Dеlfin

Zvеzdе su njеgоvе rоđеnе nајvеćim pоlјupcеm iznаd

mоrа.

Svеtlе i čistе zеlеnе kаpi.

Bеz rеči krvi, јаlоvе vаtrе, оčаја, pоnоrа.

Bеz mаglе, žuči i grоbа. Plаvе mu sаpi.

Оči su njеgоvе аlgе, hrid, pеsаk, trаvа, i zоrа.

 

Ipаk, zbоg pоbеdе о јеdnоm bоku nоsi mаč.

Ipаk, zbоg čоvеkа upоznао je pаtnju, srаmоtu, plаč.

 

Vоdа je njеgоvа bоја. Kišа njеgоvа suzа. Pеsnik je

njеgоv brаt.

Моrnаr je njеmu, sа sidrоm, drug.

Srcеm kоrаlа lјubi оbаlu, i krаbе, i škоlјku.

Suncе mu sаt.

Sаd svе štо јеstе sаn je i оd slоbоdе krug.

Vеtаr je njеgоv prstеn. Grеbеn je njеgоv štit.

Sа prvim mlеkоm mir mu je dаt.

 

Ipаk, zbоg čоvеkа upоznао je pаtnju, srаmоtu, plаč.

Ipаk, zbоg pоbеdе о јеdnоm bоku nоsi mаč.

Odluka

Zatvorenih očiju

ka njemu

mrakom ohrabriti

prvi korak

 

Ono što sledi

pobedom zvati

nad sobom

Divan jesenji dan

Zagrlilo je sunce ulicu,

štipnulo za obraz dečaka,

pomazilo po kosi curicu,

ogrejalo klupu da posedi baka.

 

Vetar utihnuo, zaustavio oblake

a lišće blista kao zlato.

Rasulo se za svačje korake

i šušti, šušti umiljato.

Nova nada

Nisam lik od nekog zanata

i užasno mi je mala plata

ni subotom ne izlazim

na svaki dinar dobro pazim

 

U moj dom se uselila beda

još čoveku dođe da se preda

da istupi iz ovog sveta laži

i da nešto bolje bar potraži

 

Al’ beše i ne tako davno

živeli smo mi jako slavno

blago onom ko se toga seća

ali da stvar bude veća

 

Uskoro nam stižu bolji dani

ko doživi taj će da proslavi

ispred nas je neka nova nada

a to je našeg premijera vlada

Zlatokosa

Upitala me jedna krošnja stara,

Dok sam po hrastovoj šumi šetala:

-  Kako si ovamo stigla Tamara?

Odgovor ni sama nisam znala.

 

Sakrivena u gustišu, brvnara,

U njoj postavljen sto, kaša od prosa,

Čulo se: - Zašto si ušla, Tamara?

Pa morala sam, ja sam Zlatokosa!

 

Tri medvedića su kasnije stigla,
Naravno da sam odmah potrčala,

Za mnom se buka i lomljava digla,

Ja se u strahu nisam okretala.

 

Zbilja sam ušla u onu brvnaru,

Plave su mi oči i duga kosa,

Tebi se čini da gledaš Tamaru,

Ali ustvari ja sam Zlatokosa.

Akt sa jabukom

Stojiš. Tvoje lice senka pokriva.

I dva cveta pala sa lipe.

 

Stojiš. Tvoje ruke jorgovan otkriva.

I kapi magle po koži sipe.

 

Stojiš. Tvoje stope uzima trava.

I dve je noći mesec u peni.

 

Stojiš nežna, putena, prava.

I kidaš stihove plave u meni.

 

I jabuka.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam