srenhu

Pesma o Slanom Kopovu

Gde si, šta si, seko mila

Na Slanom Kopovu sam bila

A šta si tamo činila

Rezervatu se divila

 

Hteo bih i ja to znati

šta su to rezervati

mikroklima, fauna i flora

ostatak je Panonskog mora

 

Ima cveća, ptica i divljači

što gledaju strani posmatrači

A da odmor pruže telu svom

tu je i prelep Lovački dom

 

Jednom ko je bio

taj se uvek vrati

jer je on shvatio

ovde vredi stati

 

Lepote ovakve

na ovom svetu nema

a tek lovočuvar

kakav roštilj sprema

Dami iz Novog Miloševa

Ima jedna dama

džepnog izdanja

a srca velikog kao vasiona.

Ta dama živi

u ravnom Banatu

gde vidik luta

zelenim poljima,

a vreme teče

po nekom svom satu.

Ta dama leči

svojim rukama

toplo i nežno

kao majski dan,

a boli brzo

veoma brzo

postaju samo

jučerašnji san.

Hvala ti na svemu

draga damo!

Hvala Gospodu

što nas dariva

takvim ljudima.

Praznina

Ni lepote, ni stiha, ni draži...

Prevarena je čežnja,

daleka su čekanja.

Ništavilo zaneseno danom

gubi se i odlazi.

Ostavljena veličina

i zatvorene oči.

Sedim i ne čujem srce.

Udaljujem se od sećanja,

čekam...

I ja tebe…

Vidim te

Koračas daleko od zemlje

Pogledom očiju sjajnih

Miluješ mi vrat

I ja tebe...

 

Sanjam te

Noću i danju i uvek

Kao drugu polovinu

Kao deo sebe poljupcima hraniš

I ja tebe...

 

Volim te

Jedinstvenog, jednostavnog

Kao iz moje glave, iz moje mašte

Komplikovana, ti samo kažeš

I ja tebe...

Pesma iz dvorišta

Zanimlјive pesme stvaram

kad gledam u nebo,

u oblake, u drveće,

u grane dok se njišu,

kad mislim na more,

na lepe oči ili kad

slušam kišu,

ali moji prsti ipak

u dubokoj samoći

najlepše stihove pišu...

 

15.7.2019, 18:43

Ostavljam te

Ja sada ne jadikujem

nit’ osvetu ljutu kujem

mirno ću da se spakujem

i polako otputujem

 

Da te gledam nemam oči

i znam da ću sada moći

daleko od tebe poći

nikad više ti ne doći

 

Tebi ne trebam ja

niti ova familija

dovoljna ti je rakija

tebi samo ona prija

 

Ništa tebi sveto nije

dok ima šta da se pije

a ni to ti strano nije

kada te neko prebije

 

Prelila mi se čaša

gotova je veza naša

odoh sa ovog salaša

naći će se neka nova snaša

Svet se vrti oko rupe

Shvatio sam skoro

dok sam jeo supe

da se ceo svet vrti

oko rupe

 

Počinje ko zabava

kad kara proradi

neko se zajebava

dok novi život vadi

 

U rupi raste polako

okruženo vodom

i čim bude zaplakao

nazovu ga plodom

 

Bedni život započinje

tu u nekoj šupi

na nožice se propinje

u smrdljivoj rupi

 

Jednog dana kad poraste

po glavi se lupi

ceo život posvetiće

nekoj ženskoj rupi

 

Na kraju svog veka

kad srce ne lupa

razjapljena i ogromna

čeka zadnja rupa

Biro za sreću

Zvao sam danas biro za sreću.

 

Rekli su nema za mene ništa.

 

“Biće, čekaj još malo”

 

Ih, baš su mi neki,

kao da im nije stalo.

 

Izgleda ću morati da

zasučem rukave,

i sam da pronađem sreću.

 

Verovatno.

 

Ali, kada bih ja imao

svoj privatni biro,

pa ja bih svima

sreću izbir'o.

 

Verujte lјudi,

verujte mi na reč.

Dobra fora

Sad bi bila dobra fora

nekako stići do mora

na plažu se švercovati

i ispred strankinja stati

 

Postaviti dobar mamac

u gaće zreo krastavac

uživati celog dana

dok se ne otkrije obmana

 

Možda će njoj biti drago

kad otkrije ovo blago

šenluk će mi oprostiti

i želeće moja biti

 

Padaju suze u ponor

pri kraju je već i njen odmor

obećava, kumi, moli

jer nju nema ko da voli

 

Sa sobom bi me nosila

do veka se ponosila

ne padam ti, bre, na taj štos

mada nemam čak ni pasoš

Novosadska

Bol. Kao da tog nije bilo.

I ime. Ino je sećenje skrilo;

Sam cvet na srcu što ne postoji?

 

Ne. Klupa je čamac. Dodirni mi lice.

Glavu na koleno nasloni moje.

 

Senke na zemlјu spuštaju ptice.

Vrbe nad vodom menjaju boje

Dunava. Tihe i tamne k’o talog vina.

 

I zar je mnogo što tražim, noćas,

Da budeš tužna, sama i jedina?

 

I da me lјubiš.

Jutro

Dobro jutro nebo,

sneno i rumeno.

Dobro jutro travo,

vrbo pokraj puta.

Dobro jutro mali,

ljubičasti cvete.

Dobro jutro čarobni

i opojni svete...

 

Čovek što na posao

u žurbi korača.

Zamišljena žena

upletene kose...

Oboje, niz ulicu

u koraku daju

jedno dobro jutro,

i dalje ga nose...

Molim pomilovanje

Kada duša nemirima treperi,

šta učiniti da je smiriš?

Kako joj pomoći da ne pati?!

Uputi me, molim te,

makar u snu,

anđele moj!

 

Nemoj biti samo nemi posmatrač.

Nagovesti mi, molim te,

anđele moj,

ali samo po volji tvorca.

Kako pomoći neprijatelju

da se smiri

i reći mu da ima oprost.

Uputi me, molim te,

makar u snu,

anđele moj!

 

Molim pomilovanje

za sav ljudski rod!

Molim pomilovanje

za tvoja čeda,

Gospode.

Molim oproštaj

za naše grehe ljudske.

 

Molim te, majčice presveta,

uzmi nas u naručje i oprosti.

Privi nas uz svoje skute,

jer smo bez tebe

izgubljena čeda.

Ja obična, malena

i grešna preklinjem,

sada nam je

potreban spas!