srenhu

Retki dani

Ana, ne brojim dane otkad

si otišla, ali danas je

sto pedeset i neki.

 

Uglavnom su svi tužni,

mada, ponekad se i nasmešim,

ali takvi dani su retki.

 

Propadam, tonem sve dublјe..

 

Obaram flaše kao zli

profesor studente,

mrzeći više sebe nego njih.

 

Žene se sklanjaju kad me vide.

 

Izbegavaju me, i plјuju

kada se sapletu o mene,

čak i one najgore,

koje se svima podmeću.

 

Moj život je postao

bezvredan, kao

šaka soli u pustinji.

 

Bežim od svih.

 

Povlačim  se

u svoj oklop.

 

Pretvaram se u

ledeni breg,

koji se nikada

neće otopiti.

Bezvezna poezija

Sve je to bez veze,

sva ta poezija,

sve je to laž.

 

Ne mogu više

da je pišem.

 

Verujte mi,

stvarno nemam

ni vremena za nju.

 

Koliko puta

sam je samo ostavlјao,

a ona, ona je i dalјe tu...

 

6.11.2021, 15:19

Mali pesnik

Ja sam samo jedan

mali pesnik,

ne očekujte od mene

velika dela.

 

Jedan mali pesnik

koji dolazi sa sela.

 

I to je sve što bi

trebalo da znate

o meni.

 

Priznaćete,

baš i nije mnogo.

 

24.8.2020, 19:10

Svi smo mi krivi

Znam ja dobro

koliko sam kriv

pred Bogom,

to ne treba

niko od vas

bezbožnika

da mi govori,

 

ali pre nego

što bacite

kamen na mene,

pogledajte sebe,

zlotvori...

 

25.7.2020, 15:58

Prošlost

Pevao si pesme neke i svirao u tambure, noćio si po svadbama, mehanama, ulicama, a duša ti, stara kučka, spavala sve do nekog ručka u birtiji nekoj „finoj“, gde se skuplja društvo „sjajno“, da zborite o ,,tezgama“, o ženama, prevarama, o životu tako dugom, tako trajnom, 'al bez mašte i bez bajke, bez brezinih osećanja, jer sve su to samo nepotrebna stanja.

Pisala sam pesme neke, pune plime i oseke, nekih teških osećaja, što ih moja duša zbraja. I otkuda da se nađem u pauzi tvog beznađa, skrivenog od samo tebe, a kamoli od slučajnih prolaznica bez kupljenih ulaznica.

Ja od pesme Jesenjina, Majakovskog i Bodlera, duša struna, zlatna srma, što se kida i od reči, a kamoli od bezdušja tvoje ruke k'o utoke. Ona neće ni brojeve da otkuca, od tišine tvojih reči, kada zvuci zatrepere u tvom stanu kao hanu.

Ćuti ćutnja, kao slutnja nekog tako kobnog mira, kao pastir pred noćnu oluju kad frulu zasvira. Ti ne sviraj više reči, niti lažne, niti vlažne, meni više nisu važne. Nisam dama sa reklamom glupog lica, glupog uma. Malo više sada vrede moje oči, moja kosa, izvajana noga bosa, a pamet me ne izdaje.

Ona traje tako krhka, tako jaka, kako-kada, al' ne daje da je tamo neki frajer velegrada, sa maskicom prostog garda, nagna lako i olako na životne promašaje.

Ako možda nisi znao svirati u tambure, smejati se raskalašno, onda samo da ti šapnem putem neba, kao zeba, da ljubav zna i da traje kada saznaš iznenada i za takve običaje. Biće kasno da se kaješ, moj derane.

Jelen i hrast

Mladi je šumski hrast,

Ponosan na svoj rast,

Pitao jelena:

-  Kakvo si ti drvo,

Kad si bez korena?

I zašto ti krošnja

Još nije zelena?

Nosiš na sve strane

Svoje gole grane.

 

A jelen, već zna se,

Produži da pase.

Spavaš li?

Spavaš li?

Gledam ti spokojno lice

Oči sklopljene

Osmehuješ se

Spokojstvom odiše čas

Samo da znam dal' sanjaš

Mene, il` drugog?

Il' nas?

 

Spavaš li?

Milujem ti nasmejano lice

Sklopljene oči

I osmeh ljubim

Strašću odiše čas

Samo da znam dal' sanjaš

Mene, il' drugog?

II' nas?

 

Spavaš li?

Čitavim telom te grlim

Oči sklapam

Ljubim

Nemirom odiše čas

Samo da znaš, budan sanjam

Tebe sa mnom...

Nas...

Što ja volem

Ljudi moji, što ja volem

mnogo duboko da orem

a ondak i posadim

tek na kraju ga izvadim

 

Pošto je gotov unos

sada čekam ja na prinos

trajaće to dana dvestasedamdeset

a dotle ću s drugom podeliti krevet

 

Ako ne podari ono

što sam očekivao

ovu ću ja grudu

dati u arendu

 

A sebi ću drugu

iznajmiti ludu

i njoj ću posejati

rod joj ostaviti

Čuvari

Postoje ljudi

obični,

a opet posebni.

Postoje ljudi

skriveni,

a uvek prisutni.

Tu, u blizini čekaju

da pruže ruke spasenja

onima koji to trebaju

i podjednako pružaju

kraljevima i prosjacima.

Jesen

Dan je sve kraći,

noć mnogo

brže dolazi.

 

Još jedno

promašeno leto

laganim korakom odlazi.

 

Stiže jesen.

Čin življenja

Gomila pepela,

I vetar

Koji nestaje.

Kamin kao stvar

I ništa više.

Jedino fino

Jedino značajno

Slika njegove kćeri.

Sve ostalo je blud,

Porok.

Slika koja znači sve

Više od prijatelja.

Make love

Kažite vi šta hoćete

Lepe su bile šezdesete

Jest da sam još bio dete

Ali ima mnogo sete.

 

Počeo sam odrastati

Noćni život isprobati

Hteo sam i hipik biti

I kosu dugu nositi.

 

Na vlasti bio drug Tito

Pa su mi zabranili to

Jer ne može svaka pička

Biti a baš Američka.

 

Ja sam glasno vikat njet

Ne želim biti ni Sovjet

Možda ne živim kao knez

Al 'oću da budem Englez.

 

Što dužu kosu imati

I na gitari svirati

Celom svetu poznat biti

Lepe cure pojebati.

 

Sprečio me je mator lis

Više me ne zovu na bis

Otac mi ošišao friz

Nećeš meni biti  Bitlis.