Pesnik si

Misli ti moćne krilatice

Što doleću iz zlatnih svetlosti

 

Oštrim mačem

Sečeš grozne kancere

Rugla gluposti i laži

Što sa cijukom padaju

Kao mali poraženi demoni

 

Vernik si boginje Mudrosti

Vitez kralјice Lepote

Sin majke Istine

I svaku od njih imaš za ženu

Odlutala

Vatra. Ciganska čerga. Razigrani konji. Sama. Gitara jeca.

Razbacane karte po šarenim maramama. Mrak, samo dim crne orhideje. Nebo, vizantijsko plavo.

Da li cigani lete u nebo ove čarobne noći? Magija. Idem li sa njima? Beli anđeo, ili veštica? Ostao si. Odlutala sam, tamo negde gore, u modro mirno, u modru tišinu. Noćas ti plavi saten iskliznuo iz duše, zauvek.

Dan golgote

Slutim neke daleke tuge.

Vetar nije više ni prijatan,

ni blag.

Zbog čega mora tako da bude,

kada želiš biti i dalje

potreban i drag.

Moja zvezda vodilja se umorila

i sve češće beži iza oblaka.

Ne znam, da li sam dovoljno

stvorila topline

da se moji dragi mogu grejati

u godinama koje dolaze?

Danas je jedan pravi dan bez veze,

kada um bez prestanka

brblja i veze.

Danas me grle neke daleke slutnje.

Duša mi je tako umorna i ranjiva.

Vetar nije više ni prijatan,

ni blag.

Zbog čega mora tako da bude,

kada želiš biti i dalje

potreban i drag.

Danas je jedan pravi dan sete,

kada se sutra ruga onom juče.

Danas je dan golgote moje duše.

Kako je teška borba sa samim sobom.

Smiluj se Gospode svom grešnom čedu

i povedi me ka izbavljenju.

Molitva

Sa tla

koje izmiče

njenim nogama

doziva ih

krikom –

- ne uništavajte

smrtnike

lažno skidajući

svoje oreole

Stihovi u januaru

I neću, noćas, da se osećaš jadno.

Nemaš to srce. Ili bar nemaš za me.

Al' pre no pođeš - dozvoli jedno:

 

Da ti poslednji put - dok nije sneg,

Da ti poslednji put - pre no postane hladno,

Da ti poslednji put - polјubim rame.

Treba para

Za jebačinu ti ne treba para

dovoljna je samo tvrda kara

jer za ljubav ponekoj i dati

treba samo tvrd kurac imati

 

Ali ko bez toga osta

njemu treba para dosta

i moći će da se hvali

da mu organ nije mali

 

Jadna su ti ona bića

naduvali su se od pića

picu samo zameljaju

napojnicu malu daju

 

Ženi kad je ona prava

potrebna je tvrda kara

posle može i malo para

makar u obliku dara

Nostalgija

Sećam se još i ja

Prašnjavih sokaka

Širokih Banatskih

Prepunih gusaka.

 

Iliti blatnjavih

Kad je kiša jaka

Kaljužali smo se tu

Kao deca svaka.

 

I mramornog krsta

Na sred raskrsnice

A imena prosta

Male kafanice.

 

Sa tamburom na zidu

Begešom u ćošku

Zlatni zub se smeši

Pridošlom mu gostu.

 

Pored kafanice

Naše berbernice

Ćelavog berbera

Što mu sija lice.

 

I škripavog đerma

Oronulog palanka

Gde se napajala

Stoka svakojaka.

 

Starih šinskih kola

Jedan konj ih vuče

Za nju vezanog vola

Koji tužno muče.

 

Pogrbljenog paora

Zaraslog u bradu

Sa masnim šeširom

Nagnutim na stranu.

 

Ničeg više nema

Sve se promenilo

Prašnjavu ulicu

Asfalt je pokrio.

 

Krst im silno smet'o

Pa ga porušili

Bunar nije treb'o

Njega zatrpali.

 

Ni begeša ni tambure

Ni zlatnog zuba nema

A matori berberin se

Na zadnji put sprema.

 

Nema konja ni volova

Sada zuje traktori

Stigla su vremena nova

Savremeni paori.

 

Sve je manje onih

Što se starog sećaju

Ovi novi naraštaji

Za njih i ne haju.

 

Kompjuteri telefoni

Oni to samo znaju

A šta li će unucima

Jednom da pričaju.

Ranjena ptica

Držah na rukama

ranjenu pticu.

Najlepšeg goluba

što ljubav rodi.

Vidah mu rane

mladom zadane.

Molitvom Bogu

na blagdane.

Brisah suze,

mazih krila.

Mlada i nežna

ko meka svila.

O, rano moja,

golube crni,

poleti visoko

u nebo prhni!

Celo ga leto

hranih iz usta...

Poleti mili,

o željo pusta...

I jesen dođe,

ja rane vidam,

ožiljci pucaju,

melemom skidam...

Novembra sunčanog

trinaesti petak...

Izvidah rane

uz pomoć Boga.

I golub moj

svileni, crni

prhnu u nebo

i ne vrati se.

Samo ponekad

u san mi svrati.

Mrvice kupi

od mene krišom.

Vodu iz čaše

s prozora popi.

On vodu pije,

a ja dolivam.

Suzama slanim

čašu nalivam.

Talas

Još od mene otišla

Nisi,

Daleka lјubavi...

 

Jeseni padaju dani...

Tužne vrbe...

Magla ko dim...

 

A onda:

Jedan galeb,

Na Tisi,

Krilom podiže

Talas,

I ja osetim:

 

Još od mene otišla

Nisi,

Daleka lјubavi,

Još ima nas.

 

Još ima nas...

Hipotetička muza

Nečujno je prešla preko

Praga moje pećine.

 

Topla kao kamenje Parnasa,

donela mi je vina i parče ražanog hleba.

 

Živ joj rekoh da sam mrtav.

 

Mrtva se živo smejala.

Zaboravite

Zaboravite.

 

Molim vas,

zaboravite tog dečaka.

 

Zaboravite tog dečaka

koji se nekad

radovao proleću.

 

Zaboravite njegov osmeh,

on više ne postoji.

 

Pošao je drugim putem.

 

Molim vas,

zaboravite tog dečaka,

koji je meredovom

skidao oblake i

delio ih tužnim lјudima.

 

Molim vas,

zaboravite tog dečaka

koji je Velikog medveda

nosio na leđima.

 

Zaboravite ga,

on vas moli i

ja vas molim.

 

Zaboravite njegove

tužne oči,

koje su se nekad

znale radovati.

 

Zaboravite tog dečaka,

koji je nekad pisao pesme.

 

Zaboravite ga,

zaboravite ga.

 

Molim vas.

 

On nikada nije

ni postojao

i moli vas da

ga zaboravite,

isto kao i ja sada.

Sutоn nаd Tisоm

Dоk sunčеvi zrаci pоlаkо zаlаzе,

bоје sutоnа miluјu Тvоје tаlаsе.

Zаglеdаnа u tihо nоćnо оsvајаnjе

plеtеm srеbrnе niti i

slušаm tаlаsа udvаrаnjе.

Тvоја mirnа snаgа, lеpоtа

i sigurаn tоk izаzvаšе

u mеni vеdri spоkој.

Duhnu nа mеnе nеkа svеžinа,

snаgа vеrе, bеzbrižnоst

i dеčја nеvinа rаdоst.

Та skоrо zаbоrаvlјеnа оsеćаnjа

prоbudišе u mеni nајlеpšа sеćаnjа

Ugušićе mе milinа оvе nоći

- Тvоја snаgа, Тvој sigurаn tоk.

Тvоја lеpоtа i Тvоје mоći.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam