Bosa Bosa

Deran mlad lucernu kosi

Nisko čelo znoj mu rosi

Mašta da vodu donosi

Deva sa cvetom u kosi.

 

Po strnjiki  hoda bosa

Krčage sa vodom nosa

Ime joj je možda Bosa

Kaplje znoj sa njenog nosa.

 

Bluza joj se otvorila

I bela nedra sevnula

Sakriti ih ona htela

Pa krčage ispustila.

 

Izlila se hladna voda

Što je htela da mu doda

U blizinu prhnu roda

Pa se momak javi onda.

 

Dune znoj sa vrha nosa

Oko glave kruži osa

Na pamet mu padne Bosa

U zemlju se zabi kosa.

 

Koja odmah na dva puče

Poče momak da jauče

Pored njega cvili kuče

Šta mi to uradi luče.

Oda (o ne) glupostima

Dvadesetak mladih milionera

Jure za nekim mehurom kožnim

Kad ga stignu đavo ih potera

Šutnu dalje svojim palcem nožnim.

 

Publika oduševljeno gleda

Mladalačka bogataška lica

Nisu svesnii da su jad i beda

Prodana im svaka utakmica.

 

Pihtijada čvarkijada kobasicijada

Mudijada štrudlijada pa pasuljijada

Namamili glupi narod na te silne jade

Da dođu i zaborave svoje prave jade.

 

Opelješe i sponzore a i sitnu raju

Koji bi da se pokažu i da zakuvaju

A ni ne zna jadni stvor koji dovde dođe

Da samo organizator ove dobro prođe.

 

Onda ovi narodnjaci domaća estrada

Tužno tmurno jedno gadno to su šaka jada

Silikonskim minićima hit za hitom ređa

Potrebna joj samo krava umesto solfeđa.

 

Pederi su zaštićeni kao medved beli

Danas se i  ministarka sa njima veseli

Ne smeš ih ni opsovati prilaziš sa smeškom

I žalosno u njih gledaš: to je roba s greškom.

 

Da ne dužim više i gomilam reči

Shvatil ste šta sam ovim hteo reći

Živim dalje život ovaj život pseći

Od ovog se brale ne može pobeći.

Majka i sunca

Bosonge

duše

po trnju

života.

Spotiče se

o goli kamen.

Tetura se,

ali

uzdignute

glave,

hoda

kroz

vatre

života

plamen.

Na korak

ispred

uvek je

sunce.

I nebo

zvezdano

uvek

na dohvat

ruke.

Spusti

pogled,

na decu

svoju,

pa oseti

toplinu

jednog,

dva,

tri,

ili

više sunca.

Jutro

Dobro jutro nebo,

sneno i rumeno.

Dobro jutro travo,

vrbo pokraj puta.

Dobro jutro mali,

ljubičasti cvete.

Dobro jutro čarobni

i opojni svete...

 

Čovek što na posao

u žurbi korača.

Zamišljena žena

upletene kose...

Oboje, niz ulicu

u koraku daju

jedno dobro jutro,

i dalje ga nose...

Ponovo (P)

Ponovo pišem pesme,

ponovo plešem po

plavoj pučini.

 

Ponovo prosipam patnju

po poeziji, po paučini.

 

Ponovo prekopavam prošlost,

pišem posvećene pesme,

ponos penkalom probadam,

ponovo pijan pesmama plačem,

ponovo pogođen propadam.

Pije zeka vode

Kad je nečeg sasvim malo,

U naprstak da bi stalo;

Kad je nešto blizu jako,

Samo što ga nisi tak'o;

Do crte je nešto došlo,

Tek što crtu nije prošlo,

Nije tamo, a ni ovde,

Kažeš: - pije zeka vode!

Mrtva je pesma

Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

 

Mrtav je pesnik

 

Tišina

Jedan drugi treći

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

 

Kao vozovi

Prolaze

moji dani...

 

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći..

 

Odlaze nekud

bez mene,

na svome putu

ka sreći...

 

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći..

 

Ja stojim sam,

na pogrešnom peronu.

 

Nebitan.

 

Kao poslednji stih

ove pesme.

Verni glasač

Čovečuljku mali

Drži se po strani

Samog sebe hrani

Za te niko ne mari.

 

Da li si ti gladan

Ne dao Bog žedan

Život imaš jedan

Ma koliko bedan.

 

Jedva preživljavaš

Samo obitavaš

Al' ih jednom zanimaš

Kada treba da glasaš.

 

Tad se oni silno trude

Da te što više zalude

A svesni su: to što nude

Neće nikada da bude.

 

Ti se opet ponadaš

Požuriš svoj glas da daš

I nikako ne shvataš

Da im više ne trebaš.

 

Vrati se u svoju rupu

Tamo neku bednu šupu

Jedi onu tanku supu

I ne slušaj priču glupu.

 

Čekaš da ti lepo dođe

Ceo život će da prođe

Pratiš neke lažne vođe

Dok potomak kosku glođe.

 

Bolje popij jednu votku

Pa usranu hvataj motku

Pomozi bar svom napretku

A nemoj kukati pretku.

Slatki san

Sve se ovo dogodilo

U čudesni onaj dan

Kad je avion beli

Sleteo u naš stan!

 

Čula se buka, škripa,

Zaglušujuća zveka,

Iz aviona je sišla

Kolona žele-zeka.

 

Za njom su išle bonbone

I raznovrsne karamele

Pa čokolade mrke

I  čokolade bele.

 

Silazile su šećerleme,

Sijaset raznih slatkiša,

Na kraju Barbi-stjuardese

I pilot-meca od pliša.

 

Sve se ovo dogodilo

U onaj čudesni dan,

Kad je avion beli

Sleteo u moj san.

Tiski kej

Vlažne, tople i mile,

Vi što jeste i vi što ste bile.

Svete, bogomajke i radodajke,

Zimske i setne,

Lenje i cvetne.

 

Htonske, hadske i tronske,

I pučke.

Antigone i Elektre.

Jokaste što ne prepoznate.

Glatke i sjajne,

Proste i tajne,

Incistijade.

 

Analne, oralne, vaginalne

I banalne.

 

I vi usamljene što gutate kolače,

i stalno vam se plače

I vi čedne i medne.

 

Kurve Vidosave,

Penelope verne,

Skrušene Jefimije,

Gojkovice smerne

Breskve Lolite,

Mame Huanite,

Ostarele Irodijade,

Krvožedne Salome mlade.

Milosrdne Brigite,

Onirične anime,

Svakodnevne Prozaline,

Histerične mršavice,

Eterične devojčice.

 

I Lorelaj na steni,

I Ravijojla s planine,

I Venera u peni,

I Sirena iz dubine.

 

I vi kao kamen mudre,

I vi kao kamen hladne,

 

Vinske, mlečne i oranžade.

Jeseni moje radovanje

Dođoh, da čekam nju

Suho zlato pod

Mojim nogama.

Do golog prostora.

Raširih krila, I

Osetih slobodu

Svoju sreću, u patnji

Žutila.

Sleti ptica zime

I prostor postade beo.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam