Ne znam

Ne znam

I tako je lako

Kada naiđem na problem

Bez problema pitam

Zašto je tako

Ne znam

I zaista je lako

Kada treba

Nešto novo da radim

Drugi će reći kako

Kako bi bilo da znam

Da mogu i hoću

Sve sam

Od silnih razmišljanja

Ne bih spavao noću

Od silnih pitanja

Ne bih imao mira

I u duši bi bluz počeo

Da svira

Zato ne znam, ne znam

I tako je lako

A za sve ostalo

Drugi će reći kako

Kada

Kad mrak prekrije zemlju

Tišina zavlada svud

Jedan zračak svetla se javi

I nacrta novi krug

 

Kad tuga obuzme ljude

I gorčinu okuse svi

Jedna mrvica sreće se javi

Njom se otkriju putevi novi

 

Kada strah prohuji svetom

Jeza opije svakog od nas

Jedno dete doći će dano

I zaplakati u pravi čas

 

Kada prvo jutro s radošću

Posle hiljadu godina svane

Jedan čovek shvatiće

Njegov plač je oterao tame

Senka

Noću

Kad oči sklopiš

Utoneš u mirne snove

Biću tu da te čuvam

Od onih

Što snove love

 

Ne okreći se samo

Da sam to ja ne smeš znati

U tvojim očima nek budem samo

Senka

Što te u stopu prati

 

Jutrom

Kada se budiš

I oteraš snove svoje

Biću i dalje kraj tebe

Čuvati

Uzdahe tvoje

 

I kiša kada pada

I sneg

I kad vetar duva

Nemoj se plašiti nikada

Tvoja te

Senka

Čuva

Daleko si

Daleko si

I to me peče

Pomisao da sve između nas neko seče

Da na nečiji obraz naslanjaš dlan

I sa tim drugim deliš naš san

 

Daleko si

I to me boli

Pomisao da te neko drugi voli

I da na njegov obraz naslanjaš dlan

I sa njim sanjaš naš slatki san

 

Daleko si

A ja još sanjam nas dvoje

Grlim, mirišem sve što je tvoje

Čekam neznajući da drugi neko

Voli te dok si od mene daleko

Poraz

Na klupi ushićen sediš,

Sanjaš

Doživljavaš lepe trenutke

A na vidiku još uvek nikog

Maštaš

I ne gubiš nadu, ne blediš

Kraj klupe nervozno stojiš

Razmišljaš

Strepiš da ostaćeš sam

Na vidiku samo stari čovek

Gledaš

Ali ne gubiš nadu, sekunde brojiš

 

Oko klupe cupkaš, ne prestaješ

Čezneš

Suze ti oči pune

Na vidiku samo mutni stranci

Odlaziš

Nada kraj klupe osta, nestaješ

Probudi me

Pogled

Bio je dovoljan

I dodir

Da znam da nisi san

 

Muzika kiše, čujem joj glas

Zima miriše svud oko nas

Izgubljena  između jave i sna...

 

Sećanje uvek ostaje

Ni vreme neće izbristi tragove

Tragove očiju koje su plakale

Zajedno sa ledenom kišom

Probudi se!

 

Želja

Da ti bude poslednja

I tajna

Neka svako nagađa

 

Kao zvezde ne nebu u očima sjaj

Vreme nek stane da izbriše  kraj

Ostajem sama  između jave i sna...

 

Sećanje uvek ostaje

Ni vreme neće izbrisati tragove

Tragove očiju koje su blistale

Zajedno sa zvezdanim nebom

Probudi me!

Da li?

Kako da ti kažem

Da sam deo sveta

Što ti život brani

 

Kako da ti kažem

Da sam deo vremena

Gde su tmurni dani

 

Gde sunce ne izlazi

Gde cveće ne cveta

Da su zime večite

Bez sunca i leta

 

Pa sam i ja samo senka

Što polako bledi

Sad te zovem u pomoć

Da li nešto vredi?

Vreme kad prođe

Čekam

Da vreme prođe

Onoliko koliko treba samo

I sve na svoje mesto dođe

Plašim se i čekam tamo

Tamo gde jutra sviću

U nekom svetlu čudnom

Tamo gde ljudi sanjaju

U nekom polusnu budnom

I sreća se krije

Opijena strahom

A noć hrli ulicama

Pustoši jednim dahom

 

Čekam

Da vreme stane

Baš u trenu kad sanjam

Da su nestale rane

I neću morati da se klanjam

Da su nestale boli

Što nas kao senke prate

I da me ljudi vole

Bez potrebe da me shvate

Jer sreća je načinila korak

I ja je u stopu pratim

Čekam da vreme stane

U tvoj život

Na večnost da svratim

Pesimistička pesma

Juče, danas, sutra

Kao da ne postoje

Sve je postalo pusto

Bez ljubavi, sreće i boje

Sve je postalo tmurno

Bez svetla, svuda je tama

I pored hiljadu ljudi

Ja sam i dalje sama

Ja sam ptica bez krila

Koja ne može da poleti

Ili tužna priča

Koje niko ne želi da se seti

Svi ljudi žive srećno

U svetu oko mene

Svima sve buja večno

Jedino u meni sve živo vene

Pitam se

Svake noći

Sve do jutra

Čujem tvoj glas

Zove me

 

Šta nosi sutra

Ne želim da znam

Jer svaki minut

Nosi vapaje

 

Na praznom papiru

Pišem reči

Vrtim misli

Boli me

 

Da li i ti radiš

Nešto slično

II' moje srce

Luduje?

 

Pitam se

Tren

Za jedan tren i putujemo

Neznanim stazama

Iznad zemlje od sna

Vođeni mislima

Protiv glasnika straha

Za jedan tren i tamo sam

Kraj zaleđenog neba

Kraj kristalnog tla

Vođena željom

Protiv mora zla

Za jedan tren i letimo

Čudesnim nebesima

Iznad severnog jezera

Vođeni srcima

Protiv reči ljubomora

Za jedan tren i ovde sam

Između neba i zemlje

U tvojim mislima

Vođena ljubavlju

Sa tobom do kraja

Dođeš i nestaneš

Došla je lako

Kao ptičje perce

Uz dašak vetra

U sunčanom danu

 

Došla je brzo

Kao treptaj oka

Uz bljesak munje

Dok kiša pada

 

Došla je tiho

Kao šapat snega

Uz kape i šalove

Jednog zimskog dana

 

Pomerila planine

Zaustavila vreme

Nadglasala gromove

I nestala bez traga

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam