Sanjah
Tebe i mene
Kraj reke
Kako plačemo
Na glas
Sanjah
Mene i tebe
Duše daleke
Kako jedno kraj drugog
Stojimo
Sanjah
Mene bez tebe
Na svetu
Kako tonem
Iz časa u čas
Sanjah
Tebe bez mene
Na nebu
Kako gledaš
Da dane brojimo
Kako da ti kažem
Da sam deo sveta
Što ti život brani
Kako da ti kažem
Da sam deo vremena
Gde su tmurni dani
Gde sunce ne izlazi
Gde cveće ne cveta
Da su zime večite
Bez sunca i leta
Pa sam i ja samo senka
Što polako bledi
Sad te zovem u pomoć
Da li nešto vredi?
Ceo život
Promene čine
Od sna do jave
Od dobra do zla
Nižu se
Jedna
Po jedna
Satkane pažljivo
Životnim delima
Svako biće
Promene čine
Od početka do kraja
Od vrha do dna
Nižu se
Jedna
Po jedna
Satkane uzdasima
Od jave do sna
Kad mrak prekrije zemlju
Tišina zavlada svud
Jedan zračak svetla se javi
I nacrta novi krug
Kad tuga obuzme ljude
I gorčinu okuse svi
Jedna mrvica sreće se javi
Njom se otkriju putevi novi
Kada strah prohuji svetom
Jeza opije svakog od nas
Jedno dete doći će dano
I zaplakati u pravi čas
Kada prvo jutro s radošću
Posle hiljadu godina svane
Jedan čovek shvatiće
Njegov plač je oterao tame
Osećam bol, samoću, tugu
U duši nemir
U srcu rat
Gledam te stojiš u stadu ljudi
Gledam te
Kao da si mi brat
Sećam se svega što smo prošli
Što nestalo je
Ne postoji više
Samo se nadam da ćeš i ti otići
A vrba nad vodom
Još uvek se njiše
Sada stojim sama u pustom mraku
Između četiri
Visoka zida
Puna sam besramnog ponosa
A ujedno
Srama i stida
Čujem fijuk vetra
I promukli
Tihi glas
Tu pustoš preseca vrisak
Kucnuoje
Poslednji čas
U stvarnosti sve je gore
Slika se muti
Više te nema
Bistre suze niz obraz klize
I prave more
Tuge i gneva
Ulice puste bez igde ikog
Kao da ljudi
Ne postoje
Teško mi je, kad poneki putnik
Prođe i podseti
Na nešto tvoje
Ubijaju me mračne misli
U glavi mi
Zvona zvone
Znam da moram da pobegnem
Neke tajne sile me
Ka tebi gone...
Nemir mi ispunjava dan
Tuđim imenom zovem te
Osluškujem...
Nema te
U svakom kutu zavirujem
Zemlja drhti
Lomi se...
Puca sve
Nemir mi ispunjava san
Vičem ti ime
Dozivam te...
Tišina čuje se
Zaboravljene stvari dodirujem
Miris opija me
Predajem se
Ne kontrolišem...
Osetim te
Uvek...
I kada si kilometrima daleko
Tvoj dodir, miris i dah
Čujem tvoj glas
Ali strah opije me
U sumnji da je tu
Drugi neko
Osetim te
Zaista!
I kada si godinama daleko
Tvoj dodir, miris i dah
Čujem tvoj glas
Ali strah obuzme me
U sumnji da je tu
Drugi neko
Osetim te
U srcu...
Kada si od mene daleko
Baš tebe,
Dodir i miris i dah
Na sebi
Konačno je nestao strah
Jer znam da smo tu mi
A ne drugi neko
Svake noći
Sve do jutra
Čujem tvoj glas
Zove me
Šta nosi sutra
Ne želim da znam
Jer svaki minut
Nosi vapaje
Na praznom papiru
Pišem reči
Vrtim misli
Boli me
Da li i ti radiš
Nešto slično
II' moje srce
Luduje?
Pitam se
Noću
Kad oči sklopiš
Utoneš u mirne snove
Biću tu da te čuvam
Od onih
Što snove love
Ne okreći se samo
Da sam to ja ne smeš znati
U tvojim očima nek budem samo
Senka
Što te u stopu prati
Jutrom
Kada se budiš
I oteraš snove svoje
Biću i dalje kraj tebe
Čuvati
Uzdahe tvoje
I kiša kada pada
I sneg
I kad vetar duva
Nemoj se plašiti nikada
Tvoja te
Senka
Čuva
Tako sam tužna kada se setim
Šta je bilo ranije
Novi dani i novi ljudi
Samo nose nevolje
A mi samo stojimo sami
I čekamo i čekamo
Da se vrate stari dani
I gledam samo kako se smeju
Smeh sve tužniji je
Dok vetar duva i kiša pada
Sunce odavno ne greje
A mi smo ovde ostali sami
Da čekamo i čekamo
Da se vrate stari dani
Došla je lako
Kao ptičje perce
Uz dašak vetra
U sunčanom danu
Došla je brzo
Kao treptaj oka
Uz bljesak munje
Dok kiša pada
Došla je tiho
Kao šapat snega
Uz kape i šalove
Jednog zimskog dana
Pomerila planine
Zaustavila vreme
Nadglasala gromove
I nestala bez traga
