Gozba

Umreću kad

navršim četrdesetu.

 

U leto, na najživopisnijem polju

pod sazvežđem biti.

 

Popiću (kao Sokrat) otrov od kukute

uobražavajući da je vino.

 

A pred zadnji gutljaj,

reći ću

najdivnije reči,

koje će biti toliko jasne i gole,

da se nikada

nikada

nikada neće zaboraviti.

Suton (soba)

Loveći miša

mačka se spotiče o „vsegda gotov“.

 

Sasvim tiho,

Sa ulice čuje se dečji smeh.

 

(Mrka papirna folija

Izobražava lice maloletnog crnca)

 

Zbog providnosti stakla prozora

Pas uviđa:

 

„Naš nagon je životinjski

- Slutnja ili život.

 

Sve ostalo

Je informno.“

Sretenje

Sretoh te

u sunčan dan,

Slobodo.

 

Bila je jesen

i vetar mi je

čupkao kosu

dosadnošću muve.

 

Sretoh te

po danu,

Slobodo.

 

A kada je pala noć

Mesec se

nada mnom

izvio kao jegulja.

 

Ljigav i smešan,

pravio se da me ne poznaje.

Ti

Dva armirana slova

u delu mrtvog Zidara.

Prelet

Zvuk postaje strah,

Vapaj Odiseja.

Glad za prekorom ptice.

 

A kad se nebo u metaforu sruši,

mislićeš da je put gola neminovnost.

Samo što

Više ničeg neće biti na Zemlji.

Inventar jedne haljine

Kriškica Sunca;

Talasić vetra;

Kapljica Mora;

Kristalčić Neba.

 

Sa postavom od vučjih zuba,

dugmadima od zmijskih očiju,

i kragnicom od repa kameleona.

Glad

A mutniji zanos

belasa tvoje ruke

nad pustim predelom

raskoraka.

 

Apostolskom

nadljubavlju voljena,

 

Bleda

kao poslednja

kapljica

sna,

 

Sve dalje

i dalje

 

U visinu pokopana.

Gledaću te...

Gledaću te dok mi svetlost

Ne sprži oči:

 

Rastrgnuću te kao gepard

princezu antilopu.

Grišću te kao gladan vuk

ovčije žile u trku.

Čupaću te kao domoroci

slez i ptice.

Stezaću te dok ne pobeliš....

 

A onda

ću te lizati kao dete lizalicu,

ljubiću te i voleti.

Pevljiva pesma

Uvek kad pođem tamo gde se pada,

iz džepa mi ispadne

konac patetika.

Pa se smejem.

 

Svejedno mi je:

„Malo slobodnog roblja“,

reklo je jedno bolesno dete,

„Kapljica milenijumske klepsidre“.

 

A ja kličem: Oj.

Pa se smejem.

Tvorac

Pod kartonskim nebom

na flomasterskoj poljani:

Stvoriti, sesti

i dobro se najesti.

Poslednja pesma

Hodaj po kamenju,

sa kišobranom u ruci,

i majčinim šeširom na glavi.

 

(I misli tiho,

i misli tiše)

 

Sedi na pesak,

zahvati plućima vazduh,

i pusti da ti more dotiče stopala.

 

(I misli tiho,

i misli tiše)

 

Uđi u vodu,

zaroni,

i polako nestani.

Glazura

„Ja sam tvrd orah!“, oštro reče Orah.

„Ja sam tako nežan i povredljiv“,

Tužno reče Zlatni Delišes.

 

„Ako smognem snage da razbijem

ovaj orah,

i ako budem imala srca da pasiram ovaj

zlatni delišes,

napraviću

dobru tortu“, podrugljivo reče Žena.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam