srenhu

Ulica

Na kraju
nije bilo kraja našoj ljubavi.

 

Veliki orah su odavno isekli.
Stara klupa je takođe smetala
novim vlasnicima.
Promenili su fasadu staroj kući,
prefarbali prozore.

 

Komšija pored njih je svoju kuću srušio
i sagradio novu.
Preko puta, umrla nana... kuća joj oronula.
Ni nalik onoj dok je živa bila.
Cela se ulica izmenula sasvim.

 

Na kraju krajeva... nije čudo
kad su tolike godine prošle

 

Svaki put... kad me put nanese tuda
obiđem ćošak te ulice.
Velim sam sebi... nek mi je put duži.
Jedared sam prošao
pa mi danima bilo teško.

 

Pritislo mi srce ono orahovo deblo,
korak mi se lomio ko stara klupa,
a narandžasta fasada me ubola u oko
pa mi oči ne trepnuše ko da su
oni prefarbani, širom otvoreni prozori.

 

Na kraju krajeva
beskrajno sam je voleo.

Ne laži

Dok me u oči gledaš

i smireno te slušam,

duša nemoćno viče

ne laži me...

Ne, nećeš njen glas čuti

dok me gledaš u oči

jer misliš kad usna ćuti,

verujem ti na reč.

 

Dok te gledam u oči

i smireno te slušam,

duša nemoćna ćuti

ne laži me...

Prazna me tišina slomi

dok te gledam u oči,

most što nas spaja se lomi...

Molim te ne laži me...

Kad ona spava

Zasija joj lice mesečevim sjajem,

Disanje joj nalik brezi kad treperi,

Ručice tople, jednim zagrljajem

Jastuk do zvezda pomeri,

Kad ona spava.

 

Katkad joj osmeh zaiskri u snu

Pa veselje deli čak i kada sniva,

Radosno okiti tišinu

Pa soba svečano počiva,

Kad ona spava.

Ne pitaj

Ne pitaj ono na šta
ne znam odgovoriti.

 

Trošimo tako uludo
dragoceno vreme.
Pomisli... neko bi dao
deset godina svog života
za deset minuta
svog najboljeg dela života.


Ne pitaj ono na šta
ne znam odgovoriti.


Zamisliću se tražeći
šta da ti odgovorim.
Ućutaću se
a ti ćeš naspram mene
čekati na reč, na glas
uzalud.

Jedan od "onih" dana

Klize reči,
kao pesak kroz prste.
Otimaju se,
kao uzdah iz grudi
kad nepažljiva noga tereta
očepi srce.

 

Oo da... već znam...
Biće to od onih dana
kad ću celog dana šantati.

 

Uporno ću grabiti reči.
Loviti ih mislima,
a pola srca ću vući do sutra,
dok će ona druga polovina
nekako već izdržati.

Ne slušaj me danas

Snašlo me sunce, vrućina i kiša.

Inati mi se ogledalo i bicikl.

Smeta mi neusisan tepih.

Plače mi se zbog gladne dece u svetu.

Besna sam na samožive ljude.

Nedostaju mi deca koja su u gostima.

Boli me glava ... noge i da ne spominjem.

Umorila sam se i nisam nizašta.

Pričam, a ne priča mi se

i zato najbolje da me danas uopste ne slušaš.

Jarak

Postoji jedna ulica,

jedan ćošak i jarak

gde su se pleli

venčići od maslačka.

 

Bile su to najlepše ogrlice

i đinđuve od cveća.

Lepše od svakog nakita

koji se može videti

u izlogu bilo koje zlatare.

 

Bile su to najveštije ruke

neveštih, detinjih ruku

i nasmejanih obraza

malih majstora.

 

Postoji jedna ulica,

jedan ćošak i jarak

gde i danas rasti i cveta

svakog proleća,

najžući maslačak na svetu.

 

Ako ikad tuda prođete,

prepoznaćete to mesto.

Samo neka bude proleće.

Uspavanka za velikog dečaka

Spavaj anđele, čuvaću te ja.

Snivaj mirne sne,

dok mlad mesec sja.

Šapuću ti zvezde s neba

da  Bog daće što ti treba.

Snivaj anđele

već su zaspale

oči tvoje neumorne

zvezdom vođene.

 

Jutro čekaće da se probudiš.

Obraz ljubiće,

tek da osetiš.

Hor će ptica, tu sa grane

zapevati čim osvane.

Ti ćeš ih čuti,

pesmu poznati.

Znaćeš da te nov dan zove

suncem obasjan.

Belina

U dan kad si me ostavio

nije bilo ničeg, osim beline.

Nebo je bilo belo

i zemlja je bila bela.

 

Uporno su oči tražile bilo kakvu boju

al se belina  u njih slila.

 

Onda se dan u drugi dan nastavio

nižući godine.

Nebo je pokrilo velo

i zemlju su pokrila vela.

 

Uporno su oči tražile bilo kakvu boju

al ih belina oslepila.

Starim

Starim, pa šta??

Nije to ni strašno, ni tužno.

Ni užasno, ni ružno.

Samo se dešava.

 

Pobrkaju se malo ludosti I mudrosti

A buka s novim danom sve više smeta.

Uspomene katkad preliju srce,

Pa se klonim ljudi i očiju sveta.

 

Jedino se želja, tek začeta snaži,

Svakog novog jutra ona izlaz traži,

DA udeli deo OD hrabrosti moje

DA se ljudske duše starenja NE boje.

 

I zato kažem

Starim, pa sta!

Nije to ni strašno, ni tužno

Ni užasno, ni ružno.

Samo se dešava.

Plači

Plači zemljo moja!

Plači i ti tuđino!

Vrišti od bola ovde!

Vrišti i ti daljino!

 

Svuda je dece gladne,

ljudi bez krova nad glavom,

svuda je bolest ista

i nepravda... zar ne?

 

Mnoge su ruke hladne,

u oku sa suzom plavom,

blatnjava zemljo al čista

teret ti nosiš... zar ne?

 

Plači zemljo moja!

Plači i ti tuđino!

Vrišti od bola ovde!

Vrišti i ti daljino!

Pesma za anđele

I ove vas noći molim

spustite se malo niže,

na jastuke bele, meke.

Znate da ih silno volim,

priđite im tu još bliže,

rasterajte crne senke.

 

I ove vas noći zovem

raširite svoja krila,

zaštitite bića mala.

Znate da je strah moj golem.

Poljubite lica mila

i čuvajte od svih zala.

 

I ove vas noći tražim,

ispružite ruke svete,

podajte im snove mirne.

Znate da se vama snažim

i čuvajte svako dete.