srenhu

Ipak

Tužne su lutke

U nekom tužnom pozorištu

U nekoj tužnoj predstavi

Čiji početak je zaboravlјen

A kraj se ne nazire

 

Hladna je i mračna pozornica

A plišane stolice gluve

Počasano mesto gospodina Boga

Zastrašujuće je prazno

 

Ipak voliš ih

 

Pajaci su u večitoj potrazi za lјubavlјu

I onda kada ne misle na nju

I kada je ismejavaju

I kada kažu da je nema

U molitvi i kletvi

I tumarajući vašarištima duhovnim

 

Ipak

Ovo je krug dosade

Stojiš preda mnom

Kao povređen stid,

kao dečakov san,

kao aprilski dan,

stojiš preda mnom.

 

Kao naprsla smokva,

kao prljava lokva,

sva od straha, radosti i bola,

stojiš preda mnom.

 

Kao alkohol,

kao opaka čarka,

kao Nojeva barka,

stojiš preda mnom.

Zvona

Sa one strane gluposti i bola

 

Gde je vedrina i lakoća snova

U mnoštvu svetlucavih orbiti

Što kruže oko Smisla

Jedna je tvoja

I jedna moja

 

I zvoni smeh

Kroz kristal eona

Zvezdana zvona

 

Sa druge strane gluposti i bola

Wiener walzer

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Trenutak rumeni bolan i drag

U tvome snu

Trenutak hladne lepote mramorne

Dok se običnost okolo ceri

 

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Tišina

Ako hoćeš

Ja sam Slučajni Slučaj

Moj plašt je crven i plav

U njemu ne postoji siva nit

 

Hoću:

Da te ližem

Da te rasklimam

Da se upiškiš

Da ti oči budu velike

Da te polјubim u bledo čelo pred

san

 

U Moskvi pada sneg

U Berlinu kiša

Na volim Balkan - da li

Zašto su napustili

Labu

I sišli na

Moravu

 

Fašizam mi se gadi - da li

 

Delirična device

Ovo nije tvoje stoleće

Više niko ne veruje u stigme

 

Budale

 

Ne znaju čak ni lomače da pale

A ti tako želiš da goriš

 

Da!

Ako hoćeš možeš da odeš

 

Ja sam Slučajni Slučaj

Moj plašt je crven i plav

Mrtva je pesma

Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

 

Mrtav je pesnik

 

Tišina

Ko

Ko bi se ogrejao

Na tvom ludom ognju

Ko neće ustuknuti

Pred tvojom vatrom

Da li će prepoznati

Nežnost gladnih bezdana

Iz dnevnika Vitomira Sučibrka

Ja ovde ne radim ništa

Već dugo - ne radim ništa

Ločem, tučem se i psujem

Posle se odvučem kući

Blјujem i sklјokam se u krevet

Pa mumlam beslovesne reči o lјubavi,

osveti i smrti

 

Zamisli - ne stidim se

 

Nepodnošlјivi sam cinik

Lice mi se izobličilo u neki gadni kez

Tišina je neprobojna oko mene

Mešaju se i gube obrisi i značenja reči

Običnih reči - kao ruka, drvo, kolač

Pitao sam te jednom

Da li ćeš biti sa mnom

Kada tama pokrije moj um

I obuzme moje srce

Sada mi to izgleda izvesno

Jedino izvesno

 

Jutra su strašna

Sve je to samo smešno - i –

Kada kažem da je nešto strašno

Ja laskam sebi

Plašim se dece

Plašim se počeće da viču

I da me gađaju kamenicama

 

Noću kada ostanem sam

Skinem sve sa sebe, legnem na pod

I dopustim da me lјubi

Oči - ruke – bedra

Ona je čarobna i nežna lјubavnica

I više se ne grozim pomisli ko bi

mogla biti

 

Smeh

Opet smeh koji se svemu ruga

I ja ustvari nemam šta da kažem

I više od toga

Poričem sve što sam ikada rekao

 

Želim da se pretvorim

U flašu gadne šlјakerske vodke

Hej!

Kakvo bi to pijanstvo bilo!?

Lažem

Sve lažem

Oduvek lažem

 

Na stolu

U čaši od mutnog stakla

Imam jedan bolesni, beli

Cvet

Miriše na ludnicu - na mir

Lep kao zaspalo dete

Vrane i sneg

Bremenito - plačno nebo

Vrane grakću opelo

Jedino časno

Ah časno!

Pretvoriti se u nešto belo

I ravnodušno

Kao sneg

Praznik

Slatka šiba srama

Nije ošinula njihova lica

Nikada vrana popila mozak

Nisu za doručak pojeli svoje srce

 

I

Bistri dan

Kada zastave i suknje

Lepršaju na vetru

 

Nikada neće videti

Praznik

Tiski kej

Vlažne, tople i mile,

Vi što jeste i vi što ste bile.

Svete, bogomajke i radodajke,

Zimske i setne,

Lenje i cvetne.

 

Htonske, hadske i tronske,

I pučke.

Antigone i Elektre.

Jokaste što ne prepoznate.

Glatke i sjajne,

Proste i tajne,

Incistijade.

 

Analne, oralne, vaginalne

I banalne.

 

I vi usamljene što gutate kolače,

i stalno vam se plače

I vi čedne i medne.

 

Kurve Vidosave,

Penelope verne,

Skrušene Jefimije,

Gojkovice smerne

Breskve Lolite,

Mame Huanite,

Ostarele Irodijade,

Krvožedne Salome mlade.

Milosrdne Brigite,

Onirične anime,

Svakodnevne Prozaline,

Histerične mršavice,

Eterične devojčice.

 

I Lorelaj na steni,

I Ravijojla s planine,

I Venera u peni,

I Sirena iz dubine.

 

I vi kao kamen mudre,

I vi kao kamen hladne,

 

Vinske, mlečne i oranžade.

I u krošnjama...

Jesen je

I u krošnjama zavija vetar

 

Ispred mog prozora raste lipa

Prastara, paganska

Što u bunilu šapuće priče

Okrutne i divne

 

Jauci i krici

 

Prizovu misli na ženu i smrt

Sanjive, lepljive, drage misli – boje rubina