Ipak

Tužne su lutke

U nekom tužnom pozorištu

U nekoj tužnoj predstavi

Čiji početak je zaboravlјen

A kraj se ne nazire

 

Hladna je i mračna pozornica

A plišane stolice gluve

Počasano mesto gospodina Boga

Zastrašujuće je prazno

 

Ipak voliš ih

 

Pajaci su u večitoj potrazi za lјubavlјu

I onda kada ne misle na nju

I kada je ismejavaju

I kada kažu da je nema

U molitvi i kletvi

I tumarajući vašarištima duhovnim

 

Ipak

Ovo je krug dosade

Leto

U zlatnom polju crveni krik,

to žitom cveta opojni mak,

jedan osmeh i jedan lik,

 

mrtvo podne,

 

ljubav i zanos,

strepnja i strah.

Odlazak

Izaći ćeš jednom u suton

U aleju neku sanjivu

 

Sa osmehom od srebra

Koji sve miri

Dugo hodati ispod krošnji što cvetaju

Bolom

 

Dragim

 

U daleko veliko plavo

On – ona i ja

Ispod tamnog zelenila hrastova

Smeši se

Bajkovita luda

 

Zastajem

 

Osmeh se pretvara u bolnu grotesku

 

Drugom stranom ulice

Onom koju prži sunce

Kroz vekove

Nazarećanin tegli svoj krst

 

Gluvo julsko popodne

On – ona i ja

Hodaš

Bolestan od sna

Hodaš

 

Sa želјom bez dna

Hodaš

 

Razbiješ glavu o haos

Hodaš

 

Aveti tvoje noći poslednje svetlo gase

Hodaš

 

Pipaš kroz mrak - tražiš Reč

I sretneš dan od vedrine tkan

Velika - bela - soba

U jednom uglu pas

Cvili

Zabranjeno mu je da ti liže lice i ruke

 

U drugom Nazarećanin

Plače

Zabranjeno mu je da govori o nadi i ljubavi

 

U trećem ti

Smeješ se i piješ vodku

 

U četvrtom –

Nekog –

Nema

U Lipovoj broj 17

Zvezdanih očiju

Sa jezivim ljubičastim kolutima

 

Danima

 

Buncali su nerazumne reči

Iz zaboravljenih daljina

 

Proždirali jedno drugo

Proždirali kosmos

U bezumnim orgijama obrstili sve plodove

Sa zabranjenog drveta

Ranjavajući vrele usne oglodali i samo stablo

 

Vrisak – radost – i bol

 

Onda je on pustio jednu suzu na njenu prozirnu ruku

 

A ona na njegova mršava rebra

Pa su čučnuli u suprotne uglove

I gledali se nemo

 

Preplašeni i zgroženi

Ljudi su pronašli dva ogromna crna psa

Mrtva

Iz još toplog tela kuje

Izmigoljio se prekrasan zlatokosi dečak

Stresao sa sebe ostatke ljigave materinske utrobe

I kroz tek otvoren prozor

Izleteo u sunčan dan

Wiener walzer

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Trenutak rumeni bolan i drag

U tvome snu

Trenutak hladne lepote mramorne

Dok se običnost okolo ceri

 

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Tišina

Mrtva je pesma

Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

 

Mrtav je pesnik

 

Tišina

Iz dnevnika Vitomira Sučibrka

Ja ovde ne radim ništa

Već dugo - ne radim ništa

Ločem, tučem se i psujem

Posle se odvučem kući

Blјujem i sklјokam se u krevet

Pa mumlam beslovesne reči o lјubavi,

osveti i smrti

 

Zamisli - ne stidim se

 

Nepodnošlјivi sam cinik

Lice mi se izobličilo u neki gadni kez

Tišina je neprobojna oko mene

Mešaju se i gube obrisi i značenja reči

Običnih reči - kao ruka, drvo, kolač

Pitao sam te jednom

Da li ćeš biti sa mnom

Kada tama pokrije moj um

I obuzme moje srce

Sada mi to izgleda izvesno

Jedino izvesno

 

Jutra su strašna

Sve je to samo smešno - i –

Kada kažem da je nešto strašno

Ja laskam sebi

Plašim se dece

Plašim se počeće da viču

I da me gađaju kamenicama

 

Noću kada ostanem sam

Skinem sve sa sebe, legnem na pod

I dopustim da me lјubi

Oči - ruke – bedra

Ona je čarobna i nežna lјubavnica

I više se ne grozim pomisli ko bi

mogla biti

 

Smeh

Opet smeh koji se svemu ruga

I ja ustvari nemam šta da kažem

I više od toga

Poričem sve što sam ikada rekao

 

Želim da se pretvorim

U flašu gadne šlјakerske vodke

Hej!

Kakvo bi to pijanstvo bilo!?

Lažem

Sve lažem

Oduvek lažem

 

Na stolu

U čaši od mutnog stakla

Imam jedan bolesni, beli

Cvet

Miriše na ludnicu - na mir

Lep kao zaspalo dete

Ruke i reči

Kristalno i duboko

Obavijeno tajnom

Kao dečaštvo

More i nebo

 

Ruke

Ah Bože ruke

Dva velika - bela – leptira

Sletela na njegovo lice

 

Reči

Ah Bože reči

“Ti pojedi moje srce

Ja ću pojesti tvoje

I bićemo dve srećne lokve krvi

U ovoj tišini"

Neumoljivu

Mali i besmislen

Zuriš u noć

 

Msli hijene

A sav ti

Jedan grozni krik

 

Zatvoren u neprobojnoj ljušturi tišine

Neumoljivu glad za besprekornim

Nisi utolio

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam