Sećanje

Na kuglice od papira,

Tih dugih rukava

Vezenog belila, tišine

I sunca prepunih pega.

Njena pesma

Par reči

I izrečene laži.

Njen krajnji osud

I damin gambit.

Beli bicikl

Priđoh mu jednom i pitah ga.

Šta to čini?

Reče preplašeno

Žao mi je snega i mojih sanki

Jer ih nema više.

Reče i uteče

Belim biciklom.

Dobili su, al neistinu

Hteli su igru, dobili su je

Hteli su svetlo, i to su dobili

Ja sam želeo istinu

A to sam i dobio.

Jedan čin

Zarobljen u lancima

U belilu

Drhti i plače.

Skriva odeću crnu,

Bojeći svoj ten u belo.

A obrijanu glavu

Stavlja u prvi plan.

Zavesa se spušta

Lance otključavaju

I pada prvi sneg.

Pokvareno ružičasto

Trk kroz maglu

Svoje mladosti

Izgubljene prošlosti.

Pijana sadašnjost

Skrivena u grmu

Iz kog je pobegao zec.

A budućnost skovana u lancima

Na kuli koja se ruši

U vremenu beznađa.

Jer želim čist vazduh

U trenutku

Kada se i poslednja volja gasi,

Brojim sate življenja.

Mog propalog truda

Uništenog ideala, života.

I tad, odlazim sa scene

Iz sveta glume, ljudi.

Njihovog već grobnog života.

Sposobnost slobodnog gledanja

Da li je ovo pravi ili prividan svet?

Što siromašnim, bolesnim, grešnim

Blaženstvo donosi

A u svom bližnjem - čoveku vidi strah

Ili sažaljenje,

Mržnju.

Milenijumski mrak - (gde su) tamnica

Ubeđenja

Prolivena krvlju razapetog, već

Trulog krsta.

Ne hteti videti ono što je istinito,

Ne videti

Onakvim kakvim se vidi.

Pravo u načinu svog postojanja.

Sposobnosti slobodnog gledanja.

Rajka

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja,

Krasio je sve

Jedan osmeh.

Uz zvuke zvona

I prstiju

Vezući po žici.

Uz glas teške kiše,

Svi joj pevaše

Šećeru moj.

Ja joj malo dadoh sebe

Moje reči,

Moju tugu,

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja.

Oblaci sviraše bluz.

Dan mu je...

Prijatelj mu se izgubio

Devojku su oteli

Jedino je ostao sneg

S tragom, psa tragača

Poslednji trenutak

Dok me vetar šiba,

I bledo sunce greje

Duša mi odlazi

Telo mi se hladi.

Čujem đavolov smeh, zove me!

Otvori se zemljo,

Hladno mi je.

Jeseni moje radovanje

Dođoh, da čekam nju

Suho zlato pod

Mojim nogama.

Do golog prostora.

Raširih krila, I

Osetih slobodu

Svoju sreću, u patnji

Žutila.

Sleti ptica zime

I prostor postade beo.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam