Rajka

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja,

Krasio je sve

Jedan osmeh.

Uz zvuke zvona

I prstiju

Vezući po žici.

Uz glas teške kiše,

Svi joj pevaše

Šećeru moj.

Ja joj malo dadoh sebe

Moje reči,

Moju tugu,

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja.

Oblaci sviraše bluz.

Jer želim čist vazduh

U trenutku

Kada se i poslednja volja gasi,

Brojim sate življenja.

Mog propalog truda

Uništenog ideala, života.

I tad, odlazim sa scene

Iz sveta glume, ljudi.

Njihovog već grobnog života.

Beli bicikl

Priđoh mu jednom i pitah ga.

Šta to čini?

Reče preplašeno

Žao mi je snega i mojih sanki

Jer ih nema više.

Reče i uteče

Belim biciklom.

Čin življenja

Gomila pepela,

I vetar

Koji nestaje.

Kamin kao stvar

I ništa više.

Jedino fino

Jedino značajno

Slika njegove kćeri.

Sve ostalo je blud,

Porok.

Slika koja znači sve

Više od prijatelja.

Gubim se...

Gubim se.

Ne tražeći spas

U skrivenom staklenom zvonu

Med pruženim rukama,

Ljubim šta stignem

Možda poslednji put.

Klizeće bez spasa

Dovikujem ljubljene,

Za oproštaj razlupanog zvona.

Koji, ne obeleži kraj

I ne da pomen

Razbijaču duše svoje

U zori rađanja slobode.

Šećera blagost

Ništa ne vidim, mnogo čujem.

Horski mol za onog kog nema,

Bogom zvanim.

S deset zapovesti što ga održi

Ta čovečja slabost

Nazvana vrlinom vere u njega.

Krajnja moguća pokvarenost.

Obeležena krvavim znakovljem

Duž vekova (tamničenja).

(I stvori svet umornosti od čoveka

Gde njegov izgled zamara)

Njena pesma

Par reči

I izrečene laži.

Njen krajnji osud

I damin gambit.

Sećanje

Na kuglice od papira,

Tih dugih rukava

Vezenog belila, tišine

I sunca prepunih pega.

Ta ptica

Ta ptica je seda

Ta ptica nema jata

Ta ptica nema gnezda

Ta ptica leti jednom leti.

Sivilo

U kuli dima

Armiranog betona

Od dečijeg, topovskog blata

Plivaše galeb

U kaminu pepela.

U toj kuli

Deca se rađaju siva.

Pokvareno ružičasto

Trk kroz maglu

Svoje mladosti

Izgubljene prošlosti.

Pijana sadašnjost

Skrivena u grmu

Iz kog je pobegao zec.

A budućnost skovana u lancima

Na kuli koja se ruši

U vremenu beznađa.

Gracija

I ljudi me pitaju:

Zašto si brzo osedeo?

Ja sam ćutao,

Nisam im rekao.

Da sam ceo dan sedeo

I čekao nju, Graciju.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam