srenhu

Gracija

I ljudi me pitaju:

Zašto si brzo osedeo?

Ja sam ćutao,

Nisam im rekao.

Da sam ceo dan sedeo

I čekao nju, Graciju.

Dan mu je...

Prijatelj mu se izgubio

Devojku su oteli

Jedino je ostao sneg

S tragom, psa tragača

Poslednji trenutak

Dok me vetar šiba,

I bledo sunce greje

Duša mi odlazi

Telo mi se hladi.

Čujem đavolov smeh, zove me!

Otvori se zemljo,

Hladno mi je.

Čin življenja

Gomila pepela,

I vetar

Koji nestaje.

Kamin kao stvar

I ništa više.

Jedino fino

Jedino značajno

Slika njegove kćeri.

Sve ostalo je blud,

Porok.

Slika koja znači sve

Više od prijatelja.

Dobili su, al neistinu

Hteli su igru, dobili su je

Hteli su svetlo, i to su dobili

Ja sam želeo istinu

A to sam i dobio.

Krstaši

Pokušali su,

Ali im se nisam dao.

Ostao sam čovek

Ponositosti, odvažnosti, slobode...

Istrajne i nesalomive volje.

Jedan čin

Zarobljen u lancima

U belilu

Drhti i plače.

Skriva odeću crnu,

Bojeći svoj ten u belo.

A obrijanu glavu

Stavlja u prvi plan.

Zavesa se spušta

Lance otključavaju

I pada prvi sneg.

Rea

Ljudi su je rastrgli

Ostao je medaljon sa slikom

Rema i Romula

Rajka

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja,

Krasio je sve

Jedan osmeh.

Uz zvuke zvona

I prstiju

Vezući po žici.

Uz glas teške kiše,

Svi joj pevaše

Šećeru moj.

Ja joj malo dadoh sebe

Moje reči,

Moju tugu,

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja.

Oblaci sviraše bluz.

Beli bicikl

Priđoh mu jednom i pitah ga.

Šta to čini?

Reče preplašeno

Žao mi je snega i mojih sanki

Jer ih nema više.

Reče i uteče

Belim biciklom.

Gubim se...

Gubim se.

Ne tražeći spas

U skrivenom staklenom zvonu

Med pruženim rukama,

Ljubim šta stignem

Možda poslednji put.

Klizeće bez spasa

Dovikujem ljubljene,

Za oproštaj razlupanog zvona.

Koji, ne obeleži kraj

I ne da pomen

Razbijaču duše svoje

U zori rađanja slobode.

Sposobnost slobodnog gledanja

Da li je ovo pravi ili prividan svet?

Što siromašnim, bolesnim, grešnim

Blaženstvo donosi

A u svom bližnjem - čoveku vidi strah

Ili sažaljenje,

Mržnju.

Milenijumski mrak - (gde su) tamnica

Ubeđenja

Prolivena krvlju razapetog, već

Trulog krsta.

Ne hteti videti ono što je istinito,

Ne videti

Onakvim kakvim se vidi.

Pravo u načinu svog postojanja.

Sposobnosti slobodnog gledanja.