Veče

Veče me seti na ovlažila

svetla ulica.

 

Na pesmu vetra i boju lana.

 

Na zalutale kiše ispod okapnica,

na snove nesanice dana.

 

Veče me seti na granu dunje,

pruženu preko komšijskog zida,

na zagrljaje kose i žita,

na nit sećanja... koja se kida.

Mali prgavi dečak

Prolazio je mojom ulicom

i uvek žmirkao na jedno oko.

 

Mali prgavi dečak...

 

Nije umeo da mrzi.

 

A voleo je u sebi duboko

sve što su voleli drugi.

 

U istom gradu živeli su ljudi,

koji nisu umeli da vole

kao dečak,

koji je prolazeći mojom ulicom

uvek žmirkao na jedno oko.

Pesnik

Željama meri krivudav put,

korača tiho daljine plave.

 

Daleko ispred njega su snovi,

a on daleko ispred jave.

Zalazak sunca

Polako dolazi

sumrak u vrbak,

 

prostori stoje

dirljivo pusti,

 

iznad vrbaka

leptir crveni,

 

čeka da se

u vrbak spusti.

Alas

Alas ima srce

boje reke,

i u vrbacima

plave vrane...

i žene... koje

na prste dođu

da mu ukradu

reku i dane.

Skeledžija

Kroz vreme provučeno uže.

 

Obično čelično uže ... čelična žica,

koju miluju srce i ruka,

dok skela klizi kroz sunčeve zalaske,

kroz crnilo zenica,

a niko nezna koliko ima struka.

 

I tek, kad skeledžija počne da priča,

osetićete koliko u toj priči

ima radosti... koliko sete...

 

Koliko zakasnelih putnika,

koliko košava, koliko bura... koliko ledenih

santi.

Mudrost

Izraste divno drvo

u nekoj prelepoj šumi.

 

Zadivi mu se običan čovek,

umetnik i kralj.

 

A, onda dođu

neki "mudraci":

 

umesto trave posade beton,

umesto krošnje ostave panj.

Čudne boje

Tisa je toga leta

otkrila čudne boje,

vrbe su stidljive bile...

ljubav je došla po svoje.

A devojka je bila

Pričali su ljudi da je živela vila

u žirovoj šumi na obali Tise.

 

To je časna sestra - pričali su drugi -

pobegla sa neke manastirske mise.

 

A devojka je bila ...

Jednom smo se sreli, slučajno, u zoru,

kada je vetar razgrtao lozu i brao kupine.

 

Gledali smo se dugo i bez glasa.

 

Ja sam pogledom krao uzrele obline,

a iza nas se čula tišina jutra ... i talasa.

 

Od tada smo se viđali sve češće,

brali kupine i sa stabala žira kidali smole,

a onda su nas vetrovi sa Tise

često u šumi zaticale gole - nage ...

Stazama nezaborava

Gledam Araču, kolevku zvezda,

koju legenda često zaljulja,

a nešto bliže, za korak, dva,

Kopov od zlatne vode i mulja.

 

Umorno leto zastane, tako,

il' pogled, možda, uspori hod,

a tamo, napred, jutro miluje

tek probuđeni Matejski brod.

 

Purpurno veče, kraj Stare Tise,

na čokote se naslonilo,

Biserno ostrvo u prve snove

i vinograde zaronilo.

 

A, na Sokolcu vetrovi frkću,

bar mi se tako, uvek, učini,

a, u odaji slika draga,

slikana, davno, na utrini.

 

A sve to spaja reka Tisa

venama zelenog brišima,

koji se dobija samo na Tisi,

kad se ispreda rečna tišina.

 

Obrasle belim Tisinim cvetom,

stoje zidine Starog grada,

i šum talasa, kao poruka:

ovde samo lepota vlada.

Draga lica

Nalete uspomene

kao davna draga lica,

nalete uspomene

kao jata sitnih ptica.

Bor

Poznato je još

veoma davno,

 

bor iznikne

i živi uspravno.

 

Ako hoćeš

kao bor da živiš,

 

stoj uspravno,

nemoj da se kriviš.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam