Početak

Sumorni mornar sedi na doku,

Sa njim na klupi tuguju ptice.

Suza ko lađa plovi u oku:

Kvaseći mlado okruglo lice.

 

Lopate – šake – kolena stežu;

Iz zadnjeg džepa izvlači pismo:

Soleći ranu ko zdenac svežu

Rečima njenim: „Mate, mi nismo.

 

Neću da budem pomorca žena:

Rođena sam za nešto veće!“

Nјegove grudi hladno raseče;

Mate se diže i tiho reče:

„KOPNO ME VIŠE VIDETI

NEĆE.“

Tragove stopa polјubi pena.

 

Da – mornar i brod – za sva vremena.

Mornar i brod

Za sva vremena…

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam