srenhu

Prva ljubav

Daleki dečak

Stoji na doku

Zagledan.

Tih.

 

Sunce napušta

Plavet duboku

I lјubi čempres

Između njih.

 

Daleki dečak

Sedi na doku

I Suton je tu...

 

Daleki dečak

Sa snom u oku.

Što čeka nju.

Što čeka nju...

Dar za Irinu

Tebi dadoh zatvoren cvet,

Koji godine treba da čeka;

Kada se ceo podeli svet

I tvoja polјa natopi reka:

 

Da plave lati podigne

Tada:

Ustani – šapne.

Dolazi nada...

Bezimena pesma

Vidi - ovo je najmanje pismo:

Magla u srcu, koje je samo.

Nebitno - šta smo mogli da damo

I šta smo bili - to više nismo.

 

Krv zore Tisu dodirom budi.

Put znaju ptice - pođi za njima,

U kasnu jesen, pre nego zima

pošalјe belo, tugu i studi.

Reči

A da mogu da vratim reči...

Koje sam davno drugima dao:

Kao kazalјke sata

Što je tad stao...

 

U osmeh proleća – kako ih volim...

Kad ptice juga dođu u goste...

Pošao bih svaku da molim...

Kad trešnje tamne ponude boje...

Tražeći to da mi oproste:

Jer nisu njihove – nego su tvoje...

 

Jer nisu njihove – nego su tvoje...

Brod u sećanјu

Bila je kiša.

I jedna ptica u oku.

Plav vetar noći...

Ćutali smo na doku.

 

Spustila je ruku

U moju

I šapatom,

Koji se ne da čuti,

Priznala

Zašto je morala

I da se niko ne lјuti...

 

Da... Osetih jasno tada;

(Mesec je video gore.)

Brod sam sećanja samo

U srcu žene,

Što nije nikad,

 

Što nije nikad

Volela more...

Stara pоrоdičnа pеsmа

Ne čitај, nе misli mnоgо. Тrаvе pоlјubi lаt.

Kаdа suncе dоdirnе vоdu - оtiđi spаt'.

Dаlје:

Dvе nеdеlје оd lаži nаpusti rаm.

Pоsеti drugа. Оbrаduј žеnu. Оstаni sаm.

 

Ćuti. Pоmiluј vrbе.

Dоtаkni vаtrе prаm - iаkо pеčе.

Dаnаs si pао u bојu,

Јеdvа dоčеk'о vеčе.

Shvаti, аkо si dао sеbе

Nеćе оstаti srаm, tаkо.

 

Budi štо nisi - bоlјi.

Pоkušај sličnо.

Dеtеtu štа ćе igrаčkа?

Nеkа je nаprаvi ličnо.

Slušај:

Strаšnо prоlаzi vrеmе.

Таčkа.

U zoru

Dečak

Kome suza

Siđe niz lice

(Al’ se ne stidi).

 

Starac

Na čije rame

Dolaze ptice.

 

Žena

Koja ume

Da čeka.

 

Park od borova,

Kojim prolazi reka...

 

I čovek,

Koji zaista daje,

 

Zar ne,

tako se retko vidi

Ali u nama zauvek traje,

Ali u nama zauvek traje...

Jabuke

Ćutim. Vеče mi kоlеnа lјubi.

Мutnа mi svirа rаspеtа kоsа.

Pоnоs sе јеdnоm, zаuvеk gubi

Kо оsmеh klоvnа crvеnа nоsа?

 

Nаrаvnо.

 

Ćutiš. Hlаdnо ... Тоplе ti rukе,

Оči priču sklаpајu plаvu...

Vidim tајnu! Gоrkе јаbukе

Sа tvоg licа kаplјu u trаvu.

 

Nаrаvnо.

 

Svе ćе prоći kо јun i kišе,

Prеmdа jе mučnо, nаpеtо, ružnо,

Vеruјеm nеćеš nikаdа višе.

Hајdе rеci tо svоје tužnо:

- Izvini

 

Nаrаvnо.

Molba

Sve je tišina u mojoj glavi punoj grožđa.

I belog stakla. Ne tražim od tebe nijednu reč.

Hajde da stanemo na sred Dunava.

Ti da mi pogledom otvoriš vodu,

I spustiš toplo, crveno granje

Na čelo.

Ja sam srušeni pesnik,

I prvi čovek sa suvim očima.

Hajde da stanemo na sred ulice,

Da nasloniš glavu na moje uho,

I otvoriš slanu jabuku

U provaliji.

Što strašno kuca krv.

I njeno ime.

 

Ne tražim od tebe nijednu reč.

Vrt

Reči lјubavi moje

Bile su put.

Drugome utrt.

 

Što je došao tek,

Da mu otvoriš

Vrt

(I već bira šta voli...).

 

Neka.

Samo se ne varaj

Kako ćeš čut’

(To što je moglo pre):

Da li me boli...

Kako me boli..

I gde...

Ne.

Gotovo.

 

Reči lјubavi moje

Bile su put...

Boje

Prvo je cvet beo, nežan i mirisan

Leptir. Svud je proleće. Sunce je crveno,

Vležan je vetar, zemlja je mutna, a san

Je okolo. Tu je i puž. Prvo je probuđeno

Drvo.

 

Ah kiša je topla: Diže se leto. Trava

Je oštra, raspaljena... Nemirne pčele

I ptice su. Devojke silne. Tisa plava.

Brža. Marijana je zaljubljena. Ukus je zrele

Kajsije jak.

 

I to prođe. Padne sneg... zelene magle...

Ljubavi umru. Babe se razbole. Budem tužan:

Pišem i čekam dugo. Tada nagle

Slete misli. Nazirem, izgorim za crn, ružan

Krug

 

Ali ozdravim.

Deset stihova

Prođemo, jedno kraj drugog,

Bez pogleda

(Samo se, tiho,

Ponekad,

Meni javiš),

Da kamenom grudi,

Iznova upališ.

Utisneš skrb:

Što zaboravu

Ni prići ne da.