Ne volim da radim

Da sam rođen ja u Kini

zvali bi me Len-ču-ga

u Severnoj Americi

bi možda bio crnčuga

 

Mnogo ne volim da radim

šta sad da vas lažem

samo bih usta da ladim

istinu vam kažem

 

Mudrih saveta i priča

sve što te zanima

pun sam toga reče čiča

ko govno vitamina

 

Pa zavirim ja u um svoj

vidim da sam izneveren

rođen sam, bre, u Francuskoj

pravo ime mi je De-gen

Bio sam samo skitnica

Bio sam samo skitnica

blatom umrljana lica

nije ni ona svetica

više dođe ko veštica

 

Zagorela ona bila davno

se nije ljubila

šuškala je na njoj svila

muškarcima se nudila

 

Bila je i nezasita

kao roda plemenita

hoćeš ili ne, to ne pita

mora da je spremna kita

 

Bolje da budem skitnica

blatom umrljana lica

sad mi visi kobasica

satrla ga je veštica

Odlazim

Kad sam se za tebe uda’

imala si novog juga

nimalo nisi bila zgodna

i njiva ti je bila plodna

 

Tada nisam ja ni znao

koliko sam najebao

otegla se moja muda

postao sam ja tvoj sluga

 

Sada mi je svega dosta

odlazim sa ovog posta

nisam više tako mlad

da otrpim ovaj jad

 

Mislim da pod stare dane

može malo da mi svane

dosta mi je tvog zuluma

jebeš svojih sto duluma

 

Odlazim

Nemoj ćerko za zidara

Ti si najebo ko žuti

žena ti već nešto sluti

dođeš kući čist bez para

ne radi ti još ni kara

 

Uzalud se pravdaš,

vadiš da ceo dan teško radiš

i sa gazdama se svadiš

svoju muku da naplatiš

 

Ona kune, psuje, dreči

seća se naninih reči

tada još nije shvatala

pa je sada najebala

 

A poslovica kaže stara

nemoj ćerko za zidara

leti bićeš ti bez kurca

a zimi bez para

Kada sam odrastao

Kada sam se rodio

na vlasti je drug Tito bio

i pošto sam bio mali

pionirom su me zvali

 

Kako sam odrastao

omladinac sam postao

lepo mi je bilo to sve

rekli su večno trajaće

 

Onda je njemu došao kraj

zaobišli mi smo raj

dotle je sve bilo fraj

al’ to više ne sanjaj

 

Sada kad sam odrastao

i na svoje noge stao

video sam, bre, i to

sve što sija nije zlato

 

Onda sam primetio

sve bi tada isto bilo

da nam je drug Tito živ

i on bi nam tada bio kriv

Politički sam neobojen

Politički sam neobojen

jer sam tako odgojen

a i dok sam bio mlad

slavio se samo rad

 

Sada je sve drugačije

zavadile se nacije

nikom više ništa nije sveto

čovek se tretira ko obično pseto

 

Pao nam je mrkli mrak

i zagušio napredak

ulijte u sebe nade

neko više, neko manje

 

Pomozite moćnicima

da pomognu nama svima

evo zadnja nam je nada

našeg premijera vlada

Planetom bi zavladale

Od početka sveta

nekom nešto smeta

i pračovek je bio lud

jer je slušao samo ud

 

Ona ga je obmotala

ni sejala ni kopala

droca mu se umilila

s tim što mu je popušila

 

Prošli vek prošle ere

a ona još uvek sere

i drži se ona hlada

iz kojeg još uvek vlada

 

Osvestite se, ljudi

dokle da nam ona sudi

pokažimo njima šta smo

dok ne bude već prekasno

 

Ugrabile bi svu vlast

i oduzele nama čast

planetom bi zavladale

postali bi mi jajare

 

Od nas sada sve zavisi

što nam između nogu visi

pokažimo svoja muda

ili ćemo im postati sluga

U čemu je smisao

Kasna jesen inje pada

I prirodi sedi brada

Stari paor će od sada

Krmčiti plodove rada.

 

Gleda kako gust sneg  veje

I prekriva mu oranje

Jesenjeg  ječma sejanje

Ma biće šta da žanje.

 

Obore je ispraznio

Sve tri svinje je zaklao

Meso dobro posolio

Kobasice nadimio.

 

Ostala mu je kravica

Oko desetak ovaca

Da padne koja parica

Od mleka i jaganjaca.

 

Vino čuva, zlatne kapi

Ali rakija mu lapi

Za njom stara duša vapi

Ona mami ajd me napi.

 

Kraj paorske peći drema

Žena mu kolače sprema

Dece ni unuke nema

Seks već davno nije tema.

 

Ma šta ovaj život vredi

Kad ga proživiš u bedi

Samo radi rintaj štedi

A nema ko da nasledi.

Narkoza

Duša moja je ledbela

K'o slobodna misao

Do tebe je doletela

Kako je zapisano.

 

Virila je iz sirila

Što smo mleku dodali

I korake nam brojala

Dok smo po dugi hodali.

 

Pa nam je uvila misli

Kao tankom pozlatom

Jedno uz drugo se stisli

U nečemu nepoznatom.

 

Jašemo na milom zvuku

Emocija nam vibrira

I ne tražimo nauku

Iza tamnog vizira.

 

Ispunjeni smo dobrotom

U lavi nežno plutamo

I sa maćehom životom

Vetru na krila sedamo.

 

Pa bacimo mutni pogled

Gore u provaliju

Vidimo nebeski odred

Kako sa nama caruju.

 

Evo medicinske sestre

Što me nežno priziva:

Hajde momče probudi se

Stvarnost mi je jeziva.

Zbogom tebi

Ti živiš samo za sebe

a mene i decu ko jebe

ni za šta te nije briga

život ti je pijana knjiga

 

Po avliji hodaš bosa

ne vidiš dalje od nosa

tebi je sad samo važno

da rakija udari snažno

 

Bauljaš se smrdiš, prdiš

pa još na sav glas tvrdiš

da si ti uvek u pravu

ne mogu ti naći manu

 

Meni je pun kurac toga

nisi mi ni do maloga

jedino što žarko želim

da ti zbogom velim

Poruka Sosi

To što ti iz oka viri

Među bedrima vatru piri

i još uvek se nadaš

da se nekom dopadaš

 

Sve je manje onih što te

povaljuju za banknote

trebalo bi bar da shvatiš

od sada ćeš ti da platiš

 

Ako želiš milovanje

košta ćete više-manje

u zavisnosti od toga

kojeg je pastuv doba

 

Tek sad ti je jasno, Soso

pirov je to bio poso

mlada što si zaradila

kao baba uzvratila

 

Nije to tako tragično

nemoj shvatiti baš lično

sve si vreme uživala

ostala i na svom bila

Gospodin

Samo što sam prilegao

A ti me već budiš

Ma ko ti je dao pravo

Da o meni sudiš.

 

Kažeš da sam ja lenština

Po ceo dan spavam

Da ne radim nikad ništa

Samo se izležavam.

 

Stalno jedno isto pričaš:

Rad je stvorio čoveka

Nikako da ukapiraš

Da je nerad gospodina.

 

Rođen sam za gospodina

Istina je prava

Samo mi Bog nije dao

Dovoljno sredstava.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam