Posle skoro dve decenije izvanrednih uspeha i rezultata dostojnih poštovanja na red je došla i neminovna smena generacije. Iskusni takmičari, koji su prebrodili mnogobrojna prvenstva i turnire, lagano su svoja mesta ustupali mlađima.
Međutim rezultata je i dalje bilo osvajale su se titule i medalje što nije ostalo nezapaženo. Tako je 1981. godine TAK "Jedinstvo" dobilo najveće sportsko priznanje Vojvodine Nagradu "Jovan Mikić Spartak" koju je u Novom Sadu primio kapiten ekipe Ferenc Balint.
Ovo priznanje kao da je donelo novi podstrek članovima kluba, ekipa se konsolidovala, a za trenera je postavljen iskusni takmičar Branislav Vlaškalin.
Već naredne 1982. godine Jedinstvo je osvojilo u Drugoj saveznoj ligi prvo mesto, a takmičari su bili: Imre Kinčeš, Imre Kalo, Dejan i Goran Gvozdenović, Đura Radu, Branislav Vlaškalin, Ferenc Balint, Dragan Todorović, Andrej Šejmeši i Imre Fabijan.
Kao po nekom pravilu kada Jedinstvo izbori mesto u najkvalitetnijem društvu dođe do promene sistema takmičenja. Umesto jedinstvene lige prvenstvo se održavalo turnirski, a rezultati vrednovali po Poljskim tablicama.
Start u Prvoj ligi Novobečejci su imali pred svojim navijačima (učestvovali su Split i Radnički iz Sombora). Ekipa u sastavu Stevan Barbul 125 (50, 75). Zoltan Palinkaš 145 (60, 85), Goran Gvozdenović 195 (85, 110), Đura Radu 277,5 (125,152.5), Petar Stanković 200 (95, 105), Slavko Radu 215 (95, 120). Branko Džin 180 (80,100) i Ferenc Balint 250 (110, 140) je zauzela treće mesto.
Skromni rezultati novobečejskog sastava su doprineli da se (posle još dva turnira) elitno društvo napusti i ovog puta već posle jedne takmičarske sezone.
U narednom periodu, mada su uvek bili među najboljima, dizači tegova iz Novog Bečeja su u periodu od 1984 do 1991. godine četiri puta (Split, Bač, Bač i Banja Luka) učestvovali na kvalifikacijama, ali ni jednom nisu uspeli da se vrate u prvoligaško društvo.
