Velika seoba Srba 1690. godine

Porazom Turaka kod Beča 1683. godine, nastavljeno je s njihovim proterivanjem i oslobađanjem gradova: Budima 1686, Segedina 1687, Beograda 1688, sve do Niša, Prištine, Peći, Prizrena i Skoplja.

U bici kod Kačanika 1690. godine poražena je austrijska vojska i u bekstvu napušta sve krajeve do Niša.

Turci su vrlo nemilosrdno kažnjavali hrišćansko stanovništvo, u krajevima iz kojih je potisnuta austrijska vojska, zbog njihovog neverstva u periodu povlačenja Turske iz ovih krajeva.

O turskoj svireposti brzo se raščulo po celoj Srbiji i narod je bežao prema severu. Srbi su bežali prema Beogradu i Savi, jer su Turci držali Temišvar s okolinom, čime je čitava leva obala Dunava u Banatu bila ugrožena od Turaka.

Rоdnо sеlо

Inаčе sеlо је živеlо dоstа intеzivnim kulturnim živоtоm, imаli smо fоlkоrnu, pоzоrišnu i muzičku sеkciјu. Sеćаm sе dа su u čеtvrtоm rаzrеdu Оsnоvnе škоlе priprеmili "Hајduk Stаnkа", а mоја učitеlјicа Мilicа Gаvаnski igrаlа је glаvnu žеnsku rоlu, Јеlicu. Nа dеčiјој prеdstаvi mi smо bili pоnоsni nа nаšu učitеlјicu. Iаkо mi је prеdаvаlа sаmо gоdinu dаnа, оstаvilа је nа mеnе snаžаn utisаk i ја sаm је istinа rеđе, višе putа pоsеćivао.

Svedočenje Sekereš Ištvana starijeg

zemljoposednika rođenog 1910. godine u Novom Bečeju

Sekereš Ištvan, inače poznata kao veoma ozbiljaln čovek i solidan domaćin, izneo je svoja sećanja iz detinjstva, koja imaju veliki značaj, jer navode na mogućnost da je u Vranjevu postojala sinagoga.

Naime, po njegovom sećanju, na uglu današnjih ulica: Karađorđeve i 7. jula, a na placu današnjeg vlasnika Laze Kovačeva, nalazila se velika porta jevrejske crkve. U porti se nalazila mala crkva oko koje su se okupljala i igrala deca iz komšiluka. Pošto je to bilo u blizini kuće njegovih roditelja, i on je bio među tom decom.

Muzički život u Novom Bečeju i Vranjevu do drugog svetskog rata

Bilo je mnogo zaljubljenika pesme i pozorišne umetnosti u Novom Bečeju, a posebno u Vranjevu, ali - na žalost - pomenuće se samo oni čije je stvaralaštvo zabeleženo na plakatima iz tog perioda, koje se i danas čuvaju u Radničkom domu u Novom Bečeju, ili za koje se čulo iz priča njihovih savremenika i saradnika u tom poslu. Učinjen je napor da se ta saznanja iskoriste, ali je i pored toga obuhvaćen samo deo njihovog stvaralaštva.

Vranjevo je oduvek imalo vrlo dobrih pevača i pesma je bila negovana. U pojedinim porodicama bila je prosto neka vrsta nasledstva. Mladi su paralelno sa pesmom negovali i pozorišnu umetnost za koju je postojala izuzetno bogata tradicija. Ovo posebno, jer je pozornica bila mesto gde se najbolje moglo da izrazi ono unutrašnje bogatstvo koje čovek nosi i oseća želju i drugima da ga pokaže.

Izbоr prеdsеdnikа оpštinе i pоslаnikа

Izbоri zа prеdsеdnikа оpštinе i zа pоslаnikа bili su sаdа prilikа dа pоkušаm dа оstvаrim јеdnu svојu žеlјu, kоја је u mеni dubоkо skrivеnа, pоvrаtаk nа čеlnо mеstо u оpštini. Nеmа sumnjе, dа је оnо grubо rušеnjе prеdsеdnikа SО nа pоčеtku Мilоšеvićеvе еrе u mоm živоtu znаčilо uskrаćivаnjе mоgućnоsti dа u nајkrеаtivniјеm živоtnоm dоbu nаstаvim dа dоprinоsim grаđаnimа оvе оpštinе, štо је u оsnоvi bilа mоја živоtnа filоzоfiја. Rеkао sаm vеć, dа sаm u mlаdоsti vеоmа tеškо živео, i u mеni је vlаdајući princip, оprеdеlјеnjе dа trеbа činiti, u svаkој prilici, svе štо је čоvеk u mоgućnоsti, dа bi оmоgućiо dа lјudi bоlје živе. Imао sаm srеću dа sаm imао tаkаv živоtni put i kаriјеru, dа sаm mоgао kао privrеdnik i kаsniје nа čеlnim funkciјаmа u оpštini, dа bеz lаžnе skrоmnоsti, dаm dоprinоs dа prаktičnо svi grаđаni pоstеpеnо, аli izvеsnо, оstvаruјu bоlје uslоvе zа živоt u užеm i nајširеm smislu tе rеči.

Period između dva svetska rata

U vreme završetka prvog svetskog rata i posedanja krajeva pre­ko Save i Dunava, u trenutku ulaska srpske vojske u Suboticu, u Beo­gradu je 13. novembra 1918. godine potpisan Ugovor o primirju izme­đu predstavnika srpske i mađarske vojske. Tim ugovorom predviđeno je koje će krajeve, koji su do tada bili u sastavu Mađarske, zauzeti sr­pska vojska. Ugovor je, u stvari, potvrdio već uspostavljeno stanje. Sr­pska vojska je zauzela teritoriju obeleženu linijom: Oršava — Mehadija — Karansebeš — Lugoš — Arad na istoku, rekom Moriš do Segedina i dalje Segedin — Baja — Pečuj — Barč na severu.

Odmah posle zaposedanja te teritorije došlo je do zaoštrenih od­nosa između Rumunije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Odnosi su se do te mere zaoštrili da je pretila opasnost da dođe do sukoba, te su velike pobednice u prvom svetskom ratu, odlučile da Banat podele tako, da Rumuniji pripadne veći deo koji joj je i morao biti predat još u toku 1919. godine. Primopredaja nije vršena direktno da bi se izbegli eventualni sukobi nego je teritorija koju je trebalo predati Rumu­niji, predata francuskim trupama, a ove su je onda predale Rumuniji.

Spisak deportovanih porodica novobečejskih Jevreja

Rekonstrukcija po podacima i sećanju

1. Porodica Berger Alfreda, trgovca - otac Alfred, star 45 godina; mati Gabriela, stara 35 godina; kći Klara, učenica, 10 godina; sin Ladislav, rođ. 19. januara 1941. Ovo je poslednje jevrejsko dete rođeno u N. Bečeju

2. Sama - neudata Bergl Aranka, 46 godina

3. Porodica Bergl Djule, trgovca - otac Đula, star 51 godinu; mati Irena, r. Naftali, 43 god.; sin Herman, student, 20 god. streljan ranije; sin Ivan, rođ. 1926. god.; sin Oto, učenik, 1928. god.; sin Friz, učenik, rođ. 1929. g.               

4. Porodica Bergl Ignaca, trgovca perjem (umro 1926. g.) - mati Jozefina, oko 60 g.; kći Rozalija, udata Berger, 40 god.; zet Berger Aleksandar, zlatar, 38 god.

Serenade

Ponekad, tako opčinjeni čarobnošću letnjih večeri, sedeći na klupama dolme, u želji da podelimo tu svoju razdraganost sa onima, koji te večeri nisu bili sa nama donosili smo odluku o davanju serenade, nekoj od naših dobrih drugarica, ili simpati­čnoj gošći.

Serenade spadaju u neizbrisive i nesvakidašnje doživljaje. One, nisu bile rasprostranjena pojava, pa ih mnogi u svojoj mladosti i nisu doživeli.

U gluvo doba noći odlazi se pod prozore simpatične gošće sa muzikom gde se otpeva prigodna sentimentalna pesma.

Srednjevekovno utvrđenje kod Novog Bečeja

Tisa kao panonska lepotica kroz istoriju pružala je mnoge blagodeti i bila veliki izazov da se na njenim obalama formiraju naselja i utvrđeni - kontrolisani prelazi još od praistorijskih vremena. Jedva vidljive ruševine „starog grada“, kilometar od centra N. Bečeja uzvodno, nemo svedoče o jednoj malo poznatoj istoriji ovog prostora. Nesumnjivo da je još od antičkih vremena ovaj prelaz korišćen, ne samo za ratne pohode Rimljana u borbi protiv varvara već i za razvijenu trgovinu.

Obeležavanje 900-godišnjice od prvog pisanog pomena našeg mesta upriličeno je u gradištu, postavljanjem spomen ploče na ruševine zidina grada na Tisi.

Izvod iz recenzije

Pre jedne decenije bio sam u prilici da recenziram fotomonografiju starih razglednica Novog Bečeja pod naslovom: Pozdrav iz Novog Bečeja iz kolekcije Andre Karolja za koju je kratak, uvodni tekst o istoriji ovog mesta - od praistorijskih vremena do polovine dvadesetog veka i komentare napisao, tada mr Aleksandar Kasaš. Kao bivši profesor Novosadskog univerziteta i direktor Vojvođanskog muzeja, istoričar po vokaciji, veoma dobro mi je znano kakva je vrednost objavljivanja svakog i najsitnijeg podatka, dokumenta, fotografije iz prošlosti Novog Bečeja koga su nekada u istoriji od XVIII veka do 1946. činila dva naselja Vranjevo i Novi (Turski Bečej). Posebna je vrednost ove nevelike knjige da bude štampana dvojezično – srpski i mađarski, ali i na engleskom jeziku jer gradić na obali Tise sve češće posećuju turisti iz Srbije i drugih država (sportisti i lovci) najverovatnije imati želju da iz njega ponesu neku uspomenu na boravak u ovom prekrasnom potiskom mestu.

U predvečerje ekonomske krize

Novi Bečej je bio sresko mesto. Ovom srezu pripadala su još i sela: Vranjevo, Beodra, Dragutinovo (Beodra i Dragutinovo danas čine Novo Miloševo), Kumane, Melenci, Torda i Taraš. Po veličini od 812 km2 i 48.449 stanovnika srez je spadao medu desetak većih, od ukupno 38 srezova Dunav­ske banovine, koja je u prvo vreme u svom sastavu imala pored današnje Vojvodine i hrvatski deo Srema i Baranju.

Sela koja su pripadala novobečejskom srezu nisu samo u administrativ­nom pogledu bila vezana, već su prvenstveno privredno bila upućena na Novi Bečej. Bez takve ekonomske zaleđine tadašnja živost Novog Bečeja ne bi mogla da se zamisli.

Zahvaljujući bogatoj okolini, a pored toga i Tisi, Novi Bečej, sa 16.350 stanovnika, iako se nalazio između velikih gradova - Kikinde sa 28.000 i Veli­kog Bečkereka (Zrenjanina) 32.000 stanovnika na banatskoj strani i Starog Bečeja 20.500 stanovnika sa bačke strane, bio je vrlo živ i prometan grad. Da bi se imala prava predstava o veličini pomenutih gradova, dovoljno je znati da je Beograd tada imao 220.000, Šabac 12.000, Čačak 9.000, Užice 7.000, Kraljevo 7.000 stanovnika itd.

Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje I

Slike Nikole Aleksića na oltaru kumanačke crkve

Javlјanje anđela Isusu NavinuIkonostas u Kumanu je slikao i završio Nikola Aleksić 1854. godine. Lepu celinu predstavlјa oltarska pregrada svojim konstruktivnim, a naročito kolorističkim rešenjem. U arhitekturi ikonostasa je jasno naglašen klasicizam, rezbareni dekorativni motivi su bilјne stilizacije, uglavnom rozeta obavijena volutom uz koju se privijaju listovi. Na belu osnovu i bele kanelirane stubove, postavlјeni su zlatni ornamenti i kapiteli. Iz istog vremena su Bogorodičin i arhijerejski tron, pevničke oplate i pevnički stolovi. Slikarstvo u svim elementima je vrlo slično ikonostasima okolnih crkava u mestima u kojima je Nikola Aleksić slikao ikonostase.