Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju

Istražite izvanrednu prošlost Novog Bečeja i Vranjeva kroz stranice knjige 'Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju'. Otkrijte političke događaje, ekonomski razvoj i kulturnu baštinu ovih banatskih gradova kroz bogato dokumentovane priče. Pratite evoluciju od najranijih dana do savremenosti, istražujući složene niti političkih intriga, ekonomske transformacije i kulturnih uspona. Proživite prošlost kroz oči autora, dok se stranice knjige otvaraju pred vama, pružajući jedinstvenu perspektivu na život i nasleđe ovih značajnih lokaliteta.

Građanska škola u Novom Bečeju

Građanska škola u Novom Bečeju

Građanska škola je u Austro-Ugarskoj imala za cilj da sprema mlade ljude za rad u privredi. Za razliku od niže gimnazije koja je davala znanje koje se moralo nadopunjavati daljim školovanjem, u građanskoj školi nastavni programi bili su tako podešeni da daju zaokruženu obuku. Mladi ljudi sa završenom građanskom školom sticali su znanje koje im je omogućavalo da se, pri uključivanju u zanat i trgovinu lakše snalaze.

Prema tome, građanske škole su pripremale kadar za uključivanje u privredni život, a tek je u drugom planu bila mogućnost da svršeni učenici građanske škole mogu nastaviti dalje školovanje u srednjim stručnim školama. Nastavni program građanskih škola obezbeđivao je solidnu osnovu, pa su svršeni učenici građanske u srednjim stručnim školama mogli da postižu uspehe kao i oni sa svršenom nižnom gimnazijom.

Rukovođeni tim zadatkom građanskih škola novobečejski trgovci i zanatlije su, da bi obezbedili obrazovaniji kadar, pokrenuli inicijativu za osnivanje građanske škole u Novom Bečeju. Ubrzo, 10. maja 1900. godine podneta je molba županijskom školskom nadzorništvu u Velikom Bečkereku da im pomogne da, kod Ministarstva prosvete u Budimpešti, dobiju rešenje o osnivanju građanske škole. Iz nepoznatih razloga, tadašnje prosvetne vlasti nisu izašle u susret želji Novobečejaca i Vranjevčana. Ali, pritisnuti potrebom za dobrim privrednim podmlatkom građani podnose novu molbu. 21. novembra 1907. godine. Molba je uvažena i škola je otpočela s radom 6. septembra 1908. godine s odvojenim prvim muškim i prvim ženskim razredom. Odvojena odeljenja su bila sve do 1921—22. godine, kada je škola pretvorena u mešovitu. Škola je prvih godina radila u zgradi veleposednika Dunđerskog, koja se nalazila na mestu gde je današnji hotel Tiski cvet. Broj učenika se naglo povećao, te ta zgrada nije mogla da odgovori nameni, pa je novobečejska opština 26. juna 1909. godine kupila na glavnoj ulici zemljište za podizanje nove zgrade za potrebe građanske škole. Za nešto više od godine dana od kupovine zemljišta — preciznije — već 8. decembra 1910. godine škola je bila osvećena i predata na korišćenje. To je zgrada današnje Osmogodišnje škole »Miloje Čiplić« u Novom Bečeju. Zidanje škole stajalo je 290.000 kruna.

Iz godine u godinu su se otvarali viši razredi, tako da je škola već u 1911/12. godini imala četiri razreda muške i četiri razreda ženske građanske škole. S tim brojem razreda škola je nastavila rad sve do 1920/21. godine. Nastava se odvijala na mađarskom nastavnom jeziku. Mađarski nastavni jezik primenjivan je do 1. septembra 1919. godine, kada je uveden srpski, ali su odeljenja i dalje bila podeljena na muška i ženska.

Krajem 1920/21. školske godine ukidaju se odvojena odeljenja i od 1921/22. godine škola radi kao mešovita građanska škola sa srpskim nastavnim jezikom. Te godine je škola imala sto šezdeset učenika i taj broj se približno zadržao sve do drugog svetskog rata. Školu su izdržavale opštine Novi Bečej i Vranjevo, prema broju upisanih učenika.

Broj učenika kretao se između sto pedeset i sto sedamdeset, izuzetak čine godine postojanja privatne gimnazije u Novom Bečeju, kada se smanjuje broj učenika građanske škole. Tako je, na primer, u školskoj 1930/31. godini bio upisan 121 učenik. Već sledeće, kad su ukinuti niži razredi gimnazije, a 1932. i gimnazija u celini, u građansku školu su upisana 163 učenika.

Nastavnički zbor u školskoj 1932/33. godini sačinjavalo je dvanaest nastavnika, osam redovnih i četiri honorarna. Pored imena nastavnika i osnovnih podatak iznećemo i koliko je koji nastavnik imao časova nedeljno.

Vuksan L. Radović, upravitelj, 18 godina radnog staža, predavao istoriju Ia, lb i II razredu, ukupno 6 časova nedeljno.

Margita O. Sauer, nastavnik, 25. godina radnog staža predavala nemački jezik u svim razredima i ručni rad u II i III razredu, ukupno 19 časova nedeljno. U školi je bila zadužena za čuvanje zbirke ručnih radova. Razredni starešina II razreda.

Aleksandra S. Tatić, nastavnik, 17 godina radnog staža, predavala Srpskohrvatski jezik II, III i IV razredu, Istoriju III razredu i Pouka o građanskim pravima i dužnostima V razredu. Ukupno 20 časova nedeljno. Razredni starešina III razreda. Uz to je bila knjižničar i perovođa u Školi.

Lazar J. Prodanović, nastavnik, 13 godina radnog staža. Predavao je prirodopis Ia i II razredu, hemiju u III i IV razredu, račun u Ia i lb razredu, geometriju u Ia i lb razredu i muški ručni rad IV razredu. Ukupno 22 časa nedeljno. Razredni starešina lb razreda, a radio je kao režiser, poverenik Crvenog krsta, čuvar prirodopisne i hemijske zbirke i zbirke muškog ručnog rada.

Zlata D. Jovanović, nastavnica, 11 godina radnog staža. Predavala je zemljopis II i III razredu, istoriju IV razredu, prirodopis lb i crtanje Ia, II, III i IV razredu, ukupno 22 časa nedeljno. Razredni starešina Ia. Čuvar zbirke za istoriju i zemljopis, za crtanje i pisanje, za muzičke instrumente i zbirke slika.

Margita N. Bastien, nastavnik, 6 godina radnog staža. Predavala račini sa geometrijom II, III i IV razredu i fiziku u III i IV razredu, ukupno 22 časa nedeljno. Razredni starešina IV razreda. Čuvar zbirke za matematiku i fiziku i zbirke raznih alata.

Vinka V. Radović, učiteljica osn. šk. 4 godina radnog staža. Predavala zemljopis Ia i lb, srpskohrvatski jezik la i lb, kućanstvo Ia, lb, II, III i IV razredu. Ukupno 21 čas nedeljno. Drugih zaduženja nije imala.

Jelena L. Prodanović, učiteljica ručnog rada, 5 godina radnog staža. Predavala je ženski ručni rad Ia, lb, II, III i IV razredu, crtanje lb razredu, muški ručni rad Ia i lb razredu i gimnastiku u svim razredima. Ukupno 22 časa nedeljno. Drugih zaduženja nije imala.

Boško J. Pecarski, honorarni katiheta. Veronauka u svim razredima, ukupno 6 časova nedeljno.

Artur F. Ambruš, honorarni katiheta, veronauku u svim razredima, ukupno 6 časova.

Jakob P. Kobec, honorarni nastavnik, pevanje u svim razredima, ukupno 5 časova.

Miloš dr Stakić, lekar, higijena u svim razredima, ukupno 5 časova nedeljno.

Roditelji učenika su plaćali školarinu koja je bila u zavisnosti od visine godišnje poreze i kretala se od 50 do 250 dinara godišnje.

Related Articles

Aleksandra Zadonska – Madama

Aleksandra Zadonska – Madama

Žarko Čiplić

Privatna gimnazija

Privatna gimnazija