Herojska borba i otpor: Antifašistički duh u Banatu 1941–1945

Narodnooslobodilačka borba, organizovani otpor i hrabrost: Pogled na antifašistički pokret u Banatu tokom Drugog svetskog rata. Istraživanje geografskih, političkih i socijalnih uslova koji su oblikovali borbu protiv nacističke okupacije, uz naglasak na ulogu partizanskih jedinica, lokalne saradnje i izazove nedostatka ratnog materijala. Prikaz herojstva i žrtava mladih boraca u borbi za slobodu i pravdu.

Vladimir Kolarov Koča (1914 – 1941)

Koča Kolarov bio je revolucionar, pesnik i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Rođen je u Melencima 2. avgusta 1914. Njegov otac Marko Kolarov poginuo je u Prvom svetskom ratu. Sa majkom Emilijom preselio se u Veliki Bečkerek, gde je završio gimnaziju.

Vladimir Kolarov Koča (1914 – 1941)Vladimir je bio blizak komunističkoj ideji od najranije mladosti. Napisao je poemu „O mladom radniku u velikoj fabrici“ zbog koje je imao određenih problema u školi. Još kao gimnazijalac postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Studirao je arhitekturu u Beogradu, gde se povezao sa mnogim kulturnim organizacijama, pisao za časopise i učestvovao u radu pozorišta. Istovremeno, organizovao je kulturne manifestacije u Petrovgradu. Postao je član KPJ 1937. a 1940. je uhapšen, zajedno sa nekolicinom drugih članova partije u velikoj antikomunističkoj raciji. Kolarov nije progovorio i pušten je posle višestrukih saslušanja. Kada je počeo aprilski rat, prijavljuje se u dobrovoljce i preko Pančeva, Beograda i Užica stiže do Sarajeva.

Kako je ubrzo došlo do sloma vojske Kraljevine Jugoslavije, dobrovoljački odred se nije formirao, pa se Koča vraća u Petrovgrad gde odmah počinje da radi na organizaciji antifašističke borbe. Uhapšen je 23. jula 1941. a streljan na Bošnjakovom salašu 26. jula 1941. Njegova majka Emilija pridružila se Narodnooslobodilačkom pokretu posle njegove smrti i ušla je u oslobođeni Petrovgrad 22. oktobra 1944. Po Vladimiru – Koči Kolarovu dobile su imena ulice u Novom Sadu, Zrenjaninu i Novom Kneževcu. Zrenjaninska gimnazija je nosila njegovo ime do 1993.

Related Articles

Мilоје Čiplić