Dom zdravlja u Novom Bečeju posluje kao samostalna ustanova od dana izdvajanja iz Medicinskog centra Zrenjanin.
Osnivač Doma zdravlja je SO-e Novi Bečej, na osnovu Odluke o osnivanju Doma zdravlja u Novom Bečeju br. 01-06-1-17/91 od 14. juna 1991. godine.
Deca stanu u krug i govore razbrajalicu. Tu se odlučuje ko će da broji. Ovu igru igraju i dečaci i devojčice, na prostoru gde im niko ne smeta. Odredi se veličina prostora u kome će se igrači sakrivati. Igrač - tražilac odlazi do određenog mesta gde žmureći broji do dogovorenog broja, 2, 5, 100. Za vreme brojanja ostali igrači gledaju da se što bolje sakriju. Čim odbroji, igrač jako glasno izgovori POLAZIM.
Svi se kriju ali i proviruju iz svojih skloništa da vide gde je igrač koji je žmurio i koliko je odmakao od mesta gde je žurio. Tako procenjuju da li mogu da potrče i ZAPLJUNU mesto gde je žmuračevo mesto bilo. Ako proceni da ima vremena, igrač juri do tog mesta, pljune i kaže: PUJ ZA MENE! On je završio igru. Ali, ako igrač koji je žmurio otkrio nekog sakrivenog igrača, on izgovara njegovo ime i govori mesto gde se krije, a zatim trči do mesta gde je žmurio, pljune i kaže: PUJ ZA ...... i izgovara ime otkrivenog igrača. Poslednji igrač ima pravo, ako se zapljune, da kaže: PUJ SPAS ZA SVE NAS! U tom slučaju igrač koji je žmurio, žmuri ponovo.
Ovo ime samo po sebi ne govori mnogo, jer je njegov nosilac, kao vrlo plodan književnik „sasečen" još u korenu. Pored velikog intelektualnog potencijala i izuzetne vrednoće ostao je Dušan Knežević kao književnik potpuno nepoznat našoj kulturnoj javnosti.
U naslovu je istaknuto ime njegovog oca, jer je i on kao veliki čovek - na žalost - ostao takođe nepoznat kulturnoj javnosti, ali je zato bio velika senka svome sinu Dušanu.
Nećemo se upuštati u objašnjenje zasluga Jovana Kneževića i kako je njegova slava kao osnivača prvog srpskog profesionalnog pozorišta pripala Jovanu Đordeviću, jer je to u knjizi „Uloga Novobečejaca u razovoju srpskog pozorišta'' prilično detaljno objašnjeno. Posebno, što i Dušan Knežević u svom članku objavaljenom u pančevačkom listu „Naše gore list" , koji će većim delo biti prikazan, to objašnjava. Ovde želimo da istaknemo, da je Dušan bio hendikepiran što mu je otac bio sa toliko velikim zaslugama, a koje su smetale nekim tadašnjim intelektualnim krugovima, ali i da prikazem Dušanovu upornost i veliku radnu energiju nasleđenu od svog oca Jovana.
Draginja Ružić Popović, rođena 2. oktobra 1834. godine u Vranjevu, od oca Luke, svešteniika i majke Milice, domaćice.
Posle očeve smrti, našlo se u prvoj generaciji glumaca Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, sedmoro dece (pet kćeri i dva sina) sveštenika Luke Popovića iz Vranjeva, Draginja je prva otišla 1860. godine u Srpski Čanad i stupila u tamošnju diletantsku družinu. Knežević je od ove družine oktobra 1860. osnovao prvo srpsko pozorište čiji su članovi od glumica bile: Draginja i Ljubica Popović, Emilija Rajković i dr. Pa, ipak, Draginja se smatra prvom glumicom, ne samo što nekoliko dana pre ovih stupila na scenu, već i zato što je od prvog dana svoj posao shvatila i obavljala profesionalno.
Lovačko društvo u Vološinovu je 1950. godine brojalo 50 lovaca - članova društva, u 1951. godini je imalo 76 članova, a u 1952. godini 92 člana.
Iz zapisnika koji je vođen na redovnoj godišnjoj Skupštini lovačkog društva u Vološinovu od 17. februara 1952. godine (Skupštinom predsedavao sekretar lovačkog društva u Volašinovu, Felbab Branko), izabran je novi:
Vojislav Reznić rođen je u Novom Bečeju 9. 5. 1929. godine, a tu se i školovao. Fotografski zanat je izučio kod Geze Sakača. Posle zanatskog ispita obreo se u Melencima kod fotografa Pavla Homjakova. Sa iskustvom od tri godine 1963. godine vraća se u Novi Bečej i otvara svoju samostalnu foto-radnju u dvorištu Hotel „Jadran”.
U novobečejskoj opštini otpočeo je proces javne diskusije o Nacrtu društvenog plana razvoja SFRJ, SRS i AP Vojvodine u periodu 1966. do 1970. godine.
Inicijativa za vođenje javne diskusije potekla je od Izvršnog odbora Oštinskog odbora Socijalističkog saveza koji je na svojoj sednici od 7. maja razmatrao način na koji teba prići i kako treba organizovati ovu diskusiju. Predsednik Opštinkskog odbora SSRN je u kratkom uvodnom izlaganju izneo i predloge kako da se ova diskusija organizuje. Na ovom sastanku je istaknuto mišljenje da iz ove diskusije treba izvući sve korisne predloge, a takođe treba dati i kritički osvrt na Nacrt društvenih planova i razmotriti da li su ti planovi potpuno usaglašeni sa odlukama Osmog kongresa SKJ, Zaključcima III Plenuma CK i merama privredne reforme.
Januar-februar: Toplo, sa temperaturama iznad prošeka, malo padavina.
Mart: Kišovito sa mrazom 20. marta do -2 C
April: suv, sa kasnim mrazom od koga je stradala kajsija. Nije bilo uslova za nicanje ranih useva.
Maj: suv, do 21. maja nije bilo kiša, a onda je pala slabija kiša 10-12 mm/m² ni on nije pogodovao nicanju ranih useva.
Juni: Bilo 5 kišnih dana sa ukupno 90-100 mm-m² padavina. 24.juna 2008. godine temperatura je bila 36 stepeni C.
Juli: Suvo i umereno toplo.
Avgust: Tropske vrućine od 10-17. avgusta, dnevne temperature i do 37 stepeni C. Prva kiša u avgustu pala 24. VIII, što je bilo dosta kasno za kukuruz.
Jesen 2008. godine pogodovala je za jesenje radove.
18.03.2009. godine
Prisutni: Slavica Kovačev, Branislav Vojnov, Milorad Azucki, Saša Vidaković, Janoš Koso i Karolj Andre
Dnevni red:
- Izveštaj o vođenju knjigovodstva za 2008. godinu /kontakt osoba sa knjigovoñama Branislav Vojnov/.
- Uraditi interni finansijski izveštaj do otvaranja žiro računa za Zavičajni klub.
- Izveštaj o predaji projekta Elektronski zapis (arhiv) o istoriji našeg zavičaja.
- Razgovor oko funkcionisanja Muzeja „Glavaševa kuća" – predlozi Pojedinosti o izložbi fotografija Ivice Kovačeva za maj mesec 2009. godine.
- Dogovor oko pripreme tekstova za Letopis za 2008. Godinu.
- Uspostavljen kontakt sa unukom Arsena Pecarskog, Zoricom.
- Poklon Koste Živkovića u vidu malog dnevnika Fudbalskog kluba Jedinstvo za 1964. godinu.
Razno:
- Završni račun urañen od strane ovlašćenih knjigovoña, na ime troškova uplaćeno 1.200,00 dinara. Kontakt sa knjigovoñama ostvarivaće predsednik Kluba Branislav Vojnov.
- Interni finansijski izveštaj o finansijskom poslovanju za 2008. godinu uradiće Andre Karolj i Slavica Kovačev u roku od mesec dana.
- Projekat Elektronski zapis (arhiv) o istoriji našeg zavičaja predat je, a rezultati se očekuju krajem marta meseca ove godine.
- Muzej „Glavaševa kuća" je otvoren. Zavičajni klub predlaže:
- Za noćno obezbeñenje nije potrebno angažovati čuvara, jer postoje kamere a postojeće zidove treba samo osigurati. U toku dana potrebno je organizovati rad, svakodnevno u odreñeno vreme, što znači Muzej treba da je otvorenog tipa.
- Branislav Vojnov predlaže da Zavičajni klub u vidu dežurstva organizuje rad u Muzeju, dva dana u nedelji, po četiri sata, obzirom da će prostorije Kluba biti u pomoćnim prostorijama. Milorad Azucki predlaže da se imovina Muzeja osigura.
- Saša Vidaković predlaže da se obezbedi zaposleno lice u Muzeju ili predlaže da se civilni vojni rok služi u Muzeju, kad istekne vojni rok dolazio bi sledeći vojnik, pri čemu voditi računa o izboru vojnika i njegovim sklonostima.
- Upravni odbor je pri stavu da će članovi Zavičajnog kluba nedeljno dva puta po četiri sata (a možda i više) boraviti u svojim prostorijama. Isto tako je prihvatio ideju Saše Vidakovića da mesto „domara" obavlja osoba koja služi civilni vojni rok.
- Ivica Kovačev uramljuje fotografije, ali se izložba odlaže za letnji period, kada umetnik bude mogao da prisustvuje, obzirom da isti živi u Nemačkoj.
- Rok za dostavljanje rukopisa je 1. juni, a za mesec dana članovi Upravnog odbora treba da predlože spisak tema za Letopis.
- Unuka Arsena Pecarskog, Zorica, kontaktirala je Sašu Vidaković, dostavila je odreñeni pisani materijal, koji je postavljen na sajt, prošlost Novog Bečeja. Saradnja se nastavlja.
- Kosta Živković je poklonio Zavičajnom klubu dnevnik Fudbalskog kluba Jedinstvo za 1964. godinu u kome je bio član i rukovodeći radnik.
- Organizovati prikupljanje članarine, koje i ove 2009. godine ostaje 300 dinara. Pripreme za izložbu eksponata o Novom Bečeju teku odreñenom dinamikom
Moje prvo duže putovanje bila je školska ekskurzija starobečejske gimnazije maja 1933. godine na Stražilovo. To nije bilo samo dugo, već, za mene, čarobno putovanje. Bio je to moj prvi susret sa istorijskim znamenitostima uopšte, a posebno sa istorijskim bogatstvom koje su pružali Sremski Karlovci i Stražilovo sa grobom Branka Radičevića. Još više, od svega toga, to je moj prvi susret sa planinom, sa pravom šumom, sa izvorima i potocima.
Sve je to ostavilo ne samo najlepši već i nezaboravni utisak. Utisak koji ushićuje. Kad god sam se posle toga u životu susretao sa nečim izuzetno lepim u prirodi, ja se uvek podsetim na šumu koja obavija Stražilovo i sva okolna brda. Kad vidim bistri potok ja to odmah upoređujem sa onim što sam video na Stražilovu. To je nešto što se, u svakoj prilici oduševljavanja sa lepotama prirode, uvek javlja u svom punom sjaju i svoj, u ono vreme, doživljenoj lepoti.
Poslednje skupštinske izbore u staroj Jugoslaviji 1938. godine sprovodila je Stojadinovićeva vlada, koja je otvoreno pošla putem fašizacije zemlјe po ugledu na Musolinija i Hitlera. Međutim, KPJ, radnička klasa i radni narod, pod Titovim rukovodstvom od 1937. godine, vodili su borbu protiv nenarodnih režima, za odbranu i nezavisnost zemlјe.
je rođen 23.07.1839. godine u Kumanu. Potomak je poznate porodice Telečki iz Kikinde. U vreme Lazinog rođenja, otac Stefan, je bio beležnik u Kumanu, a zatim i u Elemiru.
Već kao 13-to godišnjak je bio đak 2-og razreda, 1852-1853. godine, poznate Gimnazije u Karlovcima. Od 20-toro učenika bio je deveti po rangu - uspehu u učenju.
