1. Vi ste ovde:  
  2. Početna
  3. Istorija

Period od 1963-1995. godine

Vasa Popović Razvoj vodoprivrede na području Novog Bečeja

Do 1978. godine postoji jedna vodoprivredna organizacija na ovom području, a to je Vodoprivredna organizacija Gornji Banat, sa sedištem u Kikindi, a posle 1978. godine i Vodoprivredna organizacija Osnovna kanalska mreža (OKM) u Novom Sadu. Obe su imale svoje radne jedinice u Novom Bečeju, koje su najpre preuzimale izgrađene objekte osnovne kanalske mreže a kasnije vodile brigu o njima kroz održavanje i regulisanje režima voda u njima.

Mrtva priroda

Lazar Mečkić Život prolazi sećanja ostaju

Pored pejsaža slikao sam mrtvu prirodu posebno cveće. Cveće i voće predstavljaju skoro polovinu svih moji slika. Ruže u raznim bojama i kombinacijama naslikao sam najmanje stotinak.

Sve sam ih uglavnom poklonio mojim prijateljima i drugovima mojih sinova. Mrtva priroda je uvek prisutna u bilo kom vidu u stanu i kući uopšte te je to jedan od osnovnih razloga što je ona toliko preokupirala moju slikarsku aktivnost.

Dokumentacija o usklađivanju potreba zaštite sa zainteresovanim stranama

dr Biljana Panjković Okanj bara

Nakon pristupanju valorizaciji šireg prostora Okanj bare, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je imao više sastanka i kontakte sa zainteresovanim stranama na ovom području.

Jedan od prvih kontakata sa lokalnom samupravom bio je u mesnim kancelarijama Elemira i Melenaca. Sastanku su, pored predstavnika Zavoda, prisustvovali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Cilj sastanka bio je da se lokalna zajednica upozna sa potrebom stavljanja pod zaštitu slatinskih terena i slanih akvatorijima jedinstvenim na teritoriji Vojvodine i Srbije. Cilj velikog projekta bi bio da se pored Slanog kopova kod Novog Bečeja, pod zaštitu stave Rusanda i Okanj bara.

Prilikom terenskih istraživanja, definisanja granice rezervata i utvrđivanja režima i mera zaštite, stručnjaci Zavoda su ostvarilili saradnju sa lokalnim društvom za zaštitu životne sredine „Okanj“ iz Elemira. Prva preliminarna istraživanja kao i potreba da se prostor stavi pod zaštitu prezentovana su 2006. godine na godišnjoj Skupštini Društva za zaštitu životne sredine „Okanj“ iz Elemira. Pored pružene pomoći na terenu i ukazivanju na neke probleme vezane za zaštitu životne sredine, značajnu pomoć su pružili članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, kao zainteresovane strane za zaštitu i očuvanje ornitofaune slanih i slatinskih terena Okanj bare.

Naučno-istraživački rad, prvi počeci na Bisernom ostrvu

Zoran Ristić Lovačko društvo (udruženje) Novi Bečej 1885 - 2011

Iniciran, koordiniran i finansiran od Lovačkog saveza Jugoslavije i Vojvodine (prema arhivskoj građi i natpisima u lovačkoj štampi).

Lovište, istorijski podaci o gazdovanju u periodu početka istraživanja: Interesantni su podaci o lovištu „Biserno lovište” koje je nakon Drugog svetskog rata, nakon osnivanja dodeljeno Izvršnom veću Vojvodine, a nedugo zatim Lovačkom savezu Vojvodine. Savez je gazdovao sa ovim lovištem, baš u periodu kada su i otpočela prva naučna istraživanjima na prostorima bivše Države. Savez je sa lovištem gazdovao do 1963. godine, nakon čega na osnovu Sporazuma između Saveza i Lovačke zadruge Vojvodine prenosi na upravljanje devet lovišta, među kojima je bilo i lovište „Biserno ostrvo”. Zadruga je sa ovim lovištem gazdovala do 1967. godine. Zakonom o lovstvu Srbije iz 1966. godine nije se ulazilo u svojinsku prirodu već se utvrđuje subjekt koji se može baviti lovstvom. Zakon o lovstvu Republike Srbije («Sl.glasnik RS» br.22/1966) je bio na snazi do 1973. godine kada je donet novi Zakon o lovstvu. U tom periodu izvršene su izmene («Sl.glasnik RS»br. 12/1967) prema kojima su prava Republike prema lovstvu preneta na skupštine opštine.

Žal za salašima

Lazar Mečkić Plam zavičaja

Narodne pesme: „Hej salaši, opet ću vam doći...", ili „Hej salaši na severu Bačke" i dr. bude, svojom izuzetnom melodičnošću, a možda i pogođenim rečima, čežnju za salašima i kod onih koji njihove čari nisu u stvarnosti osetili.

Pesme svojim toplim rečima podsećaju na jedan, ne tako davno prohujali, a tako lep i spokojan način življenja. Salašima će danas malo ko doći, jer su oni uglavnom nestali sa naših polja. Oni, koji su još ostali, odupiru se sami bez ičije pomoći, neumitnosti prirode, koja sve u svetu podvrgava neprekidnim promenama.

Priča „Naših novina“ - Sumnja

Radomir Miloradović 1965. godina

Dok se nisu venčali stalno su mu smetala ulična svetla. Slučajni prolaznici izazivali su nemir u njemu dok ju je držao pod ruku, a ljubazni pozdravi, njoj upućeni, stvarali su nemirno more u grudima njegovim. Izraz mračnog nespokojstva postepeno se nastanio u azuru vođa njegovih.

Svetlost je nailazila samo u njihovom malom stanu, dok su ruže umirale među oblacima, a zvuci orkestra nestajali u toplini dušeka.

Udaljen od nje, često je gladio slušalicu telefona, a jednog dana uzalud je odjekivala zvonjava u praznom stanu. Tada je u mislima izdvajao sve likove, sećao se svih ljubaznih pozdrava i osmeha. U praznini stomaka grčevi su pevali pesmu bola, sve dok zadihan ne uđe u stan i susretne osmeh rascvetale prolećne trešnje.

Vašari

Lazar Mečkić Čari prošlih dana

U Novom Bečeju i Vranjevu održavani su po dva puta godinšnje, u martu prolećni i u septembru jesenji, vašari. Vranjevački vašari su bili po­sebno veliki i znali su da traju i po tri dana, što nije bio slučaj sa novobečejskim. Glavni vašar je onaj kada se prodaje sve i svašta i kad je pored zainteresovanih kupaca i prodavača još više prisutno onih koji su došli na vašar da se "provedu", ili kako bi se to danas reklo - pročaršijaju. Prvog i drugog dana su takozvani stočni vašari, ali stoke ima i na dan glavnog vašara. U Vranjevu je, na primer, prvi dan bio za kupo-prodaju konja i volova; drugi dan: krava i teladi, svinja i prasadi i ovaca i jagnjadi, trećeg dana, kao što je već istaknuto, bio je vašar za sve. U Novom Bečeju stočni vašar je trajao svega jedan dan i to dan pre opšteg vašara.

Geomorfološke odlike

dr Bilјana Panjković Okanj bara

U geomorfološkom pogledu zaštićeno područje pripada aluvijapnoj ravni reke Tise. Šire posmatrano na banatskoj strani aluvijalna ravan Tise, idući od severa ka jugu, ima nekoliko suženja i proširenja posmatrajući teren od reke ka banatskoj lesnoj terasi. Prema Bukurovu (1975) proširenja su: krstursko-novokneževačko, padejsko-novobečejsko, novobečejsko-aradacko I proširenje između naselјa Aradac i Perlez. Područje „Okanj bare" nalazi se na novobečejsko-aradackom proširenju.

Aluvijalno proširenje između Novog Bečeja i Aradca je prostor između naseljenih mesta: Novi Bečej, Kumane, Melenci, Elemir i Aradac, sa jedne I Tise sa druge strane. Pomenuta naselјa podignuta su na višim delovima lesne terase, osim naselјa Taraš koje je podignuto na lesnom ostrvu, a okruženo je aluvijalnom ravni reke Tise. Na prostranoj aluvijapnoj ravni karakteristični su akumulacioni oblici reljefa i to: obalske gredice, obalski brežulјci i rečna ostrva. Za formiranje obalskih greda značajnu ulogu imalo je često izlivanje vode iz korita reke, odnosno njeno taloženje, od krupnog, a potom i sitnog materijala koji je reka nanela svojim tokom. Visina obalskih greda je za oko 3 metra viša od okolnog terena. Delovanjem vetra odnosno, usled eolske erozije I akumulacije, od obalskih greda nastali su obalski brežulјci.

Dr Vеsnа Мilаnkоv biоgrаfiја

OŠ "Miloje Čiplić" Monografija OŠ "Miloje Čiplić"

Rоđеnа 28.07.1967 u Nоvоm Bеčејu. Оsnоvnu škоlu „Мilоје Čiplić“ је upisаlа 1974. а zаvršilа 1982. gоd. Kао nоsilаc Vukоvе diplоmе. Škоlu „Svеtоzаr Маrkоvić“ zајеdničkе оsnоvе u Nоvоm Sаdu kојu је upisаlа 1982. Је zаvršilа 1984. sа оdličnim uspеhоm. Srеdnju mеdicinsku škоlu „7. Аpril“, smеr mеdicinskа sеstrа tеhničаr, u Nоvоm Sаdu је upisаlа 1984. i sа оdličnim uspеhоm zаvršilа 1986. Prirоdnо-mаtеmаtički fаkultеt, оdsеk biоlоgiја, smеr istrаživаčkо-primеnjеni, u Nоvоm Sаdu је upisаlа 1986. А diplоmirаlа је 1992. gоd. Маgistrirаlа је 1996. nа PМF, biоlоgiја, smеru tаksоnоmiја. Nаslоv mаgistаrskоg rаdа је biо: «Gеnеtičkа vаriјаbilnоst simpаtričkih pоpulаicја vrstа Aedes caspius (Pallas, 1771) i Aedes dorsalis (Meigen, 1830) (Diptera: Culicidae)». Dоktоrirаlа је 2001. nа PМF, biоlоgiја. Nаslоv dоktоrskе disеrtаciје је biо: “Еvоluciоni оdnоsi ruficornis i aeneus grupе vrstа rоdа Merodon Meigen, 1803 (Diptera: Syrphidae)”.

„Polet“ u novim uslovima privređivanja

Radovan Josimović 1965. godina

Ovaj period, sa stanovišta učvršćivanja rezultata poslovanja, ima izutetan začaj. I ako je vreme od dva meseca, posle usvajanja julskih mera, vrlo kratak period za donošenje zaključaka o položaju radne organizacije u novim uslovima privređivanja, ipak se na osnovu devetomesečnog periodičnog obračuna može oceniti momentalan uticaj privredne reforme na položaj radne organizacije.

Za devet meseci 1965.godine radna organizacija ostvarila je ukupan prihod od dinara 489.125.000 dinara, što u odnosu na isti period prošle godine iznosi 70 odsto više, dok su utrošena sredstva porasla svega za 28 odsto. Drugim rečima, na svakih 100 dinara utrošenih sredstava u prošoj godini ostvareno je 290,25 dinara ukupnog prihoda, dok je u ovoj godini ostvareno 384,40 dinara ili za 32 odsto više. To znači da je ekonomičnost poslovanja porasla za 32 odsto u odnosu na period januar-septembar 1964. godine.

Svedočenje Ungar Tihomira

Branislav Kiselički Nastanak, razvoj i uništenje jevrejske zajednice u Novom Bečeju

šefa odelenja za informatiku IVAPV Novi Sad - iz Novog Sada

U Novom Sadu sam 25. februara 1992. godine upoznao Ungar Tihomira, koji je kao dete bio zatočen u sabirnom logoru magazina LEO WEISS u Novom Bečeju. Vezu sam uspostavio preko Vasilija Nićina koji je dobro poznavao Ungar Tihomira.

Lično mi je ispričao sledeće:

Godišnja Skupština Zavičajnog kluba 2012. godine

Super User Prvih 5 godina

Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana, koji broji oko 80 članova prethodne 2011. godine imala je i učestvovala u sledećim aktivnostima:

- Februara smo organizovali naš redovni Zimski susret, koji se održava kontinuirano svake godine od 2009. godine ili od otvaranja muzeja Glavaševa kuća. Tom prilikom smo podelili Zahvalnice našim sugrađanima koji su svojim prilogom ili radom doprineli oplemenjivanju muzeja.

- Aprila meseca smo bili inicijatori i suorganizatori sa Lokalnom samoupravom za postavljanje spomen ploče na rodnu kuću našeg istaknutog glumca Slavka Simića.

- Maja meseca, na Noć muzeja što organizuje Lokalna samouprava, pripremili smo izložbu povodom 130 godišnjice od osnivanja Dobrovoljnog Vatrogasnog Društva Novi Beĉej. Oko pribavljenja eksponata mnogo su nam pomogli ĉlanovi DVD kao i aktuelni direktor profesionalne vatrogasne jedinice Novi Beĉej. Naši meštani su takoĊe donosili razne predmete i fotografije iz prošlosti vatrogasnog udruženja. Tu treba istaći uspešnu restauraciju vatrogasnih kola – pumpe u kome su mnogo njih uĉestvovali.

- Jula meseca je naše udruženje bilo suorganizator tradicionalnog susreta Old tajmeraša koji su posetili i muzej Glavaševa kuća.

- Avgusta meseca na Veliku Gospojinu u okvirima Glavaševe kuće održali smi naš veliki godišnji susret. Tom prilikom smo upoznali naše ĉlanove sa radom društva, održali godišnju Skupštinu i priredili kratak program recitala o Novm Beĉeju i zavičaju. Na ovaj dan smo promovisali i Letopis za 2010. godinu što je svakom ĉlanu bilo uruĉeno.

- Decembra meseca smo završili adaptaciju podruma Glavaševe kuće. Sami smo osmislili, a izvođači radova su bili Karolj Andre, Janoš Koso, Bela Vrešćak i još nekolicina naših sugraĊana. Burad i presu za grožđe smo dobili od Monje Jovanov. Materijalna sredstva obezbedila je Lokalna samouprava koja, treba istaći, veliko razumevanje gaji prema muzeju Glavaševa kuća.

- Treba istaći da su nam tokom cele godine u raznim akcijama svojim radom pomagali naši sugrađani

Završni račun za 2011. godinu

Preneta sredstva iz 2010. godine 34.517,85

Ĉlanarina za 2011. godinu 31.500,00

Za rad muzeja Glavaševa kuća – Jančika 180.000,00

Razni prilozi 2.900,00

UKUPNI PRIHODI 248.917,85

Izdaci za rad i ĉuvanje muzaja – Jančika 180.000,00

Sitni troškovi majstorima, sveske, pečat i slično 29.000,00

Reprezentacija 17.649,00

UKUPNI IZDACI 226.649,00

Ostalo na računu 31.12.2011. godine 22.268,85

KADROVSKE PROMENE

Zbog bolesti našeg predsednika Borivoja Ćurĉića koga sada zamenjuje potpredsednik, Karolj Andre neophodno je izvršiti neke promene i to zbog formalno pravnih i praktiĉnih razloga. Naime nama u APR za udruženja još uvek Radovan Popov figurira kao predsednik udruženja koji je ujedno i pravni zastupnik kluba. U razgovoru sa Borom došli smo do rešenja da je najbolje da Upravni odbor izaĊe pred Skupštinu sa predlogom za novog predsednika koji bi po statutu bio ujedno i pravni zastupnik kluba. Te odluke što se danas donesu treba poslati na adresu APR radi ažuriranja podataka o našem udruženju.

Upravni odbor predlaže Andre Karolja za predsednika Zaviĉajnog kluba, za potpredsednika Milorada Josimovića, a za sekretara Natašu Vidaković.

Sponzor
Interserver
50

Pomoć

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Poslednje postavljeno

Pišite nam...

vaše sugestije, predloge, ideje, komentare...