April 2008.

U Galeriji »Selo« , nakon otvaranja izložbe Geze Sakača, veče se nastavilo prezentacijom knjige »Kamendin«. Predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov poželeo je dobrodošlicu profesoru dr Aleksandru Kasašu, autoru knjige i našem uvaženom sugrađaninu. Detaljnije o istoričaru Kasašu, njegovoj knjizi kao i o naučnoj karijeri govorila je direktorica Narodne biblioteke Novi Bečej, Agneš Đukičin. Novobečejcima je prvi deo knjige bio posebno interesantan jer se u njemu govori o istoriji porodice Dunđerski i to ne bez razloga. Naime, dvorac na »Sokolcu« je Emilija Dunđerski donela u miraz kada se udavala za veleposednika Ivanovića. U svom izlaganju dr Aleksandar Kasaš je upoznao prisutne sa mnoštvom interesantnih detalja u vezi sa porodicom Dunđerski i povezanosti našeg mesta sa tom porodicom. Prilikom ove prezentacije sam autor je obećao da će uskoro prionuti na već prikupljeni materijal za knjigu o Novom Bečeju, a Novobečejcima ostaje da se nadaju da će se njegova i njihova želja ostvariti.

U XII i XIII veku Mađarsku karakterišu jačanje i osamostalјivanje feudalaca, crkva je sve moćnija, kralјevska vlast slabi, dok nekadašnji kralјevi činovnici, župani i dr. postaju feudalci. Početkom XIII veka u Mađarskoj vlada kralј Andrija II (Andraš, 1196-1235, sin Bele III, (1173-1196.) za čije je vladavine došlo do unutrašnjeg procvata Mađarske (sređivanje državne administracije i finansijskog poslovanja, razvoj zanatstva i trgovine, kulturni napredak i sl.).

Iz toga vremena potiče i prvi pisani trag o Bočaru. Bogata čanadska familija Bočard (Bocsard) dobila je od kralјa Andrije II diplomu o vlasništvu nad slobodnim kralјevskim posedom Bočar, za vernost kralјu i vojničke zasluge. Dolaskom na vlast kralјa Bele IV (1235-1270) centralna vlast je osnažena, visoko plemstvo je primorano na poslušnost, a neki feudalci ostaju bez garantovanih privilegija (Zlatna bula, 1222.). Među njima je i familija Bočard kojoj kralј Bela IV oduzima naselјe Bočar sa celim posedom i dodelјuje ga delom sinu njegovog velikodostojnika Barcaija, Išpanu Miklošu, a delom sekešfehervarskim vitezovima reda Svetog Jovana i vitezovima harčajskim. U svom dalјem razvoju Bočar menja brojne vlasnike. Oko 1337-1360. godine bio je u posedu familije Telegdi. Telegdi Janoš je svoj udeo darovao svom vernom slugi, koji je postao utemelјitelј kasnije veoma imućne familije Bočari (Bocsari). Ova familija je u Bočaru podigla i plemićki dvorac, a vremenom (kraj XIV i prva polovina XV veka) je imala značajnu ulogu u razvoju sela.