Kad je moj članak pod natpisom „Kumane" izašao u „Jugoslovenskom Dnevniku" od 2. VIII. o.g. br. 202. primlјen je od mojih parohijana oduševlјeno, čitan je po skupovima, po ćoškovima pred gomilama slušalaca, te se čula želјa, da se ista otštampa u vidu jedne knjižice i u narod, u parohiju moju, unese.
Odazivajući se želјi mojih parohijana, kojima preko 50 godina zalazim sa osvećenom vodom da im domove poškropim; i gde sam ih tokom pola veka na hilјade krstio, venčao i sahranio; s kojima evo 51 godinu delim i dobro i zlo, — rešio sam se, da im želјi u susret izađem, te im dajem svojim iždivenijem ovu knjižicu, da bi iz nje bar nešto saznali iz istorije moga sela, iako znam, da delce ovo neće izdržati kritiku nekog strogog naučenika, jer nije ni pisano strogo naučno, već su u njem samo nekoja zrnca iz istorije ovoga sela, koja će, uveren sam, zadovolјiti moje parohijane za koje je, u prvom redu i pisano.
