Bilo jednom u Novom Bečeju i Vranjevu

Za nas Novobečejce i Vranjevčane vredan je pomena podatak da je jednom u našem mestu u istom danu održana trka konja i regata, ali još kada budemo saznali da je pored toga održana i izložba konja i rogate stoke, a sve to pre 124 godine, tačnije 17. septembra 1893. godine, tek ćemo tada biti u čudu. Za većinu nas, a posebno za mlađi naraštaj, istorija revija paradnih konja počela je 28. avgusta 1994. godine. A što se tiče regate, ili takmičenja čamaca sa dva i četiri veslača – na državnom nivou, kao i takmičenja u skifu, za ono vreme to zvuči prosto neverovatno, ali je, prema pisanju tadašnjeg časopisa List za Lov i konjske trke (Vadász-és lóverseny-lap¹), ipak izvesno da se to zaista dogodilo.

Predsednik organizacionog odbora tog za Novobečejce važnog događaja bio je grof Endre Čekonić (Csekonits Endre) – dugogodišnji direktor konzorcijuma za izgradnju i korišćenje pruge Velika Kikinda – Veliki Bečkerek. Članovi odbora bili su: grof Aladar Karačonji (Karátsonyi Aladár) – političar i viši dvorski službenik, Jene Ronai (Rónay Jenő) – kraljevski savetnik, glavni župan Torontalske županije, Ivan Urban (Urbán Iván) – veleposednik, župan Aradske županije, grof Mikloš Betlen (Bethlen Miklós) – potomak poznate porodice iz Transilvanije i u kratkom periodu župan Torontalske županije, Gedeon Rohonci (Rohonczy Gedeon) – gospodar Bisernog ostrva i poslanik Turskobečejskog sreza u mađarskom parlamentu i Janoš Bišić (Bischitz János) – dugogodišnji predsednik Turskobečejske vodne zajednice u XIX veku. Nabrojana gospoda su bila odgovorna da konjske trke i regata proteknu u savršenom redu. Uslovi i propozicije za konjske trke bili su obelodanjeni 27. 8. 1893. godine.

Takmičenje je bilo u četiri discipline:

I Galop na 1400 metara, za punokrvna i ostala grla (prvo mesto 300 kruna)

II Trka preko prirodnih prepreka na 2800 metara, za sve vrste grla (prvo mesto 200 kruna)

III Trka konja vlasnika poljskih gazdinstava na 1200 metara (50, 40, 30 i 20 kruna)

IV Trka preko prepona na 360 metara (pobedniku 300 kruna od turskobečejskih gospođa)

Prijave je bilo moguće slati pismom ili telegramom do 10. septembra iste godine na adresu Ivana Urbana u Novom (Turskom) Bečeju.

Toga 17. septembra 1893. godine vremenske prilike su bile izuzetno pogodne za takmičenje, a i za ljubitelje konjičkih i vodenih sportova. U prepodnevnim časovima održana je izložba konja i rogate stoke u organizaciji Privrednog udruženja Torontalske županije, a uz pokroviteljstvo države Mađarske. Pored lepih primeraka punokrvnih i polukrvnih grla veleposednika iz okolnih županija, našli su se tu i vrlo lepi konji vranjevačkih zemljoposednika i gazda. Izložba je trajala skoro do 13 časova, kada je trebalo da počne trka konja. Novobečejska i vranjevačka gospoda i gospođe su se doterali za tu priliku kao što se doteruju gradska gospoda kada idu na konjičke trke. Ostali građani su takođe bili odeveni u svoja svečana odela. Bio je to praznični dan za naše stanovništvo, a i šire. Iz cele tadašnje Torontalske županije bilo je prisutno krem društvo, poznate i uvažene ličnosti društvenog, političkog i sportskog života. Spomenućemo samo neke od njih, tako da će spisak verovatno ostati manjkav: Jene Ronai sa suprugom, državni poslanik Janoš Purgli sa suprugom, Edmund Mihajlović (Ödön Mihailovics) sa suprugom, Gustav Šoljmoš sa suprugom, grof Aladar Karačonji, grof Armin Leiningen, Ivan Balaž sa suprugom, Ivan Urban sa suprugom, gospođa Zoltana Perišića sa ćerkom Jožikom, Šarolta Urban, Ilona Ištvanfi, Etel Kostović, gospođa Emila Abafija, državni poslanik Geza Pap, Bertold Fajlič (Feilitzsch Berthold) sa suprugom, Margit Vašarhelji, Melanija Vlahović, Bela Grob sa suprugom, gospođa Mikloša Lasloa, gospođa Mikloša Frajbajsa (Freibeisz Miklós), gospođa Lajoša Milera, gospođa Pala Šebešćena, gospođa Vojnić, Irena Bot, Jožef Daniel, Karolj Hauser, Đula i Emil Talian, Janoš Bišić, Antal Štajnbah (Steinbach) – kraljevski školski inspektor, Janoš Lešćanski i Gedeon Rohonci.

Posle pregleda i merenja džokeja, koje je izvršio Vidor Kiš, Mikloš Frajbajs i Emil Talian su mogli da označe početak trka. Trke je sa velikom pažnjom pratio glavni sudija Ernest Ronai. Jeste da totalisateur (prostorija za javno klađenje – kladionica) nije bio postavljen, ali to nimalo nije umanjilo interesovanje gospode za praćenje trka. Okupljeni gledaoci su sa velikim zadovoljstvom posmatrali i bodrili svoje favorite i uživali u ovom veličanstvenom događaju. Posle proglašenja pobednika, za pojedine trke, uz novčane nagrade, nije izostao lovorov venac, a bogami ni šampanjac.

Regata

Po završetku konjičke trke reka ljudi, koja je brojala preko hiljadu duša, uputila se ka Tisi. Naravno, viši stalež i gospoda su išli karucama i specijalnim kočijama dok su manje imućni koristili svoja zaprežna kola, a ostali narod je grabio za njima peške. Veličanstven prizor je bio videti srpsku i mađarsku gospodu u svečanim, a i narodnim nošnjama kako su zauzela priobalje od oko 2 kilometra dužine, da bi pratila predstojeću regatu.

U našem mestu je 1891. godine osnovano Turskobečejsko veslačko i klizačko udruženje (Törökbecsei csolnakázó és Korcsolyázó Egylet), te je organizacija ove regate bila izuzetna prilika za popularizaciju ovog vida sporta na vodi. Velike zasluge za održavanje regate možemo pripisati Ivanu Urbanu, potomku (sa ženske linije) Pavla Hadžimihajla i Klare Šišanji, kao i Gedeonu Rohonciju, novobečejskom veleposedniku sa Bisernog ostrva.

Sudija ovih takmičenja veslača bio je Ivan Urban, dok su Gedeon Rohonci i Edmund Mihajlović bili terenske sudije. Starteri su bili grof Armin Leiningen (sin grofa Karolja Leiningena od Vesterburga i Elizabete Šišanji) i Miška Žiroš, a merač vremena je bio Aladar Kovač. Početak pojedinih trka bio je u razmaku od 20 minuta.

Prva trka je bila predviđena za tri prijavljena takmičara u skifu (samo za Udruženje Torontal), a to su bili: Bela Štajbah (Steinbach), baron Fajlič Bertold i Ferenc Krenedić. Prvi je do cilja stigao baron Fajlič Bertold, drugi Bela Štajbah.

Druga trka je bila državno prvenstvo za četverce. Takmičili su se Udruženje-lađar Torontal (Torontál hajós-egylet) i Temišvarsko veslačko udruženje (Temesvári csolnakázó-egylet). Pobeda je pripala četvercu iz Temišvara.

Treća trka je bila u skifu, između Nacionalnog udruženja-lađar (Nemzeti hajós-egylet), Temišvarskog veslačkog udruženja (Temesvári csónakázó egylet) i Udruženja-lađar Torontal (Torontál hajós-egylet), sa dva čamca. Pobednik je bio veslač Nacionalnog udruženja-lađar.

Četvrta trka je bila rezervisana za državno takmičenje dvoseda između Temišvarskog veslačkog udruženja i Udruženja-lađar Torontal. Pobedu je izvojevalo Temišvarsko veslačko udruženje.

Peta trka je bila zatvorenog tipa, samo za dva četverca Udruženja-lađar Torontal.

Možda je jedina mana ove regate sa stanovišta publike bila loša vidljivost čamaca zbog odsjaja zalazećeg sunca za reku Tisu. No, to nimalo nije smetalo da se posle završenog takmičenja održi svečanost sa igrankom i da se novobečejske i vranjevačke kafane napune zadovoljnim gostima.

Konjička, kasačka i galopska trka na hipodromu „Sigetˮ

No, da se vratimo na konjičke trke, ali sada u 1951. godinu, kada je Klub za konjičke sportove „Jadranˮ Vološinovo² (Vološinovo – tadašnji naziv za Novi Bečej) organizovao konjičke kasačke i galopske trke na svom hipodromu „Sigetˮ. Ta oblast severozapadno od Vranjeva, gde se nalaze arteski bunari za snabdevanje grada pijaćom vodom, od davnina je poznata u narodu pod imenom Siget (Sziget – mađarska reč za ostrvo). Upisnica po grlu bila je 100 dinara, a za eventualne nesreće na terenu klub nije odgovarao. Vođstvo trke, kako je pisalo u programu, sačinjavali su:

Tehnički rukovodioci: Sudarski Milorad, Miletaški Mile

Glavni sudija: Popović Braša, a pomoćnici Peskar Stojan i Svilengaćin Radovan

Sudije na stazi: Vlaškalin Aleksa i Boberić Joca

Merači vremena: Števkić Svetozar i Crkvenjakov S.

Starteri: Pajić Živa, Stanković Nikola, ml. Stanković Savica, Kovačev Milorad i Stojišin Slavko

Šef padokara: Budžarev Mita, a pomoćnici Pajić Čeda i Neatnica D. Nića

Kurir: Bugarski Živa

Dežurni lekar: Ćeremov Živojin

Dežurni veterinar: Todorović Ljubomir

Dežurni gumar: Ćurčić Ivan

Hendikaperi: Stanković Milan i Miletaški Steva

Ekonom: Dilber Radislav

Na programu su bile sledeće trke:

Kasačka trka za punokrvna i dvogodišnja grla

Dužina staze 1200 metara. Učestvovalo deset takmičara.

Nagrade: za I mesto – 1000 dinara, za II mesto – 800 dinara, a za III mesto – 500 dinara.

1. „Manciˮ – vlasnik Lalić Veselin
2. „Pobraˮ – vlasnik SRZ „B. Glavaškiˮ
3. „Ečkešˮ – vlasnik Budžarov Mita (mađarska reč Öcskös – srpski se piše Ečkeš)
4. „Verunˮ – vlasnik Marticki Živko (Čurug)
5. „Veskoˮ – vlasnik Ivkov Jova (Srbobran)
6. „Dilberˮ – vlasnik Vodna uprava (Bečej)
7. „Zoricaˮ – vlasnik Davidović Stojan (Čurug)
8. „Kornerˮ– vlasnik SRZ „Mijatov Boškoˮ (Elemir)
9. „Filkoˮ – vlasnik Pokrajinsko imanje (Bečej)
10. „Cicaˮ – vlasnik „Prokaˮ Dobrica (Bečej)

Kasačka trka za sva grla od 3 godine i starija

Dužina staze 1800 metara. Učestvovalo 12 takmičara.

Nagrade: za I mesto – 1500 dinara, za II mesto – 1200 dinara, a za III mesto – 800 dinara.

1. „Čedaˮ – vlasnik Pajić Nika
2. „Mangupˮ – vlasnik „Poletˮ
3. „Marciˮ – vlasnim Miletaški Steva
4. „Vesterˮ – vlasnik Klavirov (Elemir)
5. „Frajlaˮ – vlasnik Jašin Rada (Čurug)
6. „Perunaˮ –vlasnik Čekić Đorđe (Čurug)
7. „Ratkoˮ – vlasnik Čupić Milenko (Čurug)
8. „Linčekˮ – vlasnik Dolovac Aleksandar (Čurug)
9. „Lenuhˮ – vlasnik Vasin Vasa (Čurug)
10. „Fantonˮ – vlasnik Prodanov Živa (Bečej)
11. „Salnaˮ – vlasnik Horvatski Mila (Bečej)
12. „Bećarˮ – vlasnik Mečkić Miladin (Čurug)

Galopska trka pod sedlom. Grla od 3 do 15 godina

Dužina staze 1600 metara. Učestvovalo 8 takmičara.

1. „Oraoˮ – vlasnik Vojinović Vuja (Bečej)
2. „Frajlaˮ – vlasnik Vojinović Vuja (Bečej)
3. „Pignotˮ – vlasnik Vojinović Vuja (Bečej)
4. „Kedvešˮ – vlasnik Međeri Ileš (Bečej)
5. „Agnješˮ – vlasnik Međeri Ileš (Bečej)
6. „Begonijaˮ – vlasnik Pokrajinsko imanje (Bečej)
7. „Silnaˮ – vlasnik Pokrajinsko imanje (Bečej)
8. „Viorˮ – vlasnik Spajić (Bečej)

Kasačka trka za punokrvna grla od 3 do 12 godina

Dužina staze 2200 metara. Učestvovalo 16 takmičara.

Nagrade: za I mesto – 2800 dinara, za II mesto – 2000 dinara, a za III mesto – 1500 dinara.

1. „Rujanaˮ – vlasnik Janjić Rada (Čurug)
2. „Rokoˮ – vlasnik Miletački Steva
3. „Čičkoˮ – vlasnik Mečkić Miladin (Čurug)
4. „Nervaˮ – vlasnik Vasa Vasin (Čurug)
5. „Ljuškoˮ – vlasnik Karavarov (Elemir)
6. „Birkanˮ – vlasnik Vodna uprava (Bečej)
7. „Njertešˮ – vlasnik SRZ „B. Glavaškiˮ
8. „Čibikaˮ – vlasnik SRZ „Mijatov Boškoˮ (Elemir)
9. „Abisinˮ – vlasnik Pokrajinsko imanje (Bečej)
10. „Milčekˮ – vlasnik Pajić Mile (Taraš)
11. „Grivaˮ – vlasnik Horvatski Miladin (Bečej)
12. „Finjetonˮ – vlasnik SRZ Mijatov Boško (Elemir)
13. „Istinaˮ – vlasnik Miletaški Dobrivoj (Bečej)
14. „Adutˮ – vlasnik Mijatov Momir (Elemir)
15. „Zitoˮ – vlasnik Isakov Zoran (Čurug)
16. „Pilotˮ – vlasnik Perić Rada (Čurug)

Peta trka – Pioniri su izvodili vežbe sa konjima (ponikama)

Trka dvoprega

Dužina staze 2400 metara

Nagrade: za I mesto – 3000 dinara, za II mesto – 2500 dinara, a za III mesto – 2000 dinara.

1. „Mangupˮ – „Sokoˮ
2. „Čičkošˮ – „Bećarˮ
3. „Marciˮ – „Rokoˮ
4. „Fantonˮ – „Njertešˮ
5. „Grivnaˮ – „Abisinˮ
6. „Finjetonˮ – „Milčekˮ
7. „Pilotˮ – „Vestaˮ

U pauzi trke usledilo je izvlačenje brojeva za tombolu. Srećnim dobitnicima je sledovala primerena nagrada: jedno prase, par ćuraka, nalivpero, muška majica, i pet drugih nagrada. Nagrade su odmah tokom pauze i podeljene.

¹ Mađarski nacionalni arhiv Budimpešta (National Archives of Hungary)

² Program konjičkih kasčkih i galopskih trka iz 1951. godine – iz arhive Karolja Andrea