Da naš gradić – Novi Bečej ima izuzetno povoljnu lokaciju to po najviše možemo zahvaliti reci Tisi. Svo napredovanje i razvitak našeg mesta u prošlosti ( sve do početka XX veka ) upravo Tisi možemo zahvaliti. Naša luka je bila jedna od najprometnijuh u Austro-Ugarskoj i iz nje se banatska pšenica transportovala u razne krajeve monarhije. Sredinom XIX veka Borđoškim prosekom dobijamo jedno veliko ostrvo koje će se vremenom nazvati Biserno ostrvo. Dinje, kajsije i vino Krokan sa imanja grofa Rohoncija koje se nalazilo tamo, proslaviti će nas po čitavoj Evropi. Imamo mi u našem ataru još nekoliko „bisera“, kao što je crkva Arača, Borđoš, Matejski brod, Slano kopovo i jedan još neotkriven biser a to je ostrvo na Tisi. Na svim nabrojanim lokacijama je dosta toga urađeno ( daleko od dovoljnog ) ali to malo ostrovo je ostalo netaknuto, zaraslo šibljem i kupinama između vrba i topola. Tu nam je uzvodno od grada na svega 1700 metara, dužina joj je oko 200 m, a nije šire od četrdesetak metara. Posećuju ga uglavnom pecaroši zbog riba grabljivica ( smuđeva, somova, bucova ... ) i veliki broj kupača zbog peščanog „špica“ i plićaka sa peskovitim dnom. Mnogo je tu deca naučilo da pliva, mnogi od nas su tu počeli svoje kamperske avanture.
Krajnje je vreme da to malo ostrvo sa potencijalom turističkog bisera očistimo, planski uredimo kako bi stvorili uslove za boravak ne samo za nas meštane, nego i za mnogo spominjane turiste-nautičare. Imamo plažu, imamo Marinu „Gradište“ ali smo svesni i toga da je to ipak malo prostora za sve veći broj kupača i ljubitelja prirode. I zato treba što pre da iskoristimo to bogomdano ostrvo, da izvadimo taj naš biser iz njegove školjke da ga svi vide i da ga svi koriste. Meštani ne sumnjaju da će glavni pokretač i nosioc te akcije biti oštinska uprava, pošto su se do sada u nekoliko navrata potvrdili sa realizacijama svojih dobrih ideja.
Za početak bi uredili samo polovinu ostrva i to njegov jugo-istočni deo koji je okrenut prema Novom Bečeju. Javno preduzeće „Komunalac“ bi sa svojim ljudima uz pomoć članovima udruženja koji u svom nazivu nose reči; ljubitelji prirode, ekologija, Tisa i slično, obavio grube radove. Po tom nekom planu, svo šiblje i većina kupine bi se trimerima iseklo. Odgovarajuće vrbe, topole i jasen bi se obavezno sačuvao. Od oble građe bi se napravile klupe i stolovi a postavili bi i nekoliko kanti za smeće. Toaleti bi također bili od oble građe. Mesta za palenje vatre bi bila određena a ložišta možda i pripremljena. Sa leve i desne strane, na delu gde je uređeno ostrvo napravila bi se prilazna mesta za čamce, brodice i splavove.
Sve ovo, uz dobru volju i podršku sviju Nas, ne bi mnogo materijalnih sredstava zahtevalo i verovatno svi ti radovi oko uređenja ostrva uz dobar plan i dobru organizaciju trajali bi manje od mesec dana.
Mnogo leta je prošlo u nadi da će se ostrvo urediti, proći će i ovo, ali siguran sam da će u nekom skorašnjem letu ostrvo ipak postati pravi naš biser.
