Putokazi u Novom Bečeju

Juli 2009.

JP Direkcija pobrinula se za postavljanje tabli sa putokazima koji upućuju putnike namernike kako da stignu do značajnih objekata u gradu i okolini. U skladu sa statutom opštine, na tablama je ispisan tekst na srpskom jeziku, na jeziku nacionalne manjine - mađarskom i na značajnijim međunarodnim jezicima - engleskom i nemačkom.

Široka i raznovrsna aktivnost

U našoj opštini je nastavljana aktivnost vezana za sprovođenje privredne reforme. Održano je nekoliko konferencija Socijalističkog saveza a najbrojniji su sastanci u radnim organizacijama, gde se sastaju organi samoupravljanja, Osnovne organizacije SK, stručni kolegijumi i radni kolektivi u cellini.

Može se uopšteno odmah na početku reči da skoro svi vrše preračunavanja i da traže svoje mesto u novim uslovima.  Naravno, negde se u tome dalje otišlo i raspravlja se potpuno konkretno, a negde, iako u manjem broju slučajeva, razgovori su dozirani načelnim razmatranjem.

Na sastancima socijalističkog saveza poljoprivredne proizvođače najviše interesuju cene,  i na tim skupovima se vode najkonkretniji razgovori. Ti sastanci su veoma neposredni,  i zemljoradnici pokazuju veliki interes za sve instrumente koje je reforma donela. Pitanja su mnnogobrojna i nepreterujemo ako kažemo da je do reči jedva moglo doći, jer svako je želeo nešto da pita.

Prilog Danice Sekulić

profesora iz Zrenjanina, rođene u Novom Bečeju i MAVRAK MARGITE, penzionera iz Novog Bečeja

Na dan 28. avgusta 1988. godine od Danice Sekulić, proesora iz Zrenjanina, koja je rođena i odrasla u Vranjevu, dobio sam fotografiju lepe, mlade Jevrejke koja je sa njom išla u školu i koja se zvala Jucika - Julija, ali da joj se prezimena ne seća.

Raspitivao sam se kod vršnjaka Danice Sekulić koji su u isto vreme išli u građansku školu Erdman Franje, Lalić Desanke, a kasnije i kod Vase Nićina, koji je nešto stariji i najzad kod Mavrak Margite, penzionera iz N. Bečeja. Iz kazivanja sviju njih, a prvenstveno Margite Mavrak, koja se družila sa devojkom čiju sam fotografiju dobio, dešifrovali smo poreklo devojke i njezinu porodicu.

20. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

24–25. maj 2012. godine

Za veliki jubilej, 20 – godišnjicu postojanja „Obzorja na Tisi“, organizatori su se, posle dva uzastopna otvorena takmičenja solo pevača, odlučili da manifestacija ima retrospektivan, ali i svečarski karakter. Dani Josifa Marinkovića organizovani su 24. i 25. maja, sa tri koncerta i dve izložbe.

Svečanost otvaranja izmeštena je u hol Doma kulture, gde je mr Miloje Nikolić, ugledni teoretičar i horski dirigent, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, održao prigodnu besedu posvećenu Josifu Marinkoviću, koju su muzički upotpunili novobečejski pevači, sopranistkinja Marina Krulј, laureat takmičenja pevača „Obzorja“ (2010) i tenor Ileš Bečei.

Oficijelni početak sadržao je i zvanično obraćanje sekretara za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine, Milorada Đurića, da bi potom retrospektivnu izložbu dokumenata i fotografija prethodnih devetnaest Dana Josifa Marinkovića, otvorila Marija Adamov, muzikolog iz Novog Sada.

Obrazloženje predloga za pokretanje zaštite

Okanj bara, zajedno sa Slanim Kopovom i Barom Rusandom, predstavlja jedno od tri najreprezentativnija i najatraktivnija očuvana slana jezera smeštena u paleo - meandrima reke Tise u srednjem Banatu. Zajedno sa vodenim i močvarnim staništima i slatinama različite zaslanjenosti podloge predstavlja prioritetne tipove staništa za zaštitu u panonskom biljnogeografskom regionu.

Bara Rusanda je poznata po lekovitom blatu i istoimenoj banji, a Slano Kopovo je nadaleko čuveno kao jedno od najvećih ornitoloških rezervata u kome se tokom zime okupi nekoliko desetina hiljada ptica. Pored svoje jedinstvenosti, specifičnosti i retkosti područje oko Okanj bare još uvek je nedovoljno istraženo i afirmisano.

Organizovaniji oblici rada

U ovom delu Izveštaja istaknuto je da se organizaciona struktura članstva SK u opštini znatno izmenila u pozitivnom smislu u poslednje dve godine. Tako je u prvom periodu u organizaciju SK prijavljeno 230 novih članova, od kojeg broja 58 žena. I pored toga što su pozitivno ocenjena kretanja na prijemu,konstatovano je takođe da je jedan dobar broj članova CK kažnjen i isključen iz Saveza. Gotovo sve osnovne organizacije su u ovom periodu intenzivno radile na svom organizacionom jačanju i učvršćenju, a što se može zaključiti i iz broja primljenih i isključenih u ovom razdoblju.

Novobečejski bioskopi

Dugogodišnji direktor bioskopa Vojvodina, Radovan Svilengaćin

Za prve bioskopske projekcije u našem mestu, koje su nam znane, prikazivane su u dvorišnoj zgradi hotel Royal, u samom centru Novog Bečeja. Inače, spratna zgrada hotel Royal postoji i danas, a nalazi se na uglu kod parka, dok je zgrada sa bioskopskom dvoranom izgorela tridesetih godina XX veka. Predpostavlja se da su se pokretne slike u Novom Bečeju pojavile u drugoj deceniji XX veka, verovatno za vreme Velikog rata. O redovnim bioskopskim predstavama saznajemo sa plakata od 1919. do 1931. godine. One su štampane u štampariji Gige Jovanovića, a sada se čuvaju u zavičajnoj zbirci1 Narodne biblioteke Novi Bečej.

Veleposed Kamendin u vlasništvu Đoke L. Dunđerskog (1917-1946)

Nаkоn smrti Lаzе Dunđеrskоg, јеdnоg оd nајbоgаtiјih Srbа sа tеritоriје dаnаšnjе Vојvоdinе, cеlоkupnа njеgоvа imоvinа pоdеlјеnа je po tеstаmеntu nаslеdnicimа. Prеmа njеmu, Đоkа je kао stаriјi sin nаslеdiо pоsеdе: Kulpin, Kаmеndin, imаnjе u Dоbrinji (Bоsnа) i nеštо mаnjе zеmlје u srbоbrаnskоm i turiјskоm аtаru, оkо čеtiri hilјаdе јutаrа. Nајvеrоvаtniје je, pаtriјаrhаlnо vаspitаvаn Lаzаr, kојi je tеškоm mukоm, rаdоm i zаlаgаnjеm stеkао imаnjе, htео dа i nа оvај nаčin „kаzni" stаriјеg Đоku, kојi sе vеć u tо vrеmе, kао оkоrеli nеžеnjа, priličnо bаhаtо pоnаšао i nеmilicе trоšiо оčеvinu. Pоslе smrti Lаzаrа Dunđеrskоg, a u tоku оstаvinskе rаsprаvе Đоkа Dunđеrski i dr Gеdеоn Dunđеrski spоrаzumеli su sе 9. оktоbrа 1917. sа sеstrаmа о slеdеćеm:

Molim nadležne da me proglase za novog Novobečejca

Ako ste iz nekog drugog grada, gde vas sve nervira: sebični ljudi, gramzive žene, nevaspitana deca, razmaženi psi, poludivlje mačke, pomahnitali automobili (sa crnogorskim tablicama), usmrđeni vazduh i fekalizovane reke, znajte da postoji jedan grad za koji ja lično jemčim da je normalan, smiren i ljudski.

Moje javno deklarisano zaglavlje za proglašavanje Novog Bečeja centrom vasione, temelji se na neprestanom pronalaženju razloga da do njega dođem i u njemu proboravim što duže vremena.

Kada me moji novobečejski prijatelji takvom prilikom sretnu, obično kažu: "Evo, došli nam opet Pančevci", mada ja uvek dolazim u jednini. Ne bi ni voleo da im dovodim množinu Pančevaca, Zrenjaninaca, Kikinđana, Novosađana ili Beograđana, sem nekih probranih, a i njih ne moram, jer i oni dođu sami.

Male radne organizacije u težem položaju

U okviru široke diskusije o Nacrtima Društvenih planova SFRJ, SRS i APV, prošle nedelje je organizovana diskusija predstavnika poljoprivrednih radnih organizacija o Društvenom planu razvoja AP Vojvodine u periodu 1966-1970. Pored predstavnika poljoprivrednih organizacija sastanku je prisustvovao i Stevan Škrbić, predsednik opštinskog odbora SSRNS Novi Bečej.

Pošto je predsedavajući Inž. Miloš Vijatov upoznao prisutne sa ciljem sastanka razvila se veoma sadržajna diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici svih poljoprivrednih organizacija u Novom Bečeju.

Značajan porast akumulacije

Prošlog petka održana je dvadesetšesta zajednička sednica Opštinskog veća i Veća radnih zajednica kojoj su prisustvovali Ištvan Palašti, predsednik Socijalno-zdravstvenog veća pokrajinske skupštine sa područja opštine kao i predstavnici Službe društvenog knjigovodstva iz Zrenjanina.

U centru pažnje odbornika oba veća bila je Analiza periodičnih obračuna privrednih organizacija za period januar-septembar tekuće godine, o čemu je odbornicima dostavljen iscrpan materijal a dato je i uvodno izlaganje od strane Nedeljka Petrića, pomoćnika direktora SDK Zrenjanina.

Kulturno-istorijske vrednosti

Novi Bečej

Arhitektonska kulturna dobra:

• Zgrada hotela Rojal

• Zgrada na Trgu Oslobođenja br. 3

• Zgrada na Trgu Oslobođenja br. 4