Poslednje skupštinske izbore u staroj Jugoslaviji 1938. godine sprovodila je Stojadinovićeva vlada, koja je otvoreno pošla putem fašizacije zemlјe po ugledu na Musolinija i Hitlera. Međutim, KPJ, radnička klasa i radni narod, pod Titovim rukovodstvom od 1937. godine, vodili su borbu protiv nenarodnih režima, za odbranu i nezavisnost zemlјe.
16.04.2010.
Sastanku prisustvuju: Branislav Vojnov, Radovan Popov, Milorad Azucki, Janoš Koso i Karolj Andre
Dnevni red:
Izveštaj i čitanje pisma Dragana Rauškog upućeno Zavičajnom klubu. Posle diskusije o tome napisan je odgovor koji će se u ponedeljak 19.04.2010. godine predati u opštinskoj pisarnici za Dragana Rauškog, Milivoja Vrebalova i Tomislava Ratkovića.
Ući u trag zaostavštini Branislava Josimovića koja sa sastoji od niz fotografija i dokumenata iz perioda od 1941 pa do kraja XX veka. Milorad Azucki se prihvatio da pronađe kontakt osobu za naslednike te zbirke.
Informacija Milorada Azuckog i Radovana Popova da će grupa od 55 penzionera iz Vrbasa 22.04.2010. godine posetiti muzej »Glavaševa kuća«. Janoš Koso će dočekati posetioce.
15. oktobra između 9 i 10 časova dvorišta Lončina Dragana i Rajka zahvatio je veliki požar, koji se kasnije proširio i na dvorište njihovog suseda Beslać Sime. Požar su izazvala deca. Pošto se u dvorištu nalazila slama, to se požar naglo širio te je pretila opasnost da zahvati i kuću. Požrtvovanjem građana koji su se sakupili u velikom broju, kao i pomoć vatrogasaca sa vrlo skromnim sredstvima, a kasnije i pomoć ekipa iz Kikinde i Novog Bečeja požar je lokalizovan ali su ipak štete velike.
Kod Beslać Sime šteta je na licu mesta procenjena a pošto je osigurano kod OZ-a, to će se istom nadoknaditi.
Međutim, pošto je šteta kod Lončina Dragana i Rajka veća, a ista svoja domaćinstva nisu osigurali, to su građani Bočara voljni da istim izađu u susret i pomognu im. Vredno je pomenuti da je OOSK pri Opštoj zem zadruzi Bočar, na svom sastanku, održanom tog dana uveče, donela zaključak da predloži radnoj organizaciji Zaduge, da svi njeni članovi skromnim novčanim sredstvima pomognu svoga radnika Lončina Dragana, kao i da se postradalima da po jedna prikolica slame i izvesne količine drveta da bi mogli podići svinjce i šupe koje su im u požaru izgorele.
Takođe je vredno istaći i solidarnot privatnog pekara Radivoja Rakazov iz Bočara, koji u znak poštovanja prema svom redovnom kupcu Lončina Rajku daje ceo naredni mesec besplatno hleb i na taj način mu pomaže da opstane u svim kritičnim danima. Slične inicijative se pokreću i od strane Crvenog krsta, kao i MOSSRN Bočar.
Privreda Opštine Novi Bečej u svom poslovanju za 1996. godinu iskazala je sledeće finansijske rezultate:
| OPIS | Privreda Opštine Novi Bečej | |
| Iznos 1996. | Indeks 1996/1995 | |
| Ukupan prihod | 338941 | 163,3 |
| Ukupni rashodi | 338526 | 148,1 |
| Dobit - neto prihod | 4089 | 229,8 |
| Gubitak | 3754 | 16,4 |
| Broj zaposlenih (apsolutni broj) | 3656 | 98,1 |
|
Prosečna mesečna neto zarada po 1 zaposlenom (u dinarima) |
592 | 183,9 |
Rast ukupnog prihoda privrede Opštine Novi Bečej od 63,3 %, brži je od rasta ukupnih rashoda koji iznose 48,1 %, a pošto su i u masi ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda, može se oceniti, da je ova privreda, relativno, upoređujuća je sa drugim opštinama okruga ostvarila povoljnije rezultate.
Ostvarena dobit veća je od iskazanog gubitka za 8,9 %, dok je po drugim opštinama okruga obrnut slučaj, gubici su veći od iskazane dobiti.
Avgust 2008.
U Galeriji "Selo", Doma kulture opštine Novi Bečej, 13. avgusta je održano veče poezije i promocija prve knjige, zbirke pesama, Sekereš Ištvana Gelerta, koja nosi naziv "Igra rečima". Svojim sugrađanima i mnogobrojnim prijateljima iz susednih gradova, Sekereš se predstavio kao čovek koji je kroz život "uglavnom sam peške išao", savladavajući prepreke uz pomoć Stvoritelja, ostavljajući za sobom svaku ljudsku nadmenost, sa žarkom željom da otvori dušu ka svetu i čitaocu daruje sebe igrajući se rečima. Inspiraciju nalazi u svetu mašte i stvarnosti, vezuje se za svoje korene, detinjstvo, suprugu kao sigurni oslonac i ljude oko sebe. Gotovo da je svako dešavanje u njegovom životu rezultiralo novom pesmom, pa je tako nastala i ova zbirka poezije sa stotinak naslova. Autor stihova i njegovi prijatelji su tokom večeri čitali stihove i deo recenzije koju je za knjigu napisala Marta Njari iz Sajana, a prevod na srpski jezik pripremila Edit Silađi iz Bečeja.
Novi Bečej nalazi se u delu Panonske nizije, koji je, nekad, u doba Rimske imperije, bio rimska provincija.
Nastanak Panonske nizije vezan je za formiranje evroazijskog planinskog sistema, posebno za formiranje Karpata kao najmlađeg velikog planinskog sistema koji se horizontalno pruža u pravcu Atlanski - Tihi okean. Pre postanka Alpa i Karpata prostiralo se, preko ovog terena, Mediteransko more.
Formiranjem Alpa i Dinarskih planina prekida se veza s Mediteranskim morem, ali ostaje Panonska nizija pokrivena - takozvanim - Sarmatskim morem. Formiranjem Karpata prekida se veza s drugim morima i stvara se kontinentalno more (jezero) – takozvano - Panonsko ili Pontsko jezero (kao što danas izgleda Kaspijsko jezero).
rođen je u Kumanu 1929. godine. Tek 1943/1944. godine u Novom Bečeju završava više razrede osnovne škole. U periodu 1947-1951. godine u Somboru je završio Učitelјsku školu. U Somboru je trenirao i igrao za FK RADNIČKI. Dok je pohađao Učitelјsku školu dolazio je, 1948 -1951. godine, subotom-nedelјom u svoje Kumane i igrao za kumanski tim. Obavezno je jednom mesečno dolazio u Kumane a bilo je i više puta a sve u zavisnosti od važnosti utakmice. Ta putovanja su bila vrlo naporna, naročito povratak. Saobraćajne veze železnicom nisu direktno obezbeđivale putovanje, a i red vožnje je omogućavao samo jednom dnevno dolazak-odlazak. Čak je bilo i presedanja. Na putu se provodio ceo dan. Najteže je bilo putovanje kada su Kumančani igrali kao gosti, jer je Toma dolazio u Kumane, pa onda sa fudbalerima odlazio i po 50 km. dalјe od Kumana da bi se , posle utakmice, kasno vraćao u Kumane, te preko noći putovao za Sombor. Bilo je i direktnih putovanja, iz mesta gde su igrali fudbal, za Sombor. Takva je, u stvari, bila sudbina svih učenika ili studenata a koji su dolazili u Kumane da pojačaju svoj tim.
rođen u Zrenjaninu 1943. godine, a tek 1954. godine dolazi sa porodicom u Kumane. U osnovnoj školi počeo da brani i kao golman u fudbalu i rukometu bio zapažen. Od svojih vršnjaka bio višlјi i razvijeniji.
Od 13.11.1961. godine registruje se za tadašnji fudbalski klub Elektrovojvodina iz Zrenjanina a posle rasformiranja prelazi u FK Banat iz Zrenjanina, 7.9.1962. godine i igra do 14.9.1963. godine. U oba ova kluba bio je golman samo što je u FK Banatu bio drugi golman.
Od 14.9.1963. godine igra za Kumančane. Na nekoliko utakmica branio a onda počeo da igra u navalnom redu na mestima centarfora ili leve polutke. Visok 184 cm, jake fizičke konstitucije, crnomanjast impozantno je delovao na ovim mestima u timu. Kod protivničkih igrača stvarao je tremu. Zavidne brzine, jakog šuta iz pokreta, kao i iz mesta, vrlo često je davao golove. To je činio i iz skoka posle nabačenih lopti pred golom protivničkog tima.
Dr Pаtаki Lаslо rоđеn је 31.12.1926. gоd. u Nоvоm Bеčејu. Оsnоvnu škоlu је zаvršiо u Nоvоm Bеčејu, а gimnаziјu u Pаnčеvu i Zrеnjаninu. Маturirао је sа оdličnim uspеhоm. U Zаgrеbu је upisао Меdicinski fаkultеt, kојi је zаvršiо 1952. gоdinе. Spеciјаlizirао је pеdiјаtriјu nа Меdicinskоm fаkultеtu u Bеоgrаdu i stеkао zvаnjе primаriјusа.
Prаksu је rаdiо u bоlnici dr Drаgišа Мišоvić gdе mu је pоnuđеnо zаpоslеnjе. Dоktоr Lаslо је ipаk rеšiо dа sе vrаti u Nоvi Bеčеј, svој rоdni grаd, dа lеči i pružа pоmоć, prvоbitnо, svојim sugrаđаnimа. Pоrеd lеčеnjа dеcе bаviо sе i lеčеnjеm stаrih оsоbа.
Nаkоn smrti Lаzе Dunđеrskоg, јеdnоg оd nајbоgаtiјih Srbа sа tеritоriје dаnаšnjе Vојvоdinе, cеlоkupnа njеgоvа imоvinа pоdеlјеnа je po tеstаmеntu nаslеdnicimа. Prеmа njеmu, Đоkа je kао stаriјi sin nаslеdiо pоsеdе: Kulpin, Kаmеndin, imаnjе u Dоbrinji (Bоsnа) i nеštо mаnjе zеmlје u srbоbrаnskоm i turiјskоm аtаru, оkо čеtiri hilјаdе јutаrа. Nајvеrоvаtniје je, pаtriјаrhаlnо vаspitаvаn Lаzаr, kојi je tеškоm mukоm, rаdоm i zаlаgаnjеm stеkао imаnjе, htео dа i nа оvај nаčin „kаzni" stаriјеg Đоku, kојi sе vеć u tо vrеmе, kао оkоrеli nеžеnjа, priličnо bаhаtо pоnаšао i nеmilicе trоšiо оčеvinu. Pоslе smrti Lаzаrа Dunđеrskоg, a u tоku оstаvinskе rаsprаvе Đоkа Dunđеrski i dr Gеdеоn Dunđеrski spоrаzumеli su sе 9. оktоbrа 1917. sа sеstrаmа о slеdеćеm:
Pored pejsaža slikao sam mrtvu prirodu posebno cveće. Cveće i voće predstavljaju skoro polovinu svih moji slika. Ruže u raznim bojama i kombinacijama naslikao sam najmanje stotinak.
Sve sam ih uglavnom poklonio mojim prijateljima i drugovima mojih sinova. Mrtva priroda je uvek prisutna u bilo kom vidu u stanu i kući uopšte te je to jedan od osnovnih razloga što je ona toliko preokupirala moju slikarsku aktivnost.
