Juli 2009.
JP Direkcija pobrinula se za postavljanje tabli sa putokazima koji upućuju putnike namernike kako da stignu do značajnih objekata u gradu i okolini. U skladu sa statutom opštine, na tablama je ispisan tekst na srpskom jeziku, na jeziku nacionalne manjine - mađarskom i na značajnijim međunarodnim jezicima - engleskom i nemačkom.
U našoj opštini je nastavljana aktivnost vezana za sprovođenje privredne reforme. Održano je nekoliko konferencija Socijalističkog saveza a najbrojniji su sastanci u radnim organizacijama, gde se sastaju organi samoupravljanja, Osnovne organizacije SK, stručni kolegijumi i radni kolektivi u cellini.
Može se uopšteno odmah na početku reči da skoro svi vrše preračunavanja i da traže svoje mesto u novim uslovima. Naravno, negde se u tome dalje otišlo i raspravlja se potpuno konkretno, a negde, iako u manjem broju slučajeva, razgovori su dozirani načelnim razmatranjem.
Na sastancima socijalističkog saveza poljoprivredne proizvođače najviše interesuju cene, i na tim skupovima se vode najkonkretniji razgovori. Ti sastanci su veoma neposredni, i zemljoradnici pokazuju veliki interes za sve instrumente koje je reforma donela. Pitanja su mnnogobrojna i nepreterujemo ako kažemo da je do reči jedva moglo doći, jer svako je želeo nešto da pita.
profesora iz Zrenjanina, rođene u Novom Bečeju i MAVRAK MARGITE, penzionera iz Novog Bečeja
Na dan 28. avgusta 1988. godine od Danice Sekulić, proesora iz Zrenjanina, koja je rođena i odrasla u Vranjevu, dobio sam fotografiju lepe, mlade Jevrejke koja je sa njom išla u školu i koja se zvala Jucika - Julija, ali da joj se prezimena ne seća.
Raspitivao sam se kod vršnjaka Danice Sekulić koji su u isto vreme išli u građansku školu Erdman Franje, Lalić Desanke, a kasnije i kod Vase Nićina, koji je nešto stariji i najzad kod Mavrak Margite, penzionera iz N. Bečeja. Iz kazivanja sviju njih, a prvenstveno Margite Mavrak, koja se družila sa devojkom čiju sam fotografiju dobio, dešifrovali smo poreklo devojke i njezinu porodicu.
24–25. maj 2012. godine
Za veliki jubilej, 20 – godišnjicu postojanja „Obzorja na Tisi“, organizatori su se, posle dva uzastopna otvorena takmičenja solo pevača, odlučili da manifestacija ima retrospektivan, ali i svečarski karakter. Dani Josifa Marinkovića organizovani su 24. i 25. maja, sa tri koncerta i dve izložbe.
Svečanost otvaranja izmeštena je u hol Doma kulture, gde je mr Miloje Nikolić, ugledni teoretičar i horski dirigent, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, održao prigodnu besedu posvećenu Josifu Marinkoviću, koju su muzički upotpunili novobečejski pevači, sopranistkinja Marina Krulј, laureat takmičenja pevača „Obzorja“ (2010) i tenor Ileš Bečei.
Oficijelni početak sadržao je i zvanično obraćanje sekretara za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine, Milorada Đurića, da bi potom retrospektivnu izložbu dokumenata i fotografija prethodnih devetnaest Dana Josifa Marinkovića, otvorila Marija Adamov, muzikolog iz Novog Sada.
Okanj bara, zajedno sa Slanim Kopovom i Barom Rusandom, predstavlja jedno od tri najreprezentativnija i najatraktivnija očuvana slana jezera smeštena u paleo - meandrima reke Tise u srednjem Banatu. Zajedno sa vodenim i močvarnim staništima i slatinama različite zaslanjenosti podloge predstavlja prioritetne tipove staništa za zaštitu u panonskom biljnogeografskom regionu.
Bara Rusanda je poznata po lekovitom blatu i istoimenoj banji, a Slano Kopovo je nadaleko čuveno kao jedno od najvećih ornitoloških rezervata u kome se tokom zime okupi nekoliko desetina hiljada ptica. Pored svoje jedinstvenosti, specifičnosti i retkosti područje oko Okanj bare još uvek je nedovoljno istraženo i afirmisano.
U ovom delu Izveštaja istaknuto je da se organizaciona struktura članstva SK u opštini znatno izmenila u pozitivnom smislu u poslednje dve godine. Tako je u prvom periodu u organizaciju SK prijavljeno 230 novih članova, od kojeg broja 58 žena. I pored toga što su pozitivno ocenjena kretanja na prijemu,konstatovano je takođe da je jedan dobar broj članova CK kažnjen i isključen iz Saveza. Gotovo sve osnovne organizacije su u ovom periodu intenzivno radile na svom organizacionom jačanju i učvršćenju, a što se može zaključiti i iz broja primljenih i isključenih u ovom razdoblju.
Za prve bioskopske projekcije u našem mestu, koje su nam znane, prikazivane su u dvorišnoj zgradi hotel Royal, u samom centru Novog Bečeja. Inače, spratna zgrada hotel Royal postoji i danas, a nalazi se na uglu kod parka, dok je zgrada sa bioskopskom dvoranom izgorela tridesetih godina XX veka. Predpostavlja se da su se pokretne slike u Novom Bečeju pojavile u drugoj deceniji XX veka, verovatno za vreme Velikog rata. O redovnim bioskopskim predstavama saznajemo sa plakata od 1919. do 1931. godine. One su štampane u štampariji Gige Jovanovića, a sada se čuvaju u zavičajnoj zbirci1 Narodne biblioteke Novi Bečej.
Nаkоn smrti Lаzе Dunđеrskоg, јеdnоg оd nајbоgаtiјih Srbа sа tеritоriје dаnаšnjе Vојvоdinе, cеlоkupnа njеgоvа imоvinа pоdеlјеnа je po tеstаmеntu nаslеdnicimа. Prеmа njеmu, Đоkа je kао stаriјi sin nаslеdiо pоsеdе: Kulpin, Kаmеndin, imаnjе u Dоbrinji (Bоsnа) i nеštо mаnjе zеmlје u srbоbrаnskоm i turiјskоm аtаru, оkо čеtiri hilјаdе јutаrа. Nајvеrоvаtniје je, pаtriјаrhаlnо vаspitаvаn Lаzаr, kојi je tеškоm mukоm, rаdоm i zаlаgаnjеm stеkао imаnjе, htео dа i nа оvај nаčin „kаzni" stаriјеg Đоku, kојi sе vеć u tо vrеmе, kао оkоrеli nеžеnjа, priličnо bаhаtо pоnаšао i nеmilicе trоšiо оčеvinu. Pоslе smrti Lаzаrа Dunđеrskоg, a u tоku оstаvinskе rаsprаvе Đоkа Dunđеrski i dr Gеdеоn Dunđеrski spоrаzumеli su sе 9. оktоbrа 1917. sа sеstrаmа о slеdеćеm:
Ako ste iz nekog drugog grada, gde vas sve nervira: sebični ljudi, gramzive žene, nevaspitana deca, razmaženi psi, poludivlje mačke, pomahnitali automobili (sa crnogorskim tablicama), usmrđeni vazduh i fekalizovane reke, znajte da postoji jedan grad za koji ja lično jemčim da je normalan, smiren i ljudski.
Moje javno deklarisano zaglavlje za proglašavanje Novog Bečeja centrom vasione, temelji se na neprestanom pronalaženju razloga da do njega dođem i u njemu proboravim što duže vremena.
Kada me moji novobečejski prijatelji takvom prilikom sretnu, obično kažu: "Evo, došli nam opet Pančevci", mada ja uvek dolazim u jednini. Ne bi ni voleo da im dovodim množinu Pančevaca, Zrenjaninaca, Kikinđana, Novosađana ili Beograđana, sem nekih probranih, a i njih ne moram, jer i oni dođu sami.
U okviru široke diskusije o Nacrtima Društvenih planova SFRJ, SRS i APV, prošle nedelje je organizovana diskusija predstavnika poljoprivrednih radnih organizacija o Društvenom planu razvoja AP Vojvodine u periodu 1966-1970. Pored predstavnika poljoprivrednih organizacija sastanku je prisustvovao i Stevan Škrbić, predsednik opštinskog odbora SSRNS Novi Bečej.
Pošto je predsedavajući Inž. Miloš Vijatov upoznao prisutne sa ciljem sastanka razvila se veoma sadržajna diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici svih poljoprivrednih organizacija u Novom Bečeju.
Prošlog petka održana je dvadesetšesta zajednička sednica Opštinskog veća i Veća radnih zajednica kojoj su prisustvovali Ištvan Palašti, predsednik Socijalno-zdravstvenog veća pokrajinske skupštine sa područja opštine kao i predstavnici Službe društvenog knjigovodstva iz Zrenjanina.
U centru pažnje odbornika oba veća bila je Analiza periodičnih obračuna privrednih organizacija za period januar-septembar tekuće godine, o čemu je odbornicima dostavljen iscrpan materijal a dato je i uvodno izlaganje od strane Nedeljka Petrića, pomoćnika direktora SDK Zrenjanina.
Novi Bečej
Arhitektonska kulturna dobra:
• Zgrada hotela Rojal
• Zgrada na Trgu Oslobođenja br. 3
• Zgrada na Trgu Oslobođenja br. 4