srenhu
  1. Vi ste ovde:  
  2. Početna
  3. Istorija

Puškaranјe na železničkoj pruzi

Zagorka Končar i Ljubomir Tabački Uvek u borbi

Štab Kumanskog partizanskog odreda u zajednici s mesnim rukovodstvima Partije i SKOJ-a spremao je, međutim, ozbilјniju akciju: napad na Opštinu i Policijsku stanicu i palјenje vršalica i kamara pšenice određenih domaćinstava.

Radi ovih akcija u Štabu je boravio Maksa Kovačev, sekretar MK KPJ. Dogovorili su se da napad izvedu u ponoć 27/28. jula. U napadu na Opštinu i Policijsku stanicu borcima Odreda pomoći će diverzantske grupe članova KPJ i starijih aktivista, koji će se partizanima pridružiti kod Dudare oko 22 časa. Diverzantske grupe omladinaca paliće vršalice i pšenicu, s tim što će akciju početi kad čuju eksploziju bombe u Opštini.

Rano izjutra 23. jula među partizane se uputilo skoro kompletno mesno rukovodstvo SKOJ-a: Joca Erdelјan, Svetozar-Marko Ješić, Ljubica Odadžić i Rada Stančić. Na zakazanom mestu očekivao ih je Slavko Stančić. S njim su otišli u Odred.

Raspodela sredstava samo po zaključenim ugovorima

Milan Kiselički 1965. godina

Savet za prosvetu i kulturu SO-e Novi Bečej, na svojoj nedavno održanoj sednici razmatrao je neka aktuelna pitanja iz oblasti školstva, od kojih valja pomenuti aktivnost saveta i njegovo angažovanje po pitanju dokvalifikovanja i stipendiranja nastavnog osoblja. Naime, savet za prosvetu i kulturu Skupštine opštine inicirao je potrebu dokvalifikacije nastavnog osoblja koji rade u višim odeljenjima osnovnih škola i gimnazija, a nemaju za to potrebnu stručnu spremu. Za tu svrhu obezbeđena su sredstva iz Društvenog fonda za školstvo i dodeljena školama na osnovu prijavljenog broja nastavnika i učitelja zainteresovanih za dokvalifikaciju.

Sport

Zavičajni klub Letopis 2007

Sportisti iz Novog Bečeja, u 2007. godini, dostojno su predstavljali svoj grad kako na domaćoj tako i međunarodnoj sceni. Za reprezentaciju Srbije nastupali su Livia Santo, Norbert Mesaroš, Jožef Lukač, Kornelia Kosoruš i Laslo Šuranji, a na pobedničkom postolju sa medaljama na grudima, ponos Novog Bečeja, bili su kuglašica Livia Santo, strelac Laslo Šuranji i dizač tegova Jožef Lukač, dok je kuglaš Norbert Mesaroš, na Svetskom prvenstvu, bio peti u disciplini sprint. Na međunarodnom turniru u Ljubljani zlatnu medalju osvojio je karatista Srđan Sudarski, na „Trofej Beograda" Norbert Mesaroš je u seniorskoj konkurenciji osvojio srebrnu medalju.

Blistali su Novobečejci i na domaćoj sceni. Na državnim prvenstvima, kup takmičenjima i turnirima dizači tegova su osvojili 72 medalje, karatisti čak 124, a kik bokseri preko 50 medalja. Muška juniorska ekipa Kuglaškog kluba Jedinstvo u sastavu Norbert Mesaroš, Oto Ivan, Ištvan Jager i Marko Pajić je na prvenstvu države zauzela drugo mesto.

Ispovest Olge Ungar

Branislav Kiselički Nastanak, razvoj i uništenje jevrejske zajednice u Novom Bečeju

Uveče, 14. 08. 1941. godine su nas pokupili, neko je imao vremena da nešto spakuje, a neki su bil bez igde ičega. Odveli su nas u sinagiogu i oko ponoći (sve se ovo dešava u Novom Kneževcu) smo otišli na željezničku stanicu. Naravno, nismo ništa znali, ni gde idemo, ništa će biti sa nama. Ujutru 15. 08. 1941. godine smo stigli u Novi Bečej, gde su već stigli Jevreji iz Kikinde i okolnih mesta, prizor je bio stravičan. Muškarci iz Kikinde su bili izubijani, plavi, sa podlivima krvi na licu, neki nisu mogli da idu, neki na nosilima. Posle smo saznali, da kada su bili pokupljeni i zatvoreni u kikindsku sinagogu, počeo je pir kulturbundista, koji je trajao skoro celu noć. Sa željezničke stanice u Novm Bečeju, postrojeni u redove, sprovedeni smo od stanice do sinagoge. Tu smo, umorni, uplašeni, spustili svoje pakete i seli na zemlju. U ovoj strašnoj atmosferi slušali smo krike jednog umobolnog muškarca iz Kikinde. Ovo zato zapisujem, jer krici jednog umobolnog su uvek stravičan doživljaj, a kamoli u masi od sedam stotina ljudi, žene i dece poplašene.

Predlozi za diskusiju

Ing. Karolj Kiš 1966. godina

Sad kada se najviše govori i radi na iznalaženju rezervi na svakom polju i na osnovu toga na otklanjanju svih nedostataka, možda je vreme pogledati i uporediti sve naše organizacije i uočiti iz novog ugla probleme.

Posmatrajući rad organizacija u komuni moguće je uočiti da nije bilo dovoljno poslovne saradnje već svako za sebe izolovano radi, usitnjavajući i već tako mali obim poslova u mestu i okolini. Stvarajući tako neku vrstu stihijske konkurencije, nicali su neopremljeni pogoni radnje u više preduzeća iste struke.

Ne ulazeći dublje u analiziranje i detaljisanje svih momenata koji utiču na cene usluga, može se zaključiti da su iste bile velike ne samo u odnosu na privatnike nego i u odnosu na druga preduzeća van našeg mesta obzirom da su se sukobljavali sa takvim teškoćama koje uopšte nisu mogli rešiti na primitivan  skup, i danas u eri mehanizovanosti i automatizovanosti neekonomičan način.

Avram Branković

Lazar Mečkić Da se podsetimo na Novi Bečej i Novobečejce

Branković Avram (Vranjevo-Novi Bečej, 1799 - Brusnica 1831) Otac Antonije, trgovac hranom, mati Alka. O. školu je učio u rodnom mestu, gimnaziju u Sr. Karlovcima i Segedinu, mađarska prava u Pešti i Kožmeku (1819), a ausrijska u Beču. Neko vreme je u Pešti jurat gde sarađuje naročito sa J Milovukom. Prevodio je građanske pesme sa mađarskog i nemačkog. Bio je poznanik V. Karadžića pa je s njim 1828. prešao u Srbiju. Više njegovih radova ostalo je neštampano, od kojih se sigurno zna za dva: Sokrat i njegova čaša otrova i Carigrad ili Istorija rata sa Turci. Štampanje ove druge knjige bilo je zabranjeno. U Brusnici je radio kao sreski pisar 1831. tu ga je, dok je govorio u nekom veselom društvu udarila kap.

Kamendin, kao državno gazdinstvo do polovine dvadesetog veka

Prof. dr Aleksandar Kasaš Kamendin, jedan od veleposeda Dunđerskih u Vojvodini

Оslоbоđеnjеm vојvоđаnskе tеritоriје, u јеsеn 1944. gоdinе, nаstаli su nоvi, prоmеnjеni uslоvi. U vrеmе rаtnоg pеriоdа оbnоvе i Kаmеndin je svојu prоizvоdnju usmеriо kа štо bržеm zаvršеtku rаtа. Prоizvоdi sа оvоg imаnjа, prеrаđеni u Dunđеrskоvim fаbrikаmа, pоsеbnо u nоvоsаdskоm "Kulpinu", itеkаkо su bili pоtrеbni sоvјеtskој vојsci, аli i pаrtizаnskim bоrcimа nа frоntu.

Zаvršеtkоm Drugоg svеtskоg rаtа nоvе vlаsti, u mnоgоmе su tеžilе dа pоlitički, аli i еkоnоmski rаzvlаstе prеdrаtnu buržоаziјu, tе je njihоvа imоvinа dоšlа pоd pоsеbаn udаr, prе svеgа kао nеpriјаtеlјskа. Kоd nеmаčkе mаnjinе tо je mnоgо lаkšе išlо, јеr je оnа u cеlini prоglаšеnа kао kоlаbоrаntskа i nеpriјаtеlјskа, јоš u nоvеmbru 1944. gоdinе, kаdа je Prеdsеdništvо АVNОЈ-а dоnеlо pоsеbnu Оdluku о prеlаsku u držаvnu svојinu svе nеpriјаtеlјskе imоvinе, pоsеbnо оnih kојi su оtvоrеnо sаrаđivаli sа оkupаtоrоm.

Čedomir Gecić

Milan Kiselički 1965. godina

Tridesetdvogodišnji ČEDOMIR GECIĆ već niz godina sarađuje sa Zemljoradničkom zadrugom. Jedan je od prvih njegovih kooperanata. Posetili smo ga u njegovoj kući u želji da sa njim porazgovaramo o toj njegovoj sada već dugogodišnjoj saradnji.

Prinos na njivi ove godine je podbacio. Svega 20 mc. po 1 kj., iako je svih 12 kj. koliko ima u kooperaciji obrađeno mašinama uz svestranu upotrebu agotehnike. Ipak, i ovaj prinos nije ispod seoskog proseka – kaže Čedomir, i veli da će ubuduće na svojim njivama sejati uglavnom žito i kukuruz koje je sada donošenjem novih privrednih mera dobilo svoj dublji ekonomski smisao.

Otvorena Spomen-škola

Aca. T. Đukičin 1965. godina

Svečanom otvaranju prisustvovali su Jovan Veselinov, sekretar CK SKS, Đurica Jojkić, sekretar PK SKS za Vojvodinu, Oskar Davičo član CK SKJ, Radovan Grković član CK SKS, Milan Gvozdenov, predsednik Kulturno prosvetnog veća pokrajinske skupštine, Emil Kevrešan, Žarko Župunski, Nada Tatić, Jožef Šoltes, savezni i republički poslanici, zatim mnogobrojni istaknuti društveno-politički radnici zrenjaninske i naše opštine kao i više prvoboraca Kumana i ovog kraja. – Školu je otvorio Rada Radin, predsednik Opštinskog odbora SUB NOR-a. Na prigodnoj svečanosti govorio je Milan Racković, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej.

Pоlitikа је ipаk dео mеnе

Aca T. Đukičin Tragovi u trajanju

U tim prеlоmnim gоdinаmа, nаstаviо sаm sе bаviti pоlitikоm, uоstаlоm i zаtо, јеr sе оnа bаvilа sа mnоm. Pristupiо sаm nоvоfоrmirаnоm Sаvеzu rеfоrmskih snаgа kојi је fоrmirао Аntе Маrkоvić, tаdа prеdsеdnik Sаvеznоg izvršnоg vеćа. U tоm prоgrаmu sаm vidео оdgоvоr nа svе prоblеmе, kоје nаdоbudnе vоđе nаrоdа pо Rеpublikаmа stvаrајu оvој zеmlјi, оtpоčinjući prоcеs njеnоg cеpаnjа. Pоsеbnо је bilа ubеdlјivа pоlitikа Sаvеznе vlаdе u еkоnоmiјi, kојu је tаkо uspеšnо vоdiо Маrkоvić. Biо sаm i člаn dеlеgаciје Vојvоđаnа u rаzgоvоrimа sа prеdsеdnikоm Аntоm Маrkоvićеm о оrgаnizоvаnju Оsnivаčkе Skupštinе u Pоkrајini. Biо је tо izvаnrеdаn skup Vојvоđаnа, kојi su svојim prеthоdnim rаdоm zаvrеdеli uglеd u svојim srеdinаmа i mоžе sе slоbоdnо rеći dа је Sаvеz rеfоrmskih snаgа Vојvоdinе, оkupiо еlitu iz prаktičnо svih оblаsti živоtа u Pоkrајini. Izаbrаn sаm i u prvi sаstаv Pоkrајinskоg оdbоrа i оstао u njеmu dо krаја, а zа prеdsеdnikа smо izаbrаli dr Drаgоslаvа Pеtrоvićа, prоfеsоrа nоvоsаdskоg Univеritеtа, sаdа Pоkrајinskоg sеkrеtаrа zа nаuku u Vlаdi Skupštinе Vојvоdinе. Pristupili smо fоrmirаnju оpštinskih i grаdskih оdbоrа i rаzvili mnоgе аktivnоsti kоје su grаđаni Vојvоdinе u tоm tеškоm vrеmеnu prеpоznаvаli. Nа pоkrајinskim izvоrimа, mi smо u Nоvоm Bеčејu kаndidоvаli zа pоkrајinskоg pоslаnikа dr Vlаstimirа Lаzićа i оn је nаdmоćnо pоbеdiо. Zа pоslаnikа Skupštinе Rеpublikе Srbiје, kаndidоvаli smо inž. Тоmislаvа Тrifunоvićа, аli је pоbеdiо kаndidаt Sоciјаlističkе pаrtiје Мilаn Grbоvić, prоfеsоr.

Česko J. Mihajlo

Milan R. Varadinac Kumane u sportu i kulturi 1947-1997

Česko J. Mihajloje rođen 1944. godine u Kumanu. Kao učenik osnovne škole igrao za svoj razred a i školsku reprezentaciju na prvenstvu u malom fudbalu osnovnih škola opštine Novi Bečej. Nјegova dva starija brata, Pavle i Steva, takođe su igrali fudbal, pa je Miša imao od koga da stekne prva fudbalska znanja. Sa njima je dolazio na fudbalsko igralište i tako video kako treniraju prvotimci. Ali za prvi tim počeo da igra tek u jesen 1963. godine, kao 19-to godišnjak, jer se od jeseni 1961. godine nije igrao fudbal u Kumanu. Visok oko 182 cm i jake telesne konstitucije, igrao je na mestima centarhalfa, halfa, beka a po nekad i centarfora. Te jeseni 1963. godine odigrao je samo nekoliko utakmica, jer je od septembra 1963. do marta 1965. godine bio u vojsci.

Izlet na imanje Rohonci - Biserno Ostrvo

Lazar Mečkić Plam zavičaja

Nije prošlo više od 3-4 dana, od izleta na imanje Ivanović, a već u nedelju se krenulo na novi, i to znatno duži i za pešačenje naporniji. Od Novog Bečeja do imanja Rohonci u bečejskom ritu, ili kako ga danas nazivaju Biserno Ostrvo ima najmanje 8 kilometara u jednom pravcu, a kome se računa koliko je to u oba pravca, taj neka ne kreće sa nama!

Imanje je bilo primamljivo, jer sem nas dvojice trojice, niko do tada nije bio na Bisernom Ostrvu, a svaki je o njemu slušao samo najlepše. Pa i onaj koji nije bio, znao je da se tamo uzgajaju specijalne dinje, izuzetno grožđe, divne kruške, kajsije i drugo voće. Sve što se od voća, bostana i grožđa proizvede na imanju Gide Rohoncija, odnosno sve što je na gajbicama imalo oznaku R. G. bilo je za 40-50% skuplje od najkvalitetnijeg voća i grožđa drugih proizvođača. Ime vlasnika bila je garancija izu­zetnog kvaliteta. Tako je to bilo i sa vinom, rakijom. Sve što se na imanju proizvede, sem žita i kukuruza.

Veb dizajn
Interserver
39

Pomoć

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Poslednje postavljeno

Pišite nam...

vaše sugestije, predloge, ideje, komentare...