Računi i pisma...
Računi i pisma sa memorandumom novobečejskih trgovaca, zanatlija, advokata i firmi
Retko kada me obraduju događaji koji sobom nose i obaveze. Ali, svaki put kada je obaveza vezana za moju Varoš, onda je to za mene svečani čin koji postaje radovanje i najveći prioritet u mom rasporedu.
Pripadam generaciji koja je obrazovana tako da je istorija neke zemlje ili podneblja bogata ako je u njoj bilo puno nasilnih preokreta, revolucija, krvoprolića. Bilo je potrebno da odrastemo, steknemo iskustvo, pa da se resetujemo i shvatimo da istoriju pre svega čine „mirnodopski fakti“: svakodnevni život koji određuje navike ljudi, kulturu življenja, ambijent, mentalitet, građansko poštovanje, suživot meštana.
I upravo delokrug rada i istraživanja našeg sugrađanina Andre Karolja najviše je od svih profesionalaca i amatera omogućio nama - Novobečejcima da spoznamo šta se sve dešavalo u naoko mirnoj, provincijalnoj varoši velikog Austrougarskog carstva, ili docnije - opštinskom mestu Kraljevine SHS, ili još kasnije – industrijskom gradiću SFRJ.
Izložba „Računi i pisma sa memorandumom novobečejskih trgovaca, zanatlija, advokata i firmi“ nisu samo puka zaglavlja i gomila pečatima „overenih“ faktura i računa. To je pre svega pregled zanimanja koja su bila prisutna i krug delatnosti koji je opredeljivao ambijent naše varoši. To je žamor i višestrukost jezika kojima se govorilo na ulicama, po ustanovama i kafanama naše varoši, u porodicama koje su bile i srpske i mađarske i nemačke i jevrejske. Tu je na delu sva multikonfesionalnost i multijezičnost jedne sredine, omogućene da to bude i tako bivstvuje sofisticiranošću austrougarske administracije koja je mogla sve ovo da neguje i ravnopravno održava. Posebno privlači pažnju dizajn, koji se menja u skladu sa vremenom i koji prati opšte pravce stila arhitekture i enterijera i eksterijera u zavisnosti od vremena kada su dokumenti nastajali. Prava je raskoš u zaglavljima i dizajnu memoranduma iz druge polovine XIX veka.
Iz ovih šturih činjenica se vidi da je cvetala trgovina, da su bile brojne zanatlijske usluge, da smo imali ganze (cehovska udruženja) užara i trgovaca, da su nazivi radnji podsećali na nazive iz Dikensovih romana: „Kod zlatnog ašova“, ...Neverovatno koloritna zbirka imena vlasnika krije se u ovim memorandumima i pečatiranim potpisima. Neka su ušla u legendu, a neka posle niza decenija prvi put čujemo: Jovan Maletić, Hugo Rihter, Stevan Šimonja, Lipot Veljača, Rohonci Gedeon, Braća Bon, braća Hafner, Erne Havliček, Milko Vilmoš, Pavlović Dimitrije, Čilag Stevan, Leopold Šmit, Anton Lenard, Lazar Krstić, Ladislav Šafranj, Nikola Dujin, naravno Giga Jovanović i mnogi drugi. Meni je posebno iznenađenje predstavljao potpis moga strica Milana Kneževa na jednoj fakturi „Poleta“ iz 1956 godine.
Trgovalo se solju, duvanom, cementom, drvetom, brašnom, crepom i ciglom, pivom, vinom, rakijom, koksom, tekstilom, užarskom robom, nameštajem. Proizvodila se gvožđarska galanterija, karuce, užad, vršene su sajdžijske, bankarske, kafedžijske i mnoge druge usluge. Vreme do Prvog svetskog rata kao da odiše nekom bezbednošću u trgovini, znatskim i drugim uslugama. Oseća se postojanost, poverenje i garancija da se izvršenje usluge ne dovodi u pitanje. Već se u dokumentima posle II svetskog rata može primetiti način sasvim drugog poslovanja i finansiranja. Vide se donacije sportskim društvima, kao i opomene da „Društva“ ili razni „Savezi“ podmire svoja dugovanja. Nekadašnja privatna preduzeća postaju državna, Ciglana braće Bon postaje „Polet“. Trgovinske radnje se integrišu u lokalnog trgovačkog monopolistu „Potisje“ i sve ostalo poput Mlina, Štamparije, Pilane prelazi u državnu imovinu.
Sve to je gotovo 200 godina naše varoši o čijem smo ambijentu, putem specifičnih artefakta i kroz predani rad Andre Karolja večeras saznali i gotovo da smo taj „štimung“ prošlosti mogli i osetiti. Ja želim da nas naš Kares još dugo iznenađuje ovakvim svojim otkrićima.
Imam potrebu da se večeras zahvalim i Timu Doma kulture Novi Bečej i direktoru Novici Blažinu, što su imali sluha i što su uložili svoj trud da ovu izložbu upriliče.
Novi Bečej, 30.X 2020.
Ljubica Kiselički, prof.
