Zavičajna soba u spomen na revolicionare Prvog i Drugog svetskog rata je priređena pre nekoliko decenija u cilјu da se ovom izložbom trajnog karaktera predoči javnosti Kumančanima, a i ostalim dragim gostima, prošlost Kumana u njenim fragmentima, naročito kada se ona sagledava kroz tragičnu prošlost i nametnute ratove. U njima su Kumančani izgubili veliki broj stavnika, a o materijalnom statusu da i ne govorimo. Priča o životu sela bi zahtevala nekoliko desetina tomova knjiga, ali je za sada postojećim resursima to teško ili nemoguće ostvarivo. Pripreme za spomen sobu su bile velike i precizne. Pored društveno-političkih odluka sledele su i operativne na kojma su radili kompententni lјudi koji su poznavali istorijske periode koje su obrađivali. Tu su pored mnogobrojne podrške radili: Sava Baračkov, akad. slikar i scenograf iz Kragujevca, Stojan Milosavlјev, kulturni radnik, Cveta Kukin, Sredoja Nemešev i Slobodan Sekulić iz Kumana. Prvobitna postavka se nalazila u levom krilu poslednjeg dela zgrade osnovne škole u Kumanu. Tu joj je mesto najviše i odgovaralo. Bilo je dovolјno prostora te se mogla možda i proširiti. Danas se ona nalazi u skučenom prostoru Doma kulture koji je nedovolјan za njenu namenu i retko je ko posećuje. No, ipak je uspela da se obupre zubu vremena mada ne i vladajućim ideologijama koje su potpuno zanemarile ovu oblast bivstvovanja Kumančana. Više taj deo istorije nije paradigma, naročito Drugi svetski rat. Bez obzira na to smatralo se da se ona i iz drugih razloga mora zaštititi, i da je toehnološki izvodlјivo. Nјena digitalizacija je neophodna, kao i u svim domenima lјudske delatnosti. U tom smislu su snimlјena sva dokumenta i fotografije i digitalno deponovane, a propratni materijal je odštampan u manjem broju primeraka pod nazivom Fotografije i dokumenta Zavičajne spomen sobe u Kumanu. U ovom slučaju ja nisam autor izložbe sem nekih priloga, nego je moja uloga bila uloga uređivača. U tom nastojanju su mi pomogli prof mr. Srđan Šerer na lektorisanju postojećeg materijala dipl. inž, snimatelј Čeda Milićev i Vujica Gološin, podpredsednik Srpskih ratnih veterana. Ja im se najviše zahvalјujem.

 

U Kumanu, 22. decembra 2017. godine

Prof. dr Duško Letić

Da li ste znali...

1883-1887. godine izgradnja železničke pruge Zrenjanin - Kikinda.