Namera mi je da ovom knjigom sačuvam od zaborava rezultate, pojedine događaje i zaslužne pojedince za nastanak i razvoj fudbala u Novom Bečeju. Da oživim sećanja na prošlost, trud i napor pojedinaca, koji su svojim nesebičnim zalaganjem, nekad i pod vrlo teškim uslovima, uspevali da održe i da obezbede, istina ne uvek dovoljno brz, ali neprekidan razvoj fudbala u Novom Bečeju.
Zahvaljujući tim entuzijastima, fudbal se u Novom Bečeju održao i u najtežim ekonomskim uslovima. Uspeli su da gledaocima fudbalskih utakmica obezbede lepu zabavu, a igračima mesto za odmeravanje svojih fudbalskih veština, a to su im bili i jedini podsticaji u najvećem delu proteklog perioda.
Korisno je da sadašnja i buduće generacije znaju, kako su se, i u kakvim uslovima njihovi preci borili ne samo za uspehe u takmičenju, nego često i za sam opstanak kluba, da im te žrtve budu podstrek za ulaganje truda za dalji napredak fudbala u Novom Bečeju. Da, upoređujući uslove u kojima oni žive i rade, sa onima iz prošlosti, znaju da cene žrtve koje podnosi novobečejska društvena zajednica, da bi se njima omogućila što lepša zabava i uspesi u takmičenju.
Postoji prilična neujednačenost u iznošenju rezultata i podataka za određene periode što je potpuno razumljivo, kada se zna, da nije vođena skoro nikakva posebna evidencija, ne samo u onom prvom periodu — nastanka fudbala u Novom Bečeju, nego ni kasnije.
Vredan izuzetak predstavlja 1943—1944. godina, kada su se za svaku utakmicu pisale opširne reportaže i sve je to sačuvano do današnjih dana. Pokušano je, da se slično učini i za period 1962—1975, ali osim rezultata, eventualno sastava tima i golgetera, drugih podataka nema. Ovo iznosim da bih opravdao praznine ili nedovoljne podatke za pojedine periode.
Neujednačenost podataka sam negde i sam izazvao. Tako sam, za svoju generaciju, obezbedio više prostora nego što bi to ona možda objektivno zasluživala. Ovo se posebno odnosi na broj datih biografija.
Prosto sam podlegao emocijama, koje ne retko nadvladaju realnost, pa i razum, ali verujem da će mi čitaoci to oprostiti.
Ne mogu, da ne iznesem nedovoljnu zainteresovanost, pri prikupljanju podataka i fotografija, bivših igrača Turula i sportskih radnika mađarske narodnosti. Pokušao sam da u Istorijskom arhivu Zrenjanina, iz lista »Torontal«, prikupim potrebne podatke (rezultate sa pojedinih utakmica i tabele prvenstva Mađarske banatske lige za period 1942—1944), ali Arhiv ne raspolaže »Torontalom« iz doba drugog svetskog rata. Ta godišta su, navodno, predata Okružnom sudu u Zrenjaninu i izgubio im se dalji trag. Tako, na žalost, ni sa te strane nisam mogao da pružim ništa više od onog što sam uglavnom sam znao. Zbog toga sam nastojao da dam nešto veći broj biografija za igrače Turula, jer sam ih uglavnom sve poznavao, a pojedinci su mi bili i lični prijatelji.
Za pojedine biografije istaknutih igrača nisu date fotografije, jer do momenta predaje knjige u štampu, nisam sa njima raspolagao.
Potrebno je možda upoznati čitaoce i sa nastankom ove knjige. Još pre više od desetak godina, preciznije 1976. godine, Bora Kovačev je pokrenuo akciju za pisanje istorije novobečejskog fudbala. U tom cilju prikupio je prve dve-tri izjave od najstarijih, tada još živih Novobečejaca, koji su mogli da pruže neke podatke o nastanku fudbala. Godinu, ili dve kasnije, u vikendici Ilije Koledina, na kanalu kod Novog Bečeja, dogovorili smo se Bora Kovačev, Ilija Koledin i autor ove knjige, da pristupimo pisanju istorije fudbala u Novom Bečeju.
Posao je bio podeljen tako, da ja prikupim podatke i obradim prvi deo koji bi obuhvatio period od pojave prve fudbalske lopte do 1946. godine, do mog odlaska iz Novog Bečeja. Drugi deo, od 1947. pa do izlaska knjige, obradila bi posebna grupa, ornih, koji su živeli u Novom Bečeju, i pratili zbivanja u fudbalu u tom razdoblju.
Iz knjige će se videti na koji način sam dolazio do pojedinih podataka, a ističem da sam prvu verziju, svoga dela posla, napisao početkom 1981. godine i predao Bori Kovačevom, Iliji Koledinom i Branislavu Kiseličkom na mišljenje. Oni su, taj moj rukopis, pozitivno ocenili, sa izuzetkom poglavlja koje se odnosi na period drugog svetskog rata, gde sam prikazao, možda malo ekstremno, suprotnosti između tada postojeća dva kluba u Novom Bečeju: Turula i Zvezde. Prihvatio sam tu primedbu i za dvadesetak dana napisao drugu verziju i predao im na ponovnu ocenu. Sa time se — na žalost — dalji rad na pisanju istorije fudbala u Novom Bečeju prekida.
Konačnu verziju — istorije fudbala u Novom Bečeju od pojave prve fudbalske lopte do 1946. godine — završio sam 1982. godine, ukoričio je i očekivao da se neko zainteresuje da je objavi tj. da je preda u štampu. Ali, kao što ni za druge moje knjige nije u tom smislu pokazan dovoljan interes, tako se to desilo i sa ovom. Moram se, doduše, korigovati u ovoj oceni, jer je Zavičajni klub Novog Bečeja obezbedio sredstva za izdavanje moje knjige »Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju« i koja je izašla iz štampe u izdanju Radničkog doma »Jovan Veselinov - Žarko« maja 1989. godine.
Prošle, 1988. godine, odlučio sam da knjiga obuhvati sav protekli period: od pojave prve fudbalske lopte do današnjih dana, jer će kao takva biti prihvaćena od najšireg čitalaštva koje interesuje sport. A što je možda još važnije, sačuvaće se od zaborava svi rezultati i događaji u fudbalu do današnjih dana.
Da je knjiga obuhvatila razdoblje do 1946. godine, ne znam, kada bi, ugledali svetio dana rezultati i pojedinci iz kasnijeg perioda. Možda ovo zvuči neskromno, ali treba znati, da izdavanje knjiga, svakim danom, postaje sve skuplje i time nedostupnije, a sa godinama iščezavaju sećanja na događaje i rezultate, te bi ih kasnije sve teže bilo prikupiti.
Da bi knjiga obuhvatila razdoblje — od nastanka fudbala do današnjih dana — morao sam povaditi tabele i rezultate novobečejskih klubova u prvenstvenim takmičenjima od 1947. godine pa do 1988. godine.
Uz prilično truda uspeo sam da privolim Emila Stepančeva, i Stevana Đuričina — Bapu, da svojim rečima opišu događaje i napisu biografije za istaknute fudbalere iz tog perioda. Neću nabrajati koliko sam puta zbog toga dolazio u Novi Bečej, a tek koliko sam telefonskih razgovorao obavio sa Bapom i Emilom, i da se u taj posao nije uključio Duško Vujackov, ne znam da li bih ga uopšte priveo kraju.
Sada, kada je posao završen moram konstatovati da su mi ipak svi oni pružili dragocenu pomoć.
Prijatno sam iznenađen svojskim angažovanjem, a još više onim što je napisao, Duško Vujackov. Mirne duše mogu reći da je sav period od 1947. do 1989. godine uglavnom baziran na prikazima događaja — koja je on opisao. Duško je napisao i više biografija pojedinih igrača sa puno realnosti i poznavanja fudbalske veštine.
Emil Stepančev je svojim lepim i kitnjastim stilom dao kratak komentar pojedinim događajima iz perioda 1956—1964. godine. I Emil je napisao nekoliko lepih biografija svojih drugova iz ekipe.
Bio bih nepravedan prema Bapi, ako ne bih izneo i njegov doprinos. On je, pored kratkog prikaza prošlosti za period 1960—1976. godine, uz nekoliko biografija, kao prilog dao evidenciju postignutih rezultata Jedinstva za navedeni period.
Mika Perić, kao i Stevan Davidović, su pred sam kraj, uključeni u ovaj rad, ali i njihov doprinos, posebno Steve Davidovića, zaslužuje priznanje za prikaz takmičarskih rezultata u poslednje dve godine, sa kratkim biografijama pojedinaca, iz poslednje generacije Jedinstva.
Na kraju, kad se jedan ovakav posao završi, i autor se osvrne unazad, onda se učini da sve to i nije bilo tako teško, koliko je, u toku rada, izgledalo.
Da nisam imao takve saradnike, kao što su Duško, Steva, Emil, Bapa, i Mika, moj trud ne bi dao željene rezultate, naročito za period od 1947. do 1989. godine. Hvala im na pomoći.
U Beogradu, juna 1989. godine
