Deca stanu u krug i govore razbrajalicu. Tu se odlučuje ko će da broji. Ovu igru igraju i dečaci i devojčice, na prostoru gde im niko ne smeta. Odredi se veličina prostora u kome će se igrači sakrivati. Igrač - tražilac odlazi do određenog mesta gde žmureći broji do dogovorenog broja, 2, 5, 100. Za vreme brojanja ostali igrači gledaju da se što bolje sakriju. Čim odbroji, igrač jako glasno izgovori POLAZIM.
Svi se kriju ali i proviruju iz svojih skloništa da vide gde je igrač koji je žmurio i koliko je odmakao od mesta gde je žurio. Tako procenjuju da li mogu da potrče i ZAPLJUNU mesto gde je žmuračevo mesto bilo. Ako proceni da ima vremena, igrač juri do tog mesta, pljune i kaže: PUJ ZA MENE! On je završio igru. Ali, ako igrač koji je žmurio otkrio nekog sakrivenog igrača, on izgovara njegovo ime i govori mesto gde se krije, a zatim trči do mesta gde je žmurio, pljune i kaže: PUJ ZA ...... i izgovara ime otkrivenog igrača. Poslednji igrač ima pravo, ako se zapljune, da kaže: PUJ SPAS ZA SVE NAS! U tom slučaju igrač koji je žmurio, žmuri ponovo.
