Ova igra datira iz ranog hrišćanstva. Pored nacrtanih polja, za igru je potreban „kartaš". To je običan deo crepa, pljosnati komad pečene zemlje koji ne klizi na podlozi, i zaustavlja se baš tamo gde igrač želi. Kako se igraju školice:
Igrač stane ispred školice i baca „kartaš" u polje obeleženo brojem 1. Zatim na jednoj nozi uskače u ovo polje a onda nastavlja sa po jednim skokom na jednoj nozi i u ostala polja. Poslednje, polukružno polje je odmor. Tu igrač staje na dve noge, okreće se a zatim nastavlja da skače na jednoj nozi, vraćajući se nazad. U povratku uzima „kartaš" i izlazi van polja. Isto se radi na polju dva, pa tri i četiri. Ako neki igrač ne ubaci „kartaš" na prvo polje ili stane na liniju, ustupa igru drugome, a on nastavlja, ako ovaj napravi grešku. Kada se završi ovaj deo igre, nastavlja se sa „šorom". „Kartaš" se baca na polje br. 1, skakuće se kroz ostala polja ali se iz igre izbacuje šutiranjem nogom na kojoj ste skakali. Posle se „kartaš" ubacuje na polje 2, ali se u povratku izbacuje šutiranjem sa polja 2 na polje 1, a zatim napolje. Kad ste završili ove zadatke sa sva četiri polja, igraju se „žmure". Sve se isto radi, samo što igrač žmuri i igra. Kada se završi ovaj deo na sva četiri polja, osvaja se kućica. Ona se dobija tako što se igrač okrene školici leđima i baca „kartaš" u polje. Gde je „kartaš" pao to je njegova kućica. U ćošku polja on upisuje svoje inicijale. Ta kućica mu omogućava da se odmara tj. Da stoji sa obe noge, ili u delu igre „žmure" da gleda. Igra je gotova kad neko od igrača osvoji sve četiri kućice.
