Jablan

Dva mosta,

Bez reke,

Između njih,

Jablan.

I gola pustinja

Puna lešinara.

Jer želim čist vazduh

U trenutku

Kada se i poslednja volja gasi,

Brojim sate življenja.

Mog propalog truda

Uništenog ideala, života.

I tad, odlazim sa scene

Iz sveta glume, ljudi.

Njihovog već grobnog života.

Rajka

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja,

Krasio je sve

Jedan osmeh.

Uz zvuke zvona

I prstiju

Vezući po žici.

Uz glas teške kiše,

Svi joj pevaše

Šećeru moj.

Ja joj malo dadoh sebe

Moje reči,

Moju tugu,

U noći, dobrote

I lošeg raspoloženja.

Oblaci sviraše bluz.

Dan mu je...

Prijatelj mu se izgubio

Devojku su oteli

Jedino je ostao sneg

S tragom, psa tragača

Poslednji trenutak

Dok me vetar šiba,

I bledo sunce greje

Duša mi odlazi

Telo mi se hladi.

Čujem đavolov smeh, zove me!

Otvori se zemljo,

Hladno mi je.

Ta ptica

Ta ptica je seda

Ta ptica nema jata

Ta ptica nema gnezda

Ta ptica leti jednom leti.

Jedan čin

Zarobljen u lancima

U belilu

Drhti i plače.

Skriva odeću crnu,

Bojeći svoj ten u belo.

A obrijanu glavu

Stavlja u prvi plan.

Zavesa se spušta

Lance otključavaju

I pada prvi sneg.

Gracija

I ljudi me pitaju:

Zašto si brzo osedeo?

Ja sam ćutao,

Nisam im rekao.

Da sam ceo dan sedeo

I čekao nju, Graciju.

Ne mogu gledati...

Ne mogu gledati

Ružičasti svet

U jarkim bojama.

Skrivenih ljudi

Među cvetnim zavesama,

Gde ne prepoznah

Svet; morala, istine, slobode...

Mog postojanja.

Dobili su, al neistinu

Hteli su igru, dobili su je

Hteli su svetlo, i to su dobili

Ja sam želeo istinu

A to sam i dobio.

Rea

Ljudi su je rastrgli

Ostao je medaljon sa slikom

Rema i Romula

Gubim se...

Gubim se.

Ne tražeći spas

U skrivenom staklenom zvonu

Med pruženim rukama,

Ljubim šta stignem

Možda poslednji put.

Klizeće bez spasa

Dovikujem ljubljene,

Za oproštaj razlupanog zvona.

Koji, ne obeleži kraj

I ne da pomen

Razbijaču duše svoje

U zori rađanja slobode.

Njena pesma II

Izrečena laž

I njen oproštaj

Kroz maglu.

Za spokoj

Bedne sreće.

Jeseni moje radovanje

Dođoh, da čekam nju

Suho zlato pod

Mojim nogama.

Do golog prostora.

Raširih krila, I

Osetih slobodu

Svoju sreću, u patnji

Žutila.

Sleti ptica zime

I prostor postade beo.

Njena pesma

Par reči

I izrečene laži.

Njen krajnji osud

I damin gambit.

Vigvan

Ući i pokriti se

Plaštom mraka.

Upaliti sveću

I osetiti slobodu.

Sivilo

U kuli dima

Armiranog betona

Od dečijeg, topovskog blata

Plivaše galeb

U kaminu pepela.

U toj kuli

Deca se rađaju siva.

Pokvareno ružičasto

Trk kroz maglu

Svoje mladosti

Izgubljene prošlosti.

Pijana sadašnjost

Skrivena u grmu

Iz kog je pobegao zec.

A budućnost skovana u lancima

Na kuli koja se ruši

U vremenu beznađa.

Lutam...

Lutam

Po bedemima tvrdava

Koji se ruše.

Pognuta visoka čela

Koračam.

S borbom bika,  iskidanog plašta

Tražim spas.

Nadomak vode

Već zapušenog uha...

Zagolica me kraj.

I pljus kamena

Što ponese talas

Sudnjeg kraja.

Krstaši

Pokušali su,

Ali im se nisam dao.

Ostao sam čovek

Ponositosti, odvažnosti, slobode...

Istrajne i nesalomive volje.

Sposobnost slobodnog gledanja

Da li je ovo pravi ili prividan svet?

Što siromašnim, bolesnim, grešnim

Blaženstvo donosi

A u svom bližnjem - čoveku vidi strah

Ili sažaljenje,

Mržnju.

Milenijumski mrak - (gde su) tamnica

Ubeđenja

Prolivena krvlju razapetog, već

Trulog krsta.

Ne hteti videti ono što je istinito,

Ne videti

Onakvim kakvim se vidi.

Pravo u načinu svog postojanja.

Sposobnosti slobodnog gledanja.

Sećanje

Na kuglice od papira,

Tih dugih rukava

Vezenog belila, tišine

I sunca prepunih pega.

Čin življenja

Gomila pepela,

I vetar

Koji nestaje.

Kamin kao stvar

I ništa više.

Jedino fino

Jedino značajno

Slika njegove kćeri.

Sve ostalo je blud,

Porok.

Slika koja znači sve

Više od prijatelja.

Beli bicikl

Priđoh mu jednom i pitah ga.

Šta to čini?

Reče preplašeno

Žao mi je snega i mojih sanki

Jer ih nema više.

Reče i uteče

Belim biciklom.

Šećera blagost

Ništa ne vidim, mnogo čujem.

Horski mol za onog kog nema,

Bogom zvanim.

S deset zapovesti što ga održi

Ta čovečja slabost

Nazvana vrlinom vere u njega.

Krajnja moguća pokvarenost.

Obeležena krvavim znakovljem

Duž vekova (tamničenja).

(I stvori svet umornosti od čoveka

Gde njegov izgled zamara)